Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима из Статистичког годишњака краљевине Србије за 1902. на страни 69. у Србији је живело 2.298.551 Срба, 122.429 Румуна, 5.729 Јевреја, 46.148 Цигана и осталих 20.025.
Језици којима су се служили, на 64. страни:
| Становништво по језику | |
| Српским | 2.298.551 |
| Српским и Румунским | 32.556 |
| Арнаутским | 2.151 |
| Бугарским | 645 |
| Грчким | 1.904 |
| Енглеским | 9 |
| Јеврејским | 5.729 |
| Јерменским | 64 |
| Мађарским | 1.956 |
| Немачким | 7.494 |
| Пољским | 232 |
| Румунским | 89.873 |
| Руским | 134 |
| Словачким | 151 |
| Словеначким | 524 |
| Талијанским | 575 |
| Турским | 1.007 |
| Француским | 107 |
| Хрватским | 619 |
| Циганским | 46.148 |
| Цинцарским | 990 |
| Чешким | 1.408 |
| Којим другим | 55 |
| Свега | 2.492.882 |
Број Румуна био је једнак збиру оних који су говорили румунски језик и који су говорили и српским и румунским језиком.
Из података о говорном језику може се видети да је у време неподношљиве политичке диктатуре у Србији постојала слобода за све друге делатности: верске, језичке, економске… Чак је и хрватски језик признаван као засебан, а било би интересантно пронаћи које су то биле језичке разлике тада, између српског и хрватског, и колико су се та два језика удаљила од тадашњег писања и говора.
Након овог пописа прошле су 122 године и Србија је проширена за Војводину и Косово и Метохију, али су нам западне силе отеле део територије 99 година након овог пописа.
У Србији је Румуна било 29.332 у 2011. и 23.044 у 2022. години. Већином су живели у Војводини.
Број Влаха је смањен са 35.330 на 21.013 и у великој већини су живели у Региону Јужне и Источе Србије.
Збирни број Румуна и Влаха је знатно мањи него пре 123 године, и то је последица природне, добровољне, асимилације у Србе, и било би интересантно видети шта се у Румунији догодило са Србима у истом периоду.
Румуни су сконцентрисани у Војводини где их је у 2022. било 85%.
Четири општине су учествовале са више од 50% у укупном броју Румуна, и то су били Вршац (18,1%), Алибунар (17,3%), Панчево (10,4%) и Зрењанин (7,2%). Више од 1.000 Румуна живело је још у Ковачици, Апатину и Житишту.
Ни један Румун није живео у 29 општина у Србији, приликом пописа 2022.
Власи су сконцентрисани у Региону Јужне и Источне Србије где их је било укупно 93,1%. Као код Румуна и овде су четири општине довољне да објасне више од половине укупног броја Влаха, и то су: Бор (21,3%), Петровац на Млави (13,7%), Кучево (9,2%) и Неготин (8,4%).
Више од хиљаду Влаха живело је још у Бољевцу, Жагубици, Зајечару и Мајданпеку.
У 63 општине није забележен ни један Влах. У томе у њих 11 су приликом пописа 2011. регистровани Власи.
Са друге стране, у 23 општине регистровани су Власи 2022, а у 2011. нису у њима постојали.
