Број лекара и зубара на 1.000 становника по општинама СФРЈ

У СФРЈ је у 1980. години било 38 хиљада лекара и зубара што даје 1,7 лекара на 1.000 становника.

За Скопље сам уписао 1.000 јер не постоји податак, а како би укупни подаци били потпуни.

Највећа концентрација лекара и зубара била је у највећим градовима: у првих 50 на листи живело је 40,9% укупног становништва али је у њима било чак 65,1% свих лекара и зубара. Ови здравствени центри опслуживали су мање општине у непосредном и даљем окружењу.

Озаљ у Хрватској је био једина од 471 општина који није имао ни једног лекара ни зубара а по два су имали Ластово и Лукавац, по три Неум, Плужине и Жабљак итд…

Међу првих 50 њих 15 је било из Србије изван покрајина, 13 из Хрватске, седам из Војводине, шест из БиХ, четири из Македоније, три из Словеније и Приштина са КиМ и Титоград из Црне Горе.

Ово су апсолутни бројеви.

Када се посматра број лекара и зубара на 1.000 становника добијамо резултате укупне друштвене развијености, кориговано за специјализоване медицинске центре попут Сокобање, Ћуприје и Херцег-Новог.

Међу првих 50 из Хрватске је било 19, из Србије 10, Словеније девет, по пет из БиХ и Војводине, две из Црне Горе и ниједна из КиМ и Македоније.

Општине на дну листе, са најмање лекара и зубара на 1.000 становника, прецизно одражавају друштвену неразвијеност одређених крајева СФРЈ: на листи нема општина из Војводине а само су две из Србије. По једна је из Црне Горе (Плужине) и Македоније (Радовиш), четири из Хрватске, пет из Словеније и чак 14 са КиМ и 23 из Босне и Херцеговине.