Број боравишних дозвола у ЕУ за одабране земље 2008-2022.

Реченица „Као најбитније факторе у земљи који утичу на њихову одлуку о повратку, млади наводе владавину права и институција, и висину плате и економске услове“ (линк) ме је толико дирнула да нисам могао дуго да зауставим сузе радоснице, јер наши млади нараштаји тако мудро сагледавају суштину благостања и напретка, а нису закерала и цепидлаке као ми матори којима увек нешто не ваља и смета.

То ме је мотивисало да сазнам колико се наших људи враћа, а колико одлази у Европу (ЕУ), што је без немачких података немогуће сазнати.

Евростат објављује податке о стању свих издатих боравишних дозвола на крају године (радних, члановима породица, студентима и ради лечања…) и из ових података можемо створити неку слику о динамици кретања наших и туђих суграђана. Промена броја издатих дозвола последица је повећања одобрених, повратка у матичне земље и преласка у држављанство земаља издавалаца дозвола.

Подаци о укупном броју дозвола потпуни су само за 2021, за коју постоје подаци за Данску. Већ за 2022. недостају подаци за Грчку и Данску, и овде смо пошли од претпоставке да је број остао исти као и у 2021. За раније године нисмо уносили никакве претпоставке, већ смо сабрали податке који постоје, и који нису потпуни, што значи да би били већи од приказаних, да постоје за све земље.

Шта нам кажу ови укупни подаци, пре детаљних?

Док је Турска од 2008. задржала готово идентичан број добијених боравишних дозвола од стране чланица ЕУ, Србија је једина, од одабраних, смањила број за готово четвртину (са 667 на 512 хиљада)! Повратак старих емиграната, да умиру где су рођени, утицао је на овај пад броја дозвола, а све је мање младих који би могли да путују и да за исте аплицирају, те се смањио овај број одсутних грађана у мајчици Србији изван Косова и Метохије. Колико је наших, бивших, суграђана променило држављанство, није нам из ових података познато.

У 2022, у односу на 2021 (при претпоставкама за Данску и Грчку), највише је повећан број дозвола за боравак становницима Србије изван Косова и Метохије (за 59 хиљада), затим са Косова и Метохије (48,9), Албаније (41,5) и скоро подједнако С. Македоније (30,9) и БиХ (30,3 хиљада).

У табели треба приметити да је у 2020, због мера ограничавања кретања, дошло до смањивања броја издатих дозвола, па је онда, последично, у 2021. и у 2022. дошло до њиховог наглог раста.

Повећање броја издатих дозвола становницима КиМ за 10 пута, од 2008. до 2022, затим Црне Горе 4 пута, С. Македоније за 43,5%, БиХ за 38,4% и Албаније за 12,6%, док је нашим изван-косовцима број смањен, изазвао ми је нови талас суза радосница, који је претио да обустави даље сагледавање детаља.

У тим детаљима се може сазнати колико је дозвола издатих по полу (те, последично, колико је усамљених Албанки у Албанији и на КиМ), по старости и разлогу за боравак, али то је превише далеко од наших скромних циљева које сузе радоснице, свако мало, ометају.

Овде ћемо изнети само још апсолутне бројеве издатих дозвола по земљама чланицама ЕУ у 2021, и удео одабраних земаља и АП КиМ у укупном броју, као и структуру дозвола по земљама, а у односу на укупан број добијених.

Из прве табеле о апсолутном броју дозвола навешћемо неке специфичности:

• Албанци из Албаније су убедљиво најбројнији у Грчкој и у Италији.
• Албанци са Косова и Метохије су најбројнији у Швајцарској, а по бројности су премашили у Немачкој становнике Србије (изван КиМ), БиХ и С. Македоније.
• Србија се још увек држи једино у Аустрији где има сличан број као и Турска и мало већи од БиХ.
• БиХ је најбројнија код дозвола у Словенији док С. Македонија нигде не стрчи.
• Црна Гора има највише дозвола у Луксембургу, од одабраних земаља и територија, па би се ово могло користити као друга најспецифичнија национална карактеристика: (1) много једу банане и (2) имају угледне инвеститоре повратнике из Луксембурга.

Друга табела понавља исте карактеристике изнете у првој, само што се још релативно откривају неке специфичности чланица ЕУ.

На пример, Турска има највећи удео добијених дозвола у Бугарској и Немачкој, па у Аустрији и Румунији (и Холандији), те би нови поход на Беч могао да буде вишесмеран, на само из правца Мађарске, већ и са севера и запада Европе.

Не знам да ли постоје регионални подаци за издате дозволе у Италији, а да бисмо нацртали увећану, бустовану, верзију велике Албаније, која би осим пола С. Македоније, КиМ, делова изванске Србије, и трећине Грчке и Црне Горе, укључивала и италијанску штиклу (област Апулију), енклаве у Хрватској Далмацији и формирање алпске Албаније, од Швајцарске до Словеније.  Грандиозна слика!

Трећа табела приказује да је свима, осим Албанији, Немачка најзначајнија по броју издатих дозвола.

Албанци из С. Македоније у Немачкој прате Албанце са Косова и Метохије, а у Италији Албанце из Албаније.

И да закључимо. Нису само млади из Србије препознали „владавину права и институција, и висину плате и економске услове“. То су схватили и наши стари исељеници, који се у њу враћају како би у миру, просперитету и сигурности наставили свој живот у цвету старости.

Ми, незадовољни, туземни Србијанци, требало би да поштујемо и ценимо правду, институције и просперитет, по угледу на ове младе и старе што се у Србију враћају, да их не бисмо касније од блата правили, када их изгубимо.