Blagodeti letnje rekonstrukcije vlade: ekonomski pokazatelji kao u Kini

Tokom leta su se političari bavili sami sobom, a što je imalo izuzetno povoljne posledice po privredu kojom se nisu bavili. Stoga će njihovo novo bavljenje privredom poništiti ove svetle signale iz jula 2013. godine. Biće ih, naravno i u avgustu, možda čak i u septembru.

Industrijska proizvodnja: U odnosu na jul 2012 godine povećana je za 12,5%, u čemu rudarstvo za 2,2%, prerađivačka industrija za 11,2%, a električna energija čak za 22,2%. U periodu januar-jul rast industrijske proizvodnje iznosio je 5,4%, rudastva 4,4%, prerađivačke 5,4% i električne energije 5,6%.  Posmatrano u desezoniranoj seriji ukupna industrija je podigla nivo proizvodnje za 2,1 procentna poena u odnosu na jun, i bila je za 8,6% iznad prosečnog nivoa u 2012, dok je prerađivačka povećana za 0,7 poena prema junu i za 6,4% u odnosu na 2012. Osim proizvodnje motornih vozila i prikolica (povećanje 4,2 puta), i proizvodnje koksa i derivata nafte (2,8 puta više nego u julu 2012), povećana je i proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava (za 143%), ostale prerađivačke delatnosti (55,4%), proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (42,4%), osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata (41,4%), električne opreme (25,6%). Odličan rod ratarstva će dodatno uticati na rast proizvodnje u poslednjim mesecima ove godine. Nivo industrijske proizvodnje je uporediv sa nivoom iz septembra 2008 godine.
Međutim, oštar lom u seriji krenuo je u maju te godine, nakon pobede koalicije Za Evropsku Srbiju, te će biti potrebno još nekoliko meseci ili godina oporavka da bi se nadoknadio pad iz tih meseci 2008. godine.

Robna razmena: izvoz je u julu imao rekordnu mesečnu vrednost od 1.098,2 miliona evra, i bio je čak za 44,3% veći nego u julu 2012, uvoz je vredeo 1.258,5 miliona evra (+7,9%), uz deficit od 259,9 miliona evra, i uz najveću pokrivenost uvoza izvozom (80,9%) od decembra 1998. godine. Ukupan rast izvoza, u periodu januar-jul iznosio je 24%, uvoz je povećan za 2,9%, a deficit je smanjen za 26%. Osim što je izvoz drumskih vozila dostigao novu rekordnu mesečnu vrednost od 193 miliona evra (nakon rekordne u junu od 173 miliona), najveće mesečne vrednosti ikada imali su i povrće i voće (59 miliona evra), piće i duvan (25), proizvodi od metala (44), proizvodi od kaučuka (36), plastične mase u primarnim oblicima (20), proizvodi od plute i drveta (13), eterična ulja, parfimerija i kozmetika (8 miliona), naučni i kontrolni instrumenti (7), i predmeti za putovanje (1,1 milion). Bliske
rekordnim vrednostima imao je izvoz električnih mašina, aparata i uređaja (73,7 miliona evra), odeće (49,7) i obuće (20,8 miliona evra). Uvoz drumskih vozila (delova za automobile najvećim delom) dostigao je novu rekordnu mesečnu vrednost od 197 miliona evra, bio je za 162 miliona veći nego u julu 2012, i sa 72% objašnjava rast ukupne vrednosti izvoza. Odličan
rod žitarica i industrijskog bilja dodatno će ubrzati izvoz u poslednjim mesecima 2013.

Poljoprivreda: Ostvaren je rod pšenice od 2,7 miliona tona, što je za 40,2% više nego u 2012. Očekuje se veći rod kukuruza za 83,6%, šećerne repe za 32,9%, suncokreta za 38,2% i soje za 58,6%. Kako u Maksiju ne mogu (ili ne želim) da kupim deci piletinu, jer je cena skoro izjednačena sa prasetinom i teletinom, zato što je iz Perutnine Ptuj, konstatovaću iduće godine za koliko je miliona grla smanjen broj živine u Srbiji, a usled blagodeti liberalizacije i SSP-a.

Noćenja stranih turista: mada njihov porast ne bi trebali da dovodimo u vezu sa rekonstrukcijom vlade (ili bi trebalo?), u julu je registrovano 226 hiljada noćenja stranaca što je za 12,6% više nego u istom mesecu 2012, i veći broj noćenja registrovan je samo u vreme Univerzijade, u julu 2009. (241 hiljada). U avgustu će verovatno biti premašen ovaj rekord od pre četiri godine. Ukoliko bi smo bili zlonamerni, a što nismo, najveći porast broja noćenja imali su turisti iz Izraela (za 95,8%), Ruske Federacije (35,5%), Turske (29,8%), Poljske (29,8%), i Mađarske (19,6%), što se svakako ne može dovesti u vezu sa inostranom zainteresovanošću za političko-kadrovske promene u našoj vladi. Broj noćenja domaćih turista je u višedecenijskom padu, pa tu neki pozitivan zaokret i ne treba očekivati.

Pošto su velike kompanije u dominantno inostranom vlasništvu od ovih pokazatelja o proizvodnji i izvozu ne treba očekivati neke značajne pozitivne efekte za lokalno stanovništvo. U julu je broj zaposlenih u pravnim licima smanjen za 573, najviše usled smanjivanja broja zaposlenih u građevinarstvu (487) i u obrazovanju (za 463 lica, ali to je sezonskog karaktera u septembru će njihov broj biti ponovo povećan). U odnosu na jul 2012. godine broj zaposlenih u pravnim licima smanjen je samo za 69 lica, pa bi mogli da se nadamo da možemo da zapevamo onu Tominu „Dotako sam dno života“, a da pri tome nije smanjen broj zaposlenih u preduzetničkom sektoru za 13.023 lica (36 dnevno, računajući i i neradne dane).

Prosečna zarada iznosila je u julu 44.182 dinara, i bila je nominalno veća za 7,3%, ali je realno smanjena za 1,2%, u odnosu na jul 2012. godine. Najveći međugodišnji rast realne zarade imali su zaposleni u informisanju i komunikacijama (+20,7%), rudarstvu (+16,1), finansijskim delatnostima (+14,8%) i u ostalim uslužnim delatnostima (+19,5%). Pošto se radi o delatnostima
u većinskom stranom vlasništvu (izuzev ostalih uslužnih delatnosti), ipak stav o malim koristima lokalnom stanovništvu stoji. Makar se ne radi o šteti, ima koristi.