Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Поређење је мајка сазнања и убица заблуда. Почећу да пишем књигу афоризама. Свашта се може ново сазнати и свакакве се заблуде могу отклонити само када адекватно гурнемо нос и очи у туђе двориште без да мислимо да је наше најбоље или најгоре на свету.
На пример:
– Србија готово ни учему не стрчи када се запослени по делатностима ставе у однос са бројем становника сем да има најмање запослених у трговини, у услугама смештаја и исхране и у некретнинама. И док је код трговине велеслављено ширење страних трговинских ланаца уништило домаћи трговачки дух, код услуга смештаја и исхране и некретнина ставови господина Радовића о мери сиве економије добијају потврду.
– У већим градовима Федерације БиХ бејаху протести против бирократије и њене нефункционалности а у овој земљи је најмање бирократа међу одабраним земљама и територијама, ентитетима итд.
Подаци у табели су преузети из саопштења регионалних статистичких завода уз две ограде:
– За Србију је додат број запослених од 91.234 лица из Закона о буџету из неке године, а односи се на запослене у војсци и полицији. Без овог додатка наши подаци би били неупоредиви и упућивали би нас супротно од потребе да нова
влада отпусти што више нерадника у јавном сектору.
– Подаци за Републику Српску и Дистрикт Брчко изведени су из података о запосленима у БиХ и у Федерацији БиХ. Овде нема никаквог територијалног проширења Републике Српске, по угледу на Крим, већ су ми непознати месечни
подаци о запосленима и по далетностима у овом српском ентитету Босне и Херцеговине. Пошто је доказано да Србију цепам у најситније делиће, то јест насеља, овде не постоји никаква аспирација ни тенденција против суверенитета и
територијалног интегритета БиХ.
– Подаци се односе на децембар 2013. и 2012. године.
Шта нам кажу збирни подаци по државама, земљама, отаџбинама, домовинама, дежелама, ентитетима, итд?
Србија је имала највећи пад броја запослених у правним лицима за 1,2%, док је једино Босна и Херцеговина имала пораст и то за 1%, у чему је Република Српска и Брчко имала пораст од 1,5%, а Федерација бих за 0,7%. Словенија је смањила број запослених за 0,8%, Хрватска за 0,4%, а Црна Гора за 0,2%.
У Србији је највећи пад броја запослених имало грађевинарство (-7,6%), а пораст административне и помоћне услуге (+22,2%), што је последица прекласификације неких делатности из „остале услужне делатности“ у ову категорију.
У Хрватској је највеће смањење броја запослених имало снабдевање електричном енергијом, гасом и паром (-10,2%), а пораст услуге смештаја и исхране (+7,3%).
У Словенији је пад био највећи у услугама смештаја и исхране (-3,2%), а раст у стручним, научним, иновационим и техничким делатностима (+2,5%).
У Босни и Херцеговини је највећи пад запослених имало грађевинарство (-5,4%), не рачунајући остале услужне делатности -11,7%), а пораст услуге смештаја и исхране (+9,6%).
Црна Гора је имала највећи пад броја запослених у прерађивачкој индустрији (-8,9%), а пораст у административним и помоћним услужним делатностима (+34,4%).
Стављање у однос запослених са становништвом даје нам додатне увиде у структуру запослених. На 1.000 становника у правним лицима је највише запослених било у Словенији (338) а најмање у Босни и Херцеговини (182, у ФедБиХ 185 а у РС+Бч 177). Црна Гора је са 270 запослених (претпостављам да су овде и предузетници) била испред Хрватске са 258 и Србије са 199 запослена.
На почетку је написано да Србија готово да нигде у поређењима не стрчи.
Највише запослених у пољопривреди, шумарству и рибарству на 1.000 становника има Хрватска (5,6), а најмање Словенија (2,1).
У рударству највише запослених има БиХ (4,9) а најмање Хрватска и Словенија (по 1,3 на 1.000).
У прерађивачкој индустрији највише има Словенија (82,7) а најмање Црна Гора (19,4). Србија има упола мање запослених од Словеније (39,5) и то треба имати у виду када се упореде запослени у претежно државним делатностима (Управа, здравство и образовање).
У снабдевању електричном енергијом, гасом и паром највише запослених има Црна Гора (4,7), а најмање Хрватска (3,4).
У снабдевању водом и управљању отпадним водама највише запослених има Црна Гора (7,8), а најмање БиХ (3,4).
Мит о црнотравцима и српским грађевинарима уклања два пута већа запосленост у грађевинарству у Словенији (20,6) него у Србији (9,1), мада је најмањи број грађевинара на 1.000 становника у Босни и Херцеговини (8,6).
Запослених у трговини на велико и на мало и у поправци моторних возила највише има Црна Гора (58,1), а најмање Србија (24,8). Далеко изнад Србије су Словенија (46,3), Хрватска (41,7) и БиХ (32,9).
У саобраћају и складиштењу највише запослених има Словенија (20,3) а најмање БиХ (8,9).
У услугама смештаја и исхране највише има запослених Црна Гора (19,8), а најмање Србија (2,7).
У информисању и комуникацијама Словенија има највише запослених (10,2), а БиХ најмање (4,6).
Исто је и у финансијским делатностима где је однос 10,5 према 4,3 у корист Словеније.
У пословању некретнинама Црна Гора има највише запослених (2,4), а Србија најмање (0,5), као и БиХ (0,5).
У стручним, научним, иновационим и техничким делатностима Словенија има 19,3 лица, а БиХ само 5,3 лица, док је код административних и помоћних делатности однос 11,4 према 2,5.
Црна Гора има релативно највећу државну управу јер је у овој земљи 33,4 запослена на 1.000 становника, а најмање их је у БиХ 19,4 запослена. Србија са 23,3 има готово идентичан релативан однос са Словенијом (23,8) и Хрватском (24,3).
У образовању Словенија има 31,1 запослена, а БиХ само 17. Србија има 20,1 док су испред Србије још и Црна Гора (21,1) и Хрватска (25,4).
У здравственој и социјалној заштити Словенија има 26,2 запослена, а БиХ само 12,5. Ту је Србија (22,5) испред Хрватске (19,6), и Црне Горе (17,8).
У уметности, забави и рекреацији најнапреднија је Црна Гора са 7,2 запослена, док их је, опет, најмање у БиХ 2,1. У индустрији забаве Србија (3,1) није достигла потенцијале Хрватске (4,8) и Словеније (5).
У осталим услужним делатностима, највише запослених има Црна Гора (6,1), а најмање Србија (1,7).
Шта се из ових података и поређења може, између осталог, закључити?
Србија би своје буџетске и остале економске проблеме и неравнотеже могла да реши уколико би повећала запосленост у прерађивачкој индустрији, грађевинарству, трговини, у стручним делатностима, пољопривредним предузећима. Отпуштањима у јавном сектору проблеми укупне запослености, као и дефицита у буџету додатно ће се увећати, са још црњим очекивањима у погледу економије у много година пред нама.
Дакле, нова радна места, ново предузетништво, нови и бољи услови за пословање.
