BJR 1981-2012: Prosečne zarade, broj zaposlenih i fond zarada

Podaci koji su priloženi sadrže niz nedostataka u pogledu obuhvata, metodologija i slično, te pre mogu da posluže radi upoređivanja redova veličina, nego da budu egzaktni pokazatelji promena u vremenu.

Podaci za 1981. godinu ne uključuju privatan sektor, koji je tada bio relativno mali, dok se u podacima za 2012. godinu ne nalaze podaci o zaposlenosti u preduzetničkom sektoru, izuzev kod Makedonije kod koje su podaci iz ankete o radnoj snazi.

U 1981. godini su sve BJR imale zajedničku valutu dok u 2012 godini imaju različite valute, i nivoe cena u odnosu na prosečan u EU ili Nemačkoj. Stoga priložene podatke o platama iz 1981. godine u sadašnjim evrima treba tumačiti kao kupovnu moć
tadašnjih i sadašnjih plata za kupovinu robe i usluga u Nemačkoj, a ne u našim zemljama. Prosečna plata u 1981. godini bila je 271 evro, bila je najveća u Sloveniji (314 evra), a najmanja u Makedoniji (222 evra). Tada su bile mnogo manje razlike u platama, kako među republikama, tako i unutar republika među delatnostima. Iz poređenja je isključena teritorija Kosova i Metohije.

Šta nam, između svega mogućeg, kažu podaci?

–         Prosečna zarada na teritoriji nekadašnje SFRJ povećana je za 15% (sa 508 na 582 evra), broj zaposlenih smanjen je za petinu (sa 5,7 na 4,5 miliona), a mesečni fond isplaćenih zarada smanjen je za 10% (sa 2,9 na 2,6 milijardi evra);

–         U Sloveniji je prosečna zarada povećana za 70% (sa 588 na 1.000 evra), broj zaposlenih je smanjen za 10% (sa 780 na 700 hiljada), a fond zarada je povećan za 51% (sa 459 na 695 miliona evra);

–         Crna Gora je imala rast prosečne zarade za 9% (sa 455 na 497 evra), broja zaposlenih za 26% (sa 133 na 167 hiljada), uz rast fonda zarada za 32% (sa 61 na 80 miliona evra);

–         Hrvatska ima rast prosečne zarade za 30% (sa 559 na 729 evra), broj zaposlenih je smanjen za 22% (sa 1.418 na 1.110 hiljada), te je fond zarada povećan za 1% (sa 795 na 804 miliona evra);

–         Makedonija je imala pad prosečnih zarada za 17% (sa 416 na 346 evra), rast broja zaposlenih za 18% (sa 435 na 514 hiljada), a fond zarada smanjen je za 7% (sa 182 na 170 miliona evra);

–         BiH ima smanjenje prosečne zarade za 9% (sa 466 na 424 evra), pad broja zaposlenih za 24% (sa 855 na 651 hiljadu), pa je fond zarada smanjen za 34% (sa 398 na 262 miliona evra);

–         Srbija je imala pad prosečne zarade za 15% (sa 485 na 410 evra), broja zaposlenih za 34% (sa 2.043 na 1.342 hiljade), a fonda zarada za 40% (sa milijardu na šest stotina miliona evra mesečno).

–         Sve BJR imale su pad broja zaposlenih u poljoprivrednim preduzećima, u industriji i u rudarstvu, uz razliku u dubini pada zaposlenosti;

–         Sve su povećale broj zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu, osim što je Hrvatska smanjila za 1% broj zaposlenih u zdravstvu;

–         Sve su imale rast fonda isplaćenih zarada u ove tri delatnosti (izuzev što je u Srbiji smanjen u obrazovanju za 15%), pri čemu je Slovenija imala najveći  relativan rast fonda zarada u sve tri oblasti (u upravi za 184%, u obrazovanju za 169%, a u zdravstvu za 118%).

–         Fond zarada po stanovniku povećan je u Sloveniji za 39% (sa 243 na 338 evra), u Crnoj Gori za 23,5% (sa 104 na 129 evra), i u Hrvatskoj za 9% (sa 173 na 188 evra), dok je smanjen u Makedoniji za 13% (sa 95 na 83 evra), u Bosni i Hercegovini za 29% (sa 97 na 68 evra), a u Srbiji smanjen je za 35% (sa 129 na 84 evra).

Dinamike po delatnostima nećemo analizirati usled razlika u obuhvatu plata i zaposlenih u dva odabrana perioda. Podaci su tu da govore i bez reči.