Bilansi hrane u Srbiji: FAO statistike za 2009.

U tabeli su podaci FAO koje sam dopunio obračunom procentualnih udela u domaćim potrebama proizvodnje, izvoza, uvoza i promene zaliha. Dodao sam i sumarnu tabelu po grupama prehrambenih proizvoda na dnu kao dodatnu tabelu, a rangirano prema procentu zadovoljenja domaćih potreba. Podaci su u hiljadama metričkih tona. Nije nikakvo čudo da najviše zavisimo od proizvoda koji ne uspevaju na našem klimatsko-zemaljskom području: u najvećem procentu uvozimo stimulanse (kafa, kakao…), morsku i rečnu ribu, začine, ulja od povrća (maslinovo i druga), tropsko voće…

Iz ugla liberalizacije uvoza prehrambenih proizvoda iz EU, u skladu sa jednosmerno primenjenim SSP-om, biće interesantno ispratiti rast uvoza u procentu domaćih potreba kod mesa i sličnih, sada carinski visoko zaštićenih proizvoda.

Na primer, Srbija iz domaće proizvodnje zadovoljava 99,8% potreba za mesom, 3,5% ukupnih potreba uvozi, a 3,3% izvozi. Ili iz domaće proizvodnje se podmiruje 96,2% potreba za jajima, a uveze se još 3,8%. Pasulj iz Kirgistana, i iz drugih zemalja zadovoljava petinu domaćih potreba, dok je nekada Srbija bila njegov izvoznik. Mleka smo u 2009. godini proizvodili za 103,6% domaćih potreba, pri čemu je iz uvoza dolazilo još 1,4%, a u izvoz je išlo 5,1% proizvedene količine. I kod alkoholnih pića, zahvaljujući izvozu piva u BiH i Crnu Goru, imali smo proizvodnju 113,7% domaćih potreba, 4,4% je dolazilo iz uvoza, a 18,1% proizvodnje je išlo u izvoz. Povrće smo proizvodili 2,6% iznad domaćih potreba, a voće 8,4% više nego što nam je trebalo. Jedna petina meda je višak koji se izveze, i 30% proizvodnje žitarica.

Šteta je što podaci kasne četiri godine, ali pretpostavljam da PKS i ministarstvo poljoprivrede imaju operativne podatka za svaku godinu, na nivou proizvoda.