Bez ženske zaposlenosti nema ni rađanja

У давно социјалистичко доба, у времену инвестиција и планирања, у сваком већем граду постојала је по једна фабрика тешке индустрије, која је претежно запошљавала мушкарце, и лаке индустрије, у којој је већина запослених била женског рода. Пошто је лака индустрија највећим делом била текстилна, и извозно оријентисана, санкције УН (уз пљачкашку приватизацију и друге факторе) су директно утицале да се смањи број запослених жена у Србији, а тако и стопа фертилитета. Да је овај став тачан показаће приложени подаци о кретању женске запослености и фертилитета у земљама ЕУ.

У приложеној табели имамо две групе података: првих пет колона садржи податке из 2016, док последње две колоне садрже израчунате коефицијенте корелације за период 2000-2016.

У односу на стопу фертилитета у 2016 стопе незапослености имају релативно ниске негативне коефицијента корелације (већа незапосленост, мањи број деце), док стопе запослености имају позитивне коефицијенте (већа запосленост, већи број деце). Пошто су релативно ниски коефицијенти корелације проверили смо промене кроз време.

Коефицијент корелације између мушке запослености и фертилитета за ЕУ је позитиван, али релативно низак (0,193), али је за жене изузетно висок: 0,883! У одабраном периоду у ЕУ је повећан број рођене деце са 1,475 на 1.598, стопа запослености мушкараца је незнатно повећана, са 70,7% на 71,8%, док је стопа женске запослености веома повећана: са 53,6% у 2000, на 61,4% у 2016 (и још већих 62,4% у 2017).

Код великог броја чланица ЕУ позитивни коефицијенти корелације су изузетно високи а приложили смо графиконе за Латвију и Бугарску где је слагање појава највеће. Раст стопе женске запослености повезан је са растом стопе фертилитета и обратно у периоду економске кризе (у Латвији до 2011, а у Бугарској до 2013).

Има земаља код којих је коефицијент негативан, попут Румуније: смањена је запосленост жена, али је повећана стопа рађања.

У сваком случају, дошли смо до закључка да је динамика рађања повезана са економским кретањима. А то има јасних импликација и на будућа кретања у Србији: ако хоћемо више деце потребно је да се повећава запосленост жена.