Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
За Бело Блато ме везује одлазак у Царску бару пре седам година, а због кога ми се укућани, када се сете, смеју као тврдици (било би добро да је само због овог догађаја). У међувремену је ћерка, као обавезну лектиру, читала Молијеровог Тврдицу па је савршено разумела каквог оца има. Тада, пре седам година, није ни знала ни разумела моје поступке.
Од Блока 70 до Царске баре има око 67 километара било да се иде Мостом Михајла Пупина или Панчевачким мостом, па је одлазак у овај специјални резерват природе био једно од првих краћих путовања ради упознавања Србије након што сам положио вожњу. Пред полазак на пут деци сам купио двоглед код Кинеза и причао како ће уживати у посматрању ретких птица. Мајка и покојни таст су пошли на пут да ми праве друштво, да се међусобно испричају и да буду са унуцима. Када смо стигли до Царске баре суочио сам се са последицом моје материјалне неприпремљености за пут: имао сам пар стотина динара у новчанику и десет евра у заџепку те нисам имао чиме да платим улазак у овај резерват природе. Постоји могућност вожње бродићем Старим Бегејом, али ни тај трошак нисам планирао. Деца су остала збуњена са двогледом без очекиваног погледа, а таст и мајка су ионако уживали у разговору и нису имали никаква очекивања. Да их питам да ми позајме новац било је немогуће јер ионако су нам одувек допуњавали кућни буџет. А и пошли су на пут позвани да уживају, а не да финансирају зета и сина.
Након кратког седења пред улазом у резерват обишли смо и Бело Блато. Таст је био одушевљен лепотом и богатством села, јер га је подсетило на младост у Црету Бизовачком поред Валпова. Сећање на младост је увек лепо чак и када садржи непријатности зато што је био један од ретких Срба у школи, или јер му је отац причао како су му деду заклале усташе, пред петорицом синова уз могућност да они преживе уколико одмах, без ичега, крену пут Србије. Мозак селектује сећања, лоша потискује a добра до претеривања улепшава, па нам младост увек изгледа лепо.
Када сам писао текст о извозу четки и метли након овог путовања сазнао сам да је Бело Блато чувени произвођач четки и метли. Његов положај уз резерват природе пружа му обиље природног материјала за ову делатност, а вредни Словаци, Мађари и Бугари су се специјализовали у производњи ових производа за домаћинство.
Сада ћу по други пут (16.2.2020. на фестивал кобасице) отићи до Белог Блата, али да бих уживао у саборној атмосфери вашарског догађаја. Царску бару не планирам да обиђем. А за кобасице и сличне производе припремићу неку парицу.
Шта нам кажу подаци о светској трговини четкама и метлама од природних материјала?
Србија је на петом месту у свету према вредности извоза четки и метли и само Кина, Мексико, Индонезија и Шри Ланка имају већу вредност. Индонезија је заменила Италију међу прва четири места а Србија је на стабилном петом месту ни од које шесте земље угрожена. Од 2012 до 2017 године удео Србије у светском извозу је смањиван, са 5,5% у 2011 на 4,1% у 2017, али је захваљујући паду укупне вредности (са 145,8 на 121,3 милиона евра) и нашем повећању на рекордних 6,6 милиона евра опет достигнут удео од 5,5% светског извоза. Уз малине је мало производа где се можемо похвалити да имамо удео у светском извозу већи од 5%.
Вредност извоза као малу не треба потцењивати. Она је у потпуности домаћа новостворена вредност јер садржи домаћу сировину и трошак радне снаге. Ако се и неки профит оствари, добро је. Ово је новостворена вредност која је упоредива са неком фабриком која извози производе за 150 милиона евра али су јој трошкови радне снаге у Србији мањи од вредности извоза четки и метли. Радници у таквој фабрици живе од ниске плате уз радне услове који нису упоредиви са породичном производњом четки и метли, ако се хоће и колико се хоће.
Четке и метле су пласиране у 39 земаља у 2018, а највише у Италију и Немачку. Следи извоз у Мађарску, Хрватску, Швајцарску и Француску.
Извоз из Србије је 3,6 пута већи од збирне вредности земаља које нас окружују и оваквих лепих поређења можемо направити колико хоћемо. На пример, из Србије се извози двоструко више четки и метли него из Немачке и Уједињеног Краљевства узетих заједно. Наши четкари и метлари вреде више од свих конкурената из џиновских САД…
П.С. Бело Блато можда и није светски лидер у производњи четки и метли, већ Бачки Петровац, али то ми и није важно, уживао сам у писању и сећањима.
