Бели лук: народни лек против заразних болести

Живимо у тешком времену, можда најтежем од Другог светског рада за човечанство, за Србе нема лаких времена. Како се ко брани од негативних информација и од мрачног окружења, не знам.

Унутрашња одбрана је избор добрих књига од Сабата, Хандкеа, Андрића, Дучића… За спољну примењујем народну медицину. Једем бели лук са сиром преливен јогуртом. И уживам.

Бели лук има двоструку одбрамбену функцију: јача имунитет и обезбеђује социјалну дистанцу.

Деца приђу да добију дневну дозу загрљаја, главу одмакну у страну и оду са „што смрдиш тата“. И супруга то исто каже, али њој нудим политику реципроцитета: ако обоје смрдимо онда нико не смрди.

Тако је у кући. Ван куће имам загарантовану социјалну дистанцу. У градском превозу, у продавници, никоме не пада на памет да ми се приближи на метар. Осим ако има запушен нос, али моји мириси у кратком року делују лековито на дисајне путеве и запушеност престаје, и дистанца се брзо поново успоставља.

Али писањем губим време, уместо да љуштим чешњеве белог лука. И читам најбоље књиге.