Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Када се догађају војни и политички сукоби у нашој већој или мањој близини, није на одмет знати неке податке о економским и другим величинама.
Основна последица економске кризе из 2008 године је улазак Европе у дугорочну економску стагнацију по угледу на Јапан. У њеном југоисточном делу основну последицу има релативан економски успон Турске и апсолутан и релативан пад Грчке. Ове промене релативних економских величина настоје да се временом прелију и на друге показатеље: политичке, хуманитарне итд.
Пре 103 године Србија, Бугарска, Грчка (и Црна Гора, без чије херојске улоге прве три земље не би победиле) су у Првом балканском рату победиле Турску и одредиле су јој данашње границе у Европи. Чим су тај посао завршиле кренуле су у личне обрачуне око Македоније, што је до данас остао узрок политичких сукоба ових земаља и малене бивше југословенске републике.
Тада је демографска, економска и војна величина Грчке, Бугарске и Србије у односу на Турску била неупоредиво боља него данас. Али, оставимо становништво и војску по страни вратимо се на јединствени економски показатељ бруто домаћи производ (БДП).
У 2000 години Турска је имала за 107,3% већи БДП од збирног за ове три земље (655 према 316 милијарди долара), а у 2008 години имала је већи за 109% (1.118 према 535 милијарди долара). У претходних 6 година наступила је огромна промена: Турска је из двоструко постала троструко већа економија од ових балканских државица, јер је у 2014 години њен БДП у текућим доларима, а по куповној снази валута износио 1.512 милијарди долара, а ове три државице 498 милијарди долара. Према проценама ММФ-а ова релативна разлика у корист Турске ће наставити да расте, али не тако брзо као у претходних 6 година, када се догађао економски слом Грчке.
И тако, лету штуке…
