BDP: Potrošni i proizvodni pristup, poređenje svih zemalja u 2010. godini

Podaci u prikazanoj radnoj tabeli su prikupljeni iz baza podataka UNCTADSTAT I MMF-ove WEODATABASE (BDP po stanovniku u USD po kupovnoj moći), dok sam izračunao Net exports, kao razliku između izvoza i uvoza, i neto štednju, kao zbir ukupnih investicija i neto izvoza.

Pre analize srpskih odstupanja od svetskog proseka, i njenog rangiranja u ekstremima, iskomentarisaću korelacije izabranih varijabli sa nivoom razvijenosti per capita i sa prosečnom godišnjom stopom rasta 183 zemlje u periodu od 2001. do 2010. godine.

Udeo lične potrošnje je negativno korelisan sa nivoom razvijenosti i sa prosečnom stopom rasta BDP-a. Sasvim očekivan rezultat: što je neka zemlja siromašnija to je veći udeo lične potrošnje i manji udeo investicija-štednje u ukupnom BDP-u. Visok nivo lične potrošnje deluje nepovoljno na stopu ekonomskog rasta.

Javna potrošnja je pozitivno korelisana sa razvijenošću, ali negativno sa stopom rasta. Logično: bogatije zemlje mogu da priušte veći udeo javnih izdataka, ali imaju sporiji rast, i obratno.

Investicije su negativno korelisane sa razvijenošću i pozitivno sa stopom rasta. Opet očekivan rezultat: siromašnije zemlje moraju više da izdvajaju kako bi ostvarile ekonomski rast.

Između ova tri udela imamo različite krajnosti među zemljama a koje će biti prikazane u tabelama kao veći ekstremi od Srbije.

Veći udeo izvoza u BDP-u je pozitivno korelisan i sa stepenom razvijenosti i sa prosečnom stopom rasta: izvoz je put u razvijenost kroz brži rast u odnosu na zatvorenu ekonomiju.

Uvoz je u pozitivnoj korelaciji sa razvijenošću i u, slaboj, negativnoj sa stopom rasta. Znači, veći uvoz imaju bogatije zemlje, a njegov rast usporava rast domaće ekonomije.

Neto izvoz je u pozitivnoj korelaciji sa nivoom razvijenosti i sa stopom rasta: suficit u trgovini imaju bogatije zemlje i brže se razvijaju, dok je trgovinski deficit odlika siromašnijih zemalja (ali i USA, UK…) i zemalja sa sporim ekonomskim rastom.

Neto štednja je pozitivno korelisana sa obe veličine: što se više štedi to je zemlja razvijenija i/ili ima višu stopu rasta.

Sada prelazimo na korelacije strukture BDP-a sa razvijenošću i ekonomskim rastom.

Udeo poljoprivrede u BDP-u je negativno korelisan sa razvijenošću i pozitivno sa stopama rasta. Kod poljoprivrede je najveći stepen negativne korelacije sa razvijenošću, I objašnjenje je relativno jasno: što je neka zemlja siromašnija to je veći udeo poljoprivrede u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti. Pozitivan koeficijent za ekonomski rast ukazuje na činjenicu da su u prethodnoj deceniji brži razvoj ostvarile siromašnije zemlje sa većim udelom poljoprivrede u svom BDP-u.

Industrija ima pozitivnu korelaciju i sa razvijenošću i sa stopom rasta, što je logičan i očekivan rezultat. Pošto je mnogo veći koeficijent za ukupnu industriju u odnosu na prerađivačku, znači da su rudarstvo i električna energija imali mnogo veći uticaj na rast od prerađivačke.

Građevinarstvo ima negativan koeficijent sa nivoom razvijenosti i pozitivan sa stopom rasta. Pošto je građevinarstvo povezano sa ukupnim investicijama, važi isto objašnjenje: razvijenije zemlje imaju, u proseku, manje stope investicija, a brži rast su imale zemlje sa većom građevinskom aktivnošću.

Usluge su pozitivno korelisane sa razvijenošću i negativno sa stopom rasta. Kod rasta imaju najveći negativan koeficijent. Opet očekivan rezultat: razvijene zemlje su se deindustrijalizovale i brži ekonomski rast imaju zemlje sa manjim udelom usluga u BDP-u.

	BDP PPP	BDP G.Rate
Household consumption expenditure (including NPISH)	-0,425	-0,236
General government final consumption expenditure	0,085	-0,201
Gross capital formation	-0,102	0,263
Exports of goods and services	0,489	0,039
Imports of goods and services	0,153	-0,087
Net exports	0,414	0,157
Net savings	0,369	0,291
Agriculture, hunting, forestry, fishing	-0,611	0,205
Industry	0,137	0,340
Mining, manufacturing, utilities	0,157	0,318
Manufacturing	0,105	0,029
Construction	-0,094	0,062
Services	0,388	-0,482
Wholesale, retail trade, restaurants and hotels	-0,147	-0,175
Transport, storage and communications	-0,180	-0,096
Other activities	0,581	-0,482

 

Srbija ima udeo finalne potrošnje u BDP-u 100,8% i samo 25 zemalja ima veći udeo od Srbije, uključujući BIH i Crnu Goru. Veći udeo potrošnje od BDP-a znači da se investicije finansiraju iz negativnog neto izvoza: udeo investicija je 19,1%, a neto-uvoza 19,8%, pa se i deo potrošnje finansira neto-uvozom.

Udeo potrošnje u BDP-u je u svetu 76,7%, a u EU 80,3%, tako da bi Srbija trebalo da smanji potrošnju za petinu kako bi bila uporediva za Unijom u čije članstvo želi. Može, naravno, i da poveća BDP za petinu, a da pri tome potrošnja ostane na sadašnjem nivou.

		Final consumption expenditure
1	Liberia	221,2
2	Kiribati	188,0
3	Timor-Leste	153,0
4	Haiti	139,7
5	Lesotho	134,6
6	Sao Tome and Principe	129,6
7	Tajikistan	120,9
8	Tonga	118,1
9	Afghanistan	117,5
10	Republic of Moldova	115,0
11	Grenada	114,0
12	Samoa	113,2
13	Zimbabwe	113,2
14	Solomon Islands	110,2
15	Swaziland	106,5
16	Tuvalu	106,1
17	Montenegro	105,6
18	Saint Vincent and the Grenadines	105,0
19	El Salvador	104,2
20	Burundi	104,0
21	Kyrgyzstan	102,9
22	Eritrea	102,2
23	Guyana	102,0
24	BiH	101,3
25	Nicaragua	100,8
26	Serbia	100,8

 

Sa udelom od 81,7% lične potrošnje u BDP-u Srbija se nalazi na 35. mestu u svetu, i samo Crna Gora ima veći udeo među BJR. Prosečan udeo lične potrošnje u BDP-u je 58,7% u svetu i 58,1% u EU. Srbija bi trebalo da smanji ličnu potrošnju za 29% kako bi bila uporediva sa Uniom u čije članstvo teži. Ili da poveća BDP za 40% pri istom nivou lične potrošnje.

		Household consumption expenditure (including NPISH)
1	Liberia	204,9
2	Kiribati	135,8
3	Haiti	126,7
4	Sao Tome and Principe	115,3
5	Tajikistan	111,2
6	Zimbabwe	106,6
7	Timor-Leste	103,9
8	Tonga	99,0
9	Grenada	97,7
10	Lesotho	94,8
11	El Salvador	93,3
12	Republic of Moldova	93,2
13	Samoa	92,9
14	Central African Republic	91,2
15	Saint Vincent and the Grenadines	88,8
16	Guinea-Bissau	88,5
17	Dominican Republic	87,6
18	Guyana	86,7
19	Malawi	86,6
20	Albania	86,5
21	Madagascar	86,3
22	Ethiopia	86,1
23	Togo	85,2
24	Burundi	84,7
25	Guatemala	84,5
26	Nicaragua	84,0
27	Kyrgyzstan	83,9
28	Mozambique	83,9
29	Rwanda	83,3
30	Jamaica	82,8
31	Pakistan	82,5
32	Montenegro	82,2
33	Nepal	82,0
34	Dominica	81,9
35	Serbia	81,7
36	Swaziland	81,5
37	Afghanistan	81,5
38	Yemen	81,0
39	Armenia	80,9
40	BiH	80,6

 

Sa udelom od 19,1% finalne potrošnje vlade u BDP-u Srbija se nalazi na 61. mestu među 183 zemlje. Veći udeo državne potrošnje imaju Slovenija, Hrvatska, BiH i Crna Gora, a manji Makedonija. U svetskom BDP-u udeo državne potrošnje je 17,9%, a u EU 22,2%. Stoga bi Srbija trebalo da poveća državnu potrošnju za 16% kako bi se ukladila sa Unijom u čije članstvo teži.

Sa udelom od 19% investicija u BDP-u Srbija se nalazi na 127. mestu i sve BJR imaju veći udeo investicija od Srbije. Udeo investicija u svetu je 22,7%, a u EU je 18,8%, tako da je u ovom pokazatelju Srbija najbliža EU.

Srbija je na 103. mestu prema udelu izvoza robe i usluga u BDP-u i sve BJR imaju veći udeo od nje. Udeo je 33,1%, dok je u svetu 29,6%, a u EU 40,6%. Da bi imala uporediv udeo sa EU Srbija bi trebalo da ima za 22,7% veći rast izvoza od BDP-a.

Srbija je na 76. mestu prema udelu uvoza robe i usluga u BDP-u, i samo Hrvatska među BJR ima manji udeo. Udeo kod Srbije je 52,8%, u svetu je 28,9%, a u EU je 39,7%, te bi Srbija trebala da smanji uvoz za 25% kako bi se uskladila sa podacima Evropske Unije.

Sa udelom neto izvoza od -19,8% Srbija se nalazi na 147. mestu i veću spoljnu neravnotežu imaju samo BiH i Crna Gora među BJR. Lošije plasiran od Srbije je niz zemalja poznat po ekonomskom uspehu i razvijenoj demokratiji.

Svet i EU imaju pozitivnih 0,8% te bi Srbija trebala da poveća izvoz i smanji uvoz kako bi svoju potrošnju dovela na ravnotežan nivo, uporediv sa EU.

147	Serbia	-19,8
148	Honduras	-20,7
149	Jordan	-20,8
150	Albania	-21,1
151	Djibouti	-21,2
152	Dominica	-21,4
153	Malawi	-21,6
154	BiH	-21,6
155	Maldives	-21,8
156	Zimbabwe	-22,1
157	Samoa	-22,2
158	Lebanon	-25,1
159	Armenia	-25,4
160	Niger	-25,4
161	Saint Kitts and Nevis	-27,2
162	Nepal	-27,7
163	Guyana	-27,8
164	Nicaragua	-28,3
165	Montenegro	-28,4
166	Sierra Leone	-28,4
167	Grenada	-29,4
168	Saint Vincent and the Grenadines	-30,5
169	Solomon Islands	-30,6
170	Kyrgyzstan	-31,4
171	Republic of Moldova	-38,6
172	Tajikistan	-39,3
173	Seychelles	-42,8
174	Afghanistan	-43,9
175	Tonga	-46,5
176	Cape Verde	-46,9
177	Haiti	-48,3
178	Sao Tome and Principe	-50,7
179	Lesotho	-68,2
180	Timor-Leste	-75,1
181	Tuvalu	-83,5
182	Liberia	-141,2
183	Kiribati	-146,9

 

Srbija je na čelu liste 28 zemalja koje imaju negativnu štednju: veći udeo trgovinskog deficita od udela investicija u BDP-u. Ispod Srbije su BiH i Crna Gora, i mnoštvo „sočnih“ imena od država.

Udeo štednje u BDP-u je 23,5% u svetu a 19,7% u EU.

156	Serbia	-0,7
157	Nicaragua	-0,8
158	BiH	-1,3
159	Guyana	-2,0
160	Eritrea	-2,2
161	Kyrgyzstan	-3,0
162	Burundi	-3,5
163	Guinea-Bissau	-3,9
164	Djibouti	-4,0
165	El Salvador	-4,2
166	Saint Vincent and the Grenadines	-5,0
167	Montenegro	-5,6
168	Tuvalu	-6,1
169	Swaziland	-6,4
170	Solomon Islands	-10,2
171	Grenada	-12,7
172	Zimbabwe	-13,2
173	Samoa	-13,2
174	Republic of Moldova	-15,0
175	Tonga	-17,2
176	Afghanistan	-17,5
177	Tajikistan	-20,9
178	Sao Tome and Principe	-29,6
179	Haiti	-35,3
180	Lesotho	-37,0
181	Timor-Leste	-53,1
182	Kiribati	-88,0
183	Liberia	-121,2

 

Sa udelom poljoprivrede od 12% u BDP-u Srbija je na 75. mestu, tik ispod Makedonije, a od evropskih zemalja samo još Albanija i Moldavija imaju veći udeo poljoprivrede.

Prosečan udeo poljoprivrede u svetu je 4,3%, a u EU 1,7% te će liberalizacija našeg tržišta za proizvođače iz EU prirodno oboriti našu proizvodnju za 86% kako bi se uskladila sa prosekom EU.

	Agriculture, hunting, forestry, fishing
1	Liberia	72,0
2	Sierra Leone	58,5
3	Central African Republic	53,4
4	Togo	46,6
5	Ethiopia	46,3
6	Guinea-Bissau	45,3
7	Niger	44,2
8	Dem. Rep. of the Congo	41,7
9	Burundi	40,1
10	Mali	40,1
55	Albania	18,8
67	Republic of Moldova	14,0
74	Macedonia	12,1
75	Serbia	12,0
86	Montenegro	9,5
90	BiH	9,1

 

Srbija je na 131. mestu prema udelu industrije u BDP-u a manji u deo u Evropi od Srbije imaju Crna Gora, Moldavija, Francuska, Kipar, Grčka i Luksemburg. Srbija ima identičan udeo kao UK, a veći od USA i Izraela, zemalja koje su joj bile uzor u dezindustrijalizaciji i razvoju zasnovanom na uslugama.

Udeo industrije u BDP-u Srbije je 21,8%, a u EU je 24,9% i u svetu 29,4%. Stoga bi sa rastom industrije za 14% Srbija uskladila ovaj pokazatelj sa prosečnim u EU.

Srbija je na 79. mestu prema udelu prerađivačke industrije u BDP-u od 13,9%, i manji udeo ima većina zemalja u dužničkim problemima: Španija, Portugalija, Grčka… Veći udeo imaju Makedonija, Hrvatska i Slovenija koja je 26. u svetu, sa udelom identičnim kao u Japanu.

Udeo prerađivačke industrije je u EU 15,7%, a u svetu je 17%.

	Manufacturing
1	Swaziland	41,1
2	Turkmenistan	40,3
3	Thailand	35,6
4	China	32,4
5	Korea, Republic of	30,5
6	Belarus	30,3
7	China, Taiwan Province of	27,1
8	Malaysia	25,6
9	Romania	25,6
10	Ireland	25,5
11	Indonesia	24,8
12	Czech Republic	24,5
13	Hungary	23,7
14	Uzbekistan	23,5
15	Dominican Republic	23,3
16	Suriname	22,5
17	Singapore	22,2
18	Philippines	21,4
19	Germany	20,7
20	Slovakia	20,6
21	Argentina	20,5
22	El Salvador	19,8
23	Viet Nam	19,7
24	Myanmar	19,6
25	Japan	19,4
26	Slovenia	19,4

 

Sa udelom građevinarstva od 3,9% u BDP-u Srbija se nalazi na 146. mestu i od evropskih zemalja su lošije kotirane Moldavija, Irska i Ukrajina. Sve BJR imaju veći udeo građevinarstva u BDP-u a on je u svetu 5,7% i u EU 6%, te bi trebalo da povećamo dodatu vrednost građevinarstva za 50%.

146	Serbia	3,9
147	Madagascar	3,8
148	South Africa	3,8
149	Namibia	3,8
150	El Salvador	3,8
151	Republic of Moldova	3,7
152	Togo	3,7
153	Bahrein	3,6
154	Malta	3,5
155	Iraq	3,5
156	Fiji	3,4
157	Congo	3,4
158	Malawi	3,3
159	Syrian Arab Republic	3,2
160	Ukraine	3,2
161	Gabon	3,2
162	Malaysia	3,2
163	Bolivia (Plurinational State of)	3,2
164	Ireland	3,1
165	Liberia	3,1
166	Mozambique	3,0
167	Swaziland	3,0
168	China, Hong Kong SAR	2,9
169	Brunei Darussalam	2,9
170	China, Taiwan Province of	2,9
171	Thailand	2,7
172	Niger	2,6
173	Pakistan	2,5
174	Equatorial Guinea	2,4
175	Kiribati	2,2
176	Solomon Islands	2,1
177	Chad	2,0
178	Kuwait	1,6
179	Zimbabwe	1,5
180	Mongolia	1,4
181	Sierra Leone	1,4
182	Nigeria	1,3
183	Guinea-Bissau	0,4

 

Sa udelom usluga od 66,2% u BDP-u Srbija se nalazi na 59. mestu u svetu i manji udeo imaju BiH i Makedonija. Interesantno je da je Grčka na 9. mestu sa udelom 78,8% i veći udeo od nje imaju Hong Kong, Luksemburg i države-ostrva (Bahami, Maldivi, Sajšeli, Barbados, Grenada i Sent Lucija.

Udeo usluga u svetu je 66,2%, a u EU 73,3%.

Udeo trgovine i turizma u BDP-u Srbije je 13,2% i rangirana je na 125. mestu, pri čemu su sve BJR iznad nje. Prosečan udeo ovih delatnosti u svetu je 14,2%, a u EU 14,1%.

Udeo saobraćaja, skladišta i komunikacija je 17% i u ovom pokazatelju Srbija je daleko iznad svetskog proseka i EU, gde je udeo istih 6,8%.

U ovoj delatnosti Srbija je rangirana na rekordno visokom 7. mestu, ali nije jasno da li je to posledica „Srbije na raskršću Istoka i Zapada“ ili veće zavisnosti od mobilnih telefona u odnosu na Crnogorce.

	Transport, storage and communications
1	Djibouti	28,4
2	Cape Verde	22,3
3	Madagascar	20,7
4	Panama	18,4
5	Antigua and Barbuda	18,3
6	Saint Lucia	17,4
7	Serbia	17,0
8	Latvia	16,1
9	Lithuania	15,2
10	Saint Kitts and Nevis	15,2
11	Fiji	15,0
12	Dominica	14,8
13	Turkey	14,6
14	Saint Vincent and the Grenadines	14,4
15	Grenada	14,0
16	Samoa	13,8
17	Myanmar	13,8
18	Sri Lanka	13,5
19	Estonia	13,5
20	Sao Tome and Principe	13,4

 

Prema udelu ostalih usluga (36,1%) Srbija se nalazi na 76. mestu i sve BJR su rangirane iznad nje. U ovu oblast spadaju i informatika, štampa i izdavaštvo, kultura… Prosečan udeo u svetu je 45,3%, a u EU 52,4%, te bi Srbija trebalo da poveća njihov udeo za nepunih 50%, a kako bi kompenzirala pad u poljoprivrednoj proizvodnji.

Srbija je u 2010. godini bila rangirana kao 81. zemlja prema vrednosti BDP-u po glavi stanovnika od 10.258 dolara iz 2005. godine. Ispod nje su bili Makedonija, BiH i Albanija, ali ne treba sumnjati da će u 2014. godini sve evropske zemlje biti bolje rangirane, ili makar to neće biti BiH.

Zaključak

U skladu sa stihom Branimira Štulića, Srbija voli da laprda među krajnostima kao rijetko g…. Stoga su i poželjne strukturne promene:

– manja potrošnja i veća štednja;

– manji uvoz i veći izvoz;

– manje usluga i više robe.