BDP po oblastima Srbije u 2018.

Укупна БДВ у 2018 у Србији износила је 4.199 милијарди динара у 2018. Београд је имао 1.736 милијарди динара а најмању апсолутну вредност имала је Зајечарска област 36,5 милијарди динара.

БДВ по становнику у просеку је износио 601 хиљада динара. Највећи је имао Београд (1.027) а најмањи Пчињска област (278 хиљада) па су несразмере у развијености биле 3,7 према 1. Ипак, већина области у Србији била је блиска Пчињској и једино је Јужнобачка област (711 хиљада) била изнад просека, док је Сремска била испод, али близу просека (562 хиљаде).

Овде су ме интересовали екстреми у развијености по делатностима, како их је РЗС обједињено приказао.

Од пољопривреде је просечан БДВ по становнику износио 46 хиљада динара. Најразвијенија пољопривредно била је Средњобанатска област (122,4 хиљада) а најмање развијена Београдска област (11,7 хиљада) и однос између њих био је 10,5:1.

Збирна вредност индустрије без грађевинарства (рударство, прерађивачка, електрична енергија и воде) била је 152,6 хиљада динара по становнику. Индустријски најразвијенија била је Пиротска област (314,6) испред Јужнобанатске области (218,8 хиљада динара по становнику) а најсиромашнија рашка област (53,1 хиљада по становнику) па је овде однос био 5,9:1.

Грађевинарство је по становнику имало 32,3 хиљаде додате вредности. Београд је био најразвијенији (70,6 хиљада) а Пиротска област најмање (6,7) и однос је био 10,5:1.

Трговина, саобраћај и угоститељство у просеку су стварали 121,7 хиљада динара БДВ-а по становнику. У Београду је то било 242,2 хиљаде а у Јабланичкој области 41,6 хиљада те је однос у развијености био 5,8:1.

Информисање и комуникације су у просеку стварали 34,8 хиљада динара по становнику. Београд је имао 110,8 хиљада а Јабланичка област 1,4 хиљада те је овде разлика у корист Београда била 81:1.

Финансије (21,8 хиљада динара по становнику) су биле најразвијеније у Београду (61,2), а најмање развијене у Топличкој области (4 хиљада) те је однос у развијености био 20:1.

Стручне, научне, административне и помоћне услужне делатности (44,9 хиљада динара по становнику) биле су блиске пољопривреди по доприносу БДП-у. Најразвијеније су биле у Београду (125 хиљада) а најмање развијене у Топличкој области (7,2) а однос је био 17,4:1.

Државна управа, здравство и образовање највише доприносе смањивању регионалних разлика јер су зараде запослених (кориговано за универзитетске и здравствене центре) релативно равномерно расподељене по свим областима. Највећи БДВ по становнику има Београд (120,6 хиљада динара) а најмање Сремска област (47,2 хиљаде) те је овде однос 2,55:1. Топличка област (87 хиљада) има већу вредност од Јужнобачке области (85,3 хиљада), упркос чињеници да је друга седиште покрајинске администрације, зато што је опустела од становништва са релативно стабилним бројем запослених у овим јавним делатностима. Када се смањи број запослених у складу са смањеним бројем становника у Топличкој и у другим областима (Рашка, Зајечарска…) оне ће додатно осиромашити и повећати заостајање за Београдом.

Уметност, забава и рекреација, остале услужне делатности и активности домаћинстава дају у просеку 18,5 хиљада динара БДВ-а по становнику. Највише у Београду (35,2) а најмање у Јабланичкој области (7,5) те је однос у развијености 4,7:1.

Осим приложених екстрема у развијености по делатностима осврнућу се и на структуру БДВ-а по областима.

Пољопривреда, шумарство и рибарство учествују са 7,7% у укупном БДВ-у Србије. У Београду је њихов удео само 1,1% док је највећи релативан значај у Севернобанатској (24,6%) и Средњобанатској области (23,1%). Осим Београда пољопривреда има подпросечан удео у 4 области (Шумадијској, Пиротској, Борској и Нишавској).

Секундарне делатности без грађевинарства највише доприносе укупној БДВ Србије са 25,4%. Њихов удео је најмањи у Београду (16%) а највећи у Борској (64%) и Пиротској области (58,8%). У већини области ове делатности су изнад просека за Србију.

Грађевинарство се креће у распону од 8% у Јабланичкој области до 1,3% у Пиротској.

Трговина, саобраћај, смештај и исхрана су друге по значају са 20,2% у укупном БДВ-у. Највећи релативан значај имају у Рашкој (24,9%) а најмањи у Борској и Пиротској (по 8,9%).

Финансије учествују са 3,6% у БДВ-у и само Београд има натпросечан удео (6%). Најмањи удео је у Борској области – 0,6%.

Стручне, научне, административне и техничке делатности учествују са 7,5% у БДВ-у, али само Београд (12,2%) и Јужнобачка (7,7%) имају надпросечан удео. Најмањи удео имају Пиротска и Топличка област – по 2%.

Државна управа, здравство и образовање учествовали су са 12,9% у укупној БДВ Србије у 2018. Њихов удео је највећи у најсиромашнијим деловима Србије: Топличкој (24,7%), Рашкој (22,4%), Пчињској (22,2%) и Нишавској (20,5%) области. „Реформе“ које су смањивале број запослених у државној управи, здравству и образовању су директно повећавале разлику у степену развијености по областима Србије.

Уметност, забава, рекреација и остале услужне делатности немају велики удео у БДВ-у (3,1%) нити велика одступања по областима Србије: највише у Колубарској области (4,7%) а најмање у Борској 2%.