Av… Afganistan

Текстић је мотивисан сјајном гео-локал-политичком анализом Анте Томића о Афганистану (линк) и значају Хрватске у НАТО савезу. Србија је једнако неважна као и Хрватска, Афганистану и свету.

Још увек могу бесплатно да приступим базама података СТО-а на најдетаљнијем нивоу па да видим имали каквих мајмуна, бикова и сличних производа којима би били интересантни овој несрећној земљи.

Заједничко Србији и Афганистану је Косово и Метохија. На обе територије се налазе трупе НАТО пакта, и војници из Хрватске (Чух да су Хрвати спашавали припаднике РОСУ на Јарињу пре много година. Не сумњам да ће најпреданије помоћи Шиптарима у завршном етничком чишћењу Срба са КиМ). И док је Косово џиновски аеродром за претовар дроге произведене у Афганистану, Метохија је помоћно поље за узгој дрога уколико жетва у Афганистану подбаци. Трупе НАТО у Афганистану миротворно чувају његово становништво баш као што Шиптарима на КиМ дозвољавају шиканирање преосталог хришћанског становништва. Косово је проклетство САД-у, Немачкој, Француској, Италији, УК… да им се врати исто оно што су дозволили да се чини Србима, православним хришћанима од стране муслимана. На жалост, нећу дочекати то да видим, али се исход већ данас наслућује. Мало демографских пројекција, више педерастије и дроге и ето нам пропасти модерне светске империје. Муслимане разумем, био сам у њиховој кожи 90-тих година прошлог века, а већ пуних 20 видим и осећам разорне ефекте помоћи Запада северно од Косова, Метохије и Ибарског Колашина. Али, одох ја предалеко од основне мотивације.

Осим дроге и НАТО снага сличност Афганистана и КиМ је у робној размени са иностранством. Покривеност увоза извозом у Афганистану је 11,9%, а на КиМ 11%, КиМ има вредност извоза која је 24,5% од вредности афганистанског а 26,6% од вредности увоза. Пошто КиМ, званично, има око 5% од званичног броја становника Афганистана видимо да је трговински мултипликатор 5. То је и логично, јер ако се на КиМ врши препакивање производа из Афганистана ту се и формира цена за Западну Европу и трећа тржишта. Баш тако и многи страни инвеститори пријављују једну цену кад извозе из Србије, довољну да се намире плате радника од 200-250 евра, а другу када робу продају у својим матичним и трећим земљама.

Афганистан готово у целини извози легалне производе у Пакистан и Индију, док је увоз диверсификован, али стан-ови доминирају: након Индије и Кине ту су Пакистан, Казакхстан, Узбекистан и Туркменистан.

Афганистан увози мало робе и од наших суседа: Бугарске, Румуније, Хрватске, Северне Македоније и Албаније. Нас, Богу хвала, нема на овом списку. Да нас има баш бих се забринуо.

Приложени списак 100 производа изазива ми осећај туге. Да ли дизел, бензин и други енергенти служе локалном становништву или их користе војници НАТО-а да би се кретали по његовој територији, а ови их „ловили“ у том кретању.

Ко једе чоколаде у вредности од 141,7 милиона евра: војници НАТО-а или афганистанска деца?

Да ли увоз хируршких инструмената указује на степен насиља по годинама, на пример, да ли је између 2012. и 2013. смањен обим сукоба јер је увоз ових производа смањен са 189,6 на 81,1 милиона евра?

Али, што би рекао наш народ, не плаче се над туђим гробљем.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *