Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Када се отвори Буенос Аирес тајмс (линк) од 29.11.2023. на насловној страни се може видети неколико слика новог председника Аргентине, Милеја, у посети Бајденовој влади, јеврејској заједници, ММФ-у, Светској банци, Билу Клинтону. То је у складу са најављеном политиком да је он за САД и Израел (и Украјину), а да је против Кине и Бразила (и Русије).
https://www.batimes.com.ar/news/argentina/usa-takes-argentine-president-elects-political-pulse.phtml
https://www.batimes.com.ar/news/argentina/argentina-asks-for-more-time-for-ypf-case.phtml
Милеијеве економске идеје ће ускоро осетити Аргентинци на својој кожи и по новчанику, па ћемо видети и (бурне) реакције за пар месеци.
Милеијево јавно „играње ђоном“ против Кине и Бразила пре избора полако се ублажава те је и Лула позван на његову инаугурацију за председника.
Овде прилажем податке колико је бесмислено заузети непријатељски став против два највећа трговинска партнера, којима се и дугује огроман новац позајмљен за ликвидност, а пред најављене реформе у којима је прелазак на долар као националну валуту једна од најважнијих.
Не бавим се монетарним подацима Аргентине а како бих разумео лудост намера, колико ће бити погођени пензионери, запослени у јавном сектору и примаоци социјалне помоћи, колико штедише и буџетски приходи…
Погоршање политичких односа са Кином и Бразилом из угла најављених реформи изгледа као још један непотребни ударац на аргентинско друштво.
Ове године је Ел Нино донео катастрофу пољопривредном роду, а на њу се надовезао и пад цена примарних производа па је извоз Аргентине у великом паду, баш кад су јој долари за отплату дугова и најављену доларизацију преко потребни.
Робни извоз Аргентине смањен је за 17,9% у Т1 2023, затим је смањен за 29,8% у Т2 и у Т3 је смањен за 22,7%.
Укупно смањење извоза за девет месеци 2023. је 24% или 16,1 милијарди долара.
Аргентина је била (14,4 милијарди $), након САД (31,6) највећи светски извозник житарица, испред Индије (14,1), Бразила (13,9), Аустралије (13,8), Француске (11,9), Русије (10,4), Канаде (10,2) и Украјине (9,2 милијарде $) у 2022. години, а у 2023. ће, услед пада производње, вероватно пасти пар позиција.
Од смањења извоза за 16,1 милијарди, за девет месеци 2023, на Индију се односи 1,6, на Холандију (као чвориште целе светске трговине, а не потрошача) 1,4 милијарде, на САД и Кину готово идентичних по 1,2 милијарде долара.
Највећи удео у укупном извозу Аргентине у Т3 2023. имали су Бразил (18%), САД (7,8%), Кина (7,3%) и Чиле (7,1%). Ове четири земље учествовале су са 40,2% у укупном извозу Аргентине. Она је „светска житница“ па је њен извоз расут по целоме свету да нахрани многобројну сиротињу у Африци и Азији (и стоку у Кини и развијеним земљама).
И без политичког заокрета Милеја извоз у Кину је смањен за 45,3% у Т3 2023, што је комбинација мањих количина и нижих цена сировина којима се она снабдева из Аргентине. Извоз у Чиле је повећан, у Бразил је смањен, а у САД је смањен по идентичној стопи као и укупан (-22,7%).
Перспективе за зарађивање долара у наредних неколико месеци нису сјајне, а какав ће бити род у 2023/2024. знаће се тек када прође фебруар 2024. Уколико буде кише, биће одличан, и обратно (као и у Србији).
За планиране економске реформе увозна динамика је много неповољнија: увоз је мање смањен од извоза па је Аргентина од суфицита од 6,8 милијарди долара, у девет месеци 2022, прешла у дефицит од 3,9 милијарди долара, у истом периоду 2023.
Увоз је смањен за 2,9% у Т1, затим за 10,7% у Т2, па за 12% у Т3, укупно за 9% у девет месеци 2023.
Смањен је са 60,5 на 55 милијарди долара у девет месеци, што је смањење за 5,5 милијарди долара.
У Т3 2023. највеће уделе у увозу Аргентине имали су Бразил (22,3%), Кина (21,8%) и САД (12,1%), заједно учествујући са 56,2% у њеном укупном увозу.
Увоз из Бразила смањен је 0,3% у Т3 2023, али је за девет месеци повећан за 1,6 милијарди долара, што је директна последица отворених кредитних линија бразилским предузећима која добијају од своје владе како не би била погођена економском кризом у Аргентини.
Увоз из Кине смањен је за 2,6% у Т3 и за 1,7 милијарди долара за девет месеци, што је 31,2% од смањења укупне вредности увоза. Када додамо Кини још и САД (28,1%), Боливију (15,2%) и Саудијску Арабију (15,3%) долазимо до 89,8% од укупног смањења увоза за девет месеци.
Увоз из САД је у Т3 2023. смањен за 26,3%, па испада да колико год да Аргентинци воле америчке доларе, још их више воле Американци, те не продају олако робу Аргентини, као што то чини Бразил.
На основу овде изнетих података у Т4 2023. и Т1 2024. можемо очекивати даљу контракцију робне размене Аргентине, која ће вероватно бити оштрија код увоза него код извоза.
Робна размена представља само један, додуше најважнији, аспект међународних економских односа сваке земље. Ту су и стране директне инвестиције, портфолио инвестиције, кредити, дознаке, размена услуга итд. Њена кретања су и без доласка Милеја за место председника била лоша, а сада имају перспективу да се претворе у катастрофална.