Аргентина је земља Марадоне и Месија, Сабата и добрих људи

Када сам писао текст о Аргентини (линк) написао сам реченицу „Велики број Аргентинаца облачи своју децу у дресове Месија, а и себе саме, и сви много очекују од светског првенства у фудбалу.“ Нисам додао да им желим да освоје светско првенство, посебно због Месија, јер и они и он то заслужују. Велики сам баксуз па нисам хтео да их избаксузирам.

Сада, када су победили требало би да поново направе споменик Месију међу великанима аргентинског спорта у Порто Мадере-у.

Већи део утакмице Аргентина – Француска провео сам у шетњи и у молитви. Нисам се молио да победи Аргентина, већ да Господ, макар на пар минута, обрадује више од седам милијарди људи на планети којима су патње, глад и одрицања тужна свакодневица.

Као прави баксуз, преморен од шетње, упалио сам мобилни баш у тренутку када је досуђен пенал Француској и узалудно сам шетао и претпостављену накнаду времена, када видех да је 2:2 и да моје молитве и бекство од баксузлука не помажу.

На крају се утакмица завршила на радост већег дела сиромашног човечанства, пружајући наду да су могуће победе слабијих и сиромашних, макар само у спорту.

Меси је освајањем светског првенства заслужио бесмртност и сада се, за живота, придружио Марадони као други фудбалски бог рођен у Аргентини.

Меси је рођен 24.6.1987. што значи да је рођен истог дана као и Ернесто Сабато. Два аргентинска генија, књижевни и фудбалски, рођени су истог датума!

У аргентинским медијима претходних дана читао сам да се аргентинска фудбалска репрезентација у Катару осећа као код куће, јер већину на стадионима где игра чине њени навијачи. Писали су да осећање играња (као) на домаћем терену позитивно утиче на мотивацију и резултате спортиста.

Овај резултат фудбалске репрезентације Аргентине, за коју је навијао готово цели свет, и већина на стадиону у Катару враћа ме на Новака Ђоковића. (линк). Како су саучествовале у осећању понижења Ђоковића милијарде људи гледајући шта му власти Аустралије раде за Божић 2022. године?

Поновићу мисао: Да су се грен слемови играли у Буенсо Аиресу, Каиру, Њу Делхију и Пекингу до сада би Новак Ђоковић имао 40 титула, а Федерер и Надал по 10 (освојених у раној фази њихових каријера док Ђоковић од 2011. није почео да доминира).

Ђоковић је ту где јесте, и као аргентински фудбалери Аргентини, и он је нас много пута за пар сати удаљио од мучне свакодневице.