Аргентина и Србија, динамика БДП-а 1980-2020.

Читање „Пре краја“ и „Отпор“ Ернеста Сабата претходних месеци мотивисало ме је да проверим каква је била динамика БДП-а од 1980. до данас, на основу података из базе ММФ-а.

Основне сличности Аргентине и Србије јесу то да су већи део времена у посматраном периоду обе провеле у аранжманима са ММФ-ом и обе имају вишак плодне земље и последични извоз житарица.

Основне разлике су чињеница да је Србија била под санкцијама УН и бомбардована, што са Аргентином није био случај, и демографска дивергенција, јер у Аргентини број становника расте а у Србији се смањује.

Резултат до кога сам дошао ме је изненадио: након 40 година БДП по становнику у Аргентини је повећан само за 5,3% док је у Србији повећан за 3,9%. Након толико дугог периода ове две земље се налазе готово у идентичној позицији економске стагнације. Показатељ БДП по становнику не узима у обзир и промене у расподели дохотка и вероватно је у обе дошло до велике прерасподеле у корист најбогатијих, и повећања сиромаштва већине становника.

Готово идентичан индекс БДП-а по становнику у 2020, у односу на базну 1980. последица је великог демографског раста у Аргентини. Она је имала раст БДП-а за 71,1% (103,2% до 2017. и од тада је у паду), али је број становника повећан за 62,4%.

Србија је у 2019. имала само за 0,4% мањи БДП него у 1980 (ово може бити кориговано другачијом проценом динамике БДП-а) али је у 2020. био мањи за 2%. Не рачунајући емиграцију из Србије након пописа из 2011. број становника је био за 5,8% мањи него у 1980, па је по становнику повећан за 3,9%. Што је мањи број становника у Србији од процењеног, то је и већи БДП-по становнику, а то значи и већи показатељ у односу на Аргентину у 2020.

У сваком случају, четрдесетогодишња економска стагнација, након платно-билансе кризе у обе земље у 1981, је депресивна појава. Либерални капитализам у обе, који се може оквалификовати као и дивљи, још је депресивнији.