Анкета о потрошњи домаћинстава као права мера стандарда и економског напретка

Не поседујем комплексност ума какву има мој драги колега др Драгован Милићевић, а да бих се, осим просека, бавио децилима у структури прихода и потрошње становништва, па ове податке треба узети са опрезом: док, на пример, медијална породица (средња која дели скуп на по 50% изнад и испод) може да живи лошије у односу на 2003. или 2012. годину, првих 10% можда живе три или пет пута боље. То је компликована математика за мене.

Шта нам кажу подаци?

• Просечно расположива средства по домаћинству повећана су са 23.591 динара у 2003. на 51.504 у 2012. и 87.973 у 2023. години што је повећање 3,7 пута од 2003. и 70,8% од 2012. Реално су примања становништва смањена за 3,1%, у односу на 2003. а повећана су за 5,4% у односу на 2012.
• И лична потрошња је номинално повећана, а реално је повећана и у односу на 2003 (+5,6%) и у односу на 2012 (+9,6%).
• Расположива средства изражена у еврима повећана су са 345 евра у 2003. на 456 у 2012. и 750 у 2023. години. Њихова куповна моћ је промењена у складу са динарским подацима: смањена је у односу на 2003. и мало повећана у односу на 2023.

Пошто је економски раст, мерен БДП-ом, у претходном периоду постојао, једино могуће објашњење за овакву стагнацију стандарда грађана може да буде раст удела профита и пад удела рада у укупној расподели дохотка.