Amerika, Amerika, zemlja velika

Али метар мога села, Америка цела. А Србија има око 4.500 села која различитом брзином одумиру, док у свету расте тражња за њиховим производима.

Мотив за писање ми је промена у структури извоза САД-а од 2008. до 2014. године, где је дошло до оштрог пада удела производа средњих и високих технологија, са 59,3% на 49,8%, уз пораст удела примарних производа и на пољопривреди заснованих ресурса. Први су повећали удео са 10,2% на 11,4%, а други са 4,7% на 5%. Извоз ресурсно заснованих пољопривредно-индустријских производа повећан је у САД за 30,8%, а у Србији за 30,3% и ово указује на неке сличности, а које се тичу релативне расположивости пољопривредне земље у односу на број становника.

Талас миграната из Африке и Азије у Европу скренуо је пажњу на два феномена: светску неједнакост у расподели, где се вишкови хране у Европи уништавају док милијарде људи имају проблема да се нахране, и географски положај Србије, главну саобраћајницу између Европе и Азије. И док овај опасан положај куће на путу евоцира успомене из историје, да је потребно повући се са пута у сигурније, мање приступачне, крајеве, вишак у производњи хране подсећа да смо и санкције преживели услед ове компаративне предности, као и да у будућности од ње можемо да просперирамо. Довољно је погледати у америчке податке о извозу.

Када изоштримо поглед, и сконцентришемо се само на пољопривредно-прехрамбене производе, којих има и код примарних и код индустријско-прехрамбених, добијамо бољу слику позиције Србије, а и Америке и свих других земаља.

Земље и територије у другој табели рангиране су по салду у трговини свим пољопривредно-прехрамбеним производима. Највећи нето извозник хране на свету је Бразил, испред Аргентине, Холандије, САД, Новог Зеланда и Индонезије, а највећи нето увозници хране су Јапан, Кина, УК, Саудијска Арабије, Кореја и Русија. Нето увоз Кине повећан је са 13,6 на 41,5 милијарди долара у само шест година.

САД су највећи извозник хране (149 милијарди долара), али су и највећи увозник (127 милијарди долара), те су зато на четвртом месту међу нето извозницима. Уживају у разноврсности исхране.

Србија је на 36 месту као нето извозник хране. Испред ње су Мађарска и Бугарска, а иза ње је Румунија. Све су земље у процесу депопулације и обиљем пољопривредне земље. Нето увозници хране су Македонија, Албанија, Црна Гора, Хрватска и БиХ.

Србија као житница можда није у стању да храни пола Европе, јер је Европа препуна пољопривредних вишкова, који су изузетно много субвенционисани, али зато може све пољопривредне вишкове да пласира у Русију и Кину (али и у Иран, Израел, и у многе друге земље).

Оставићемо знатижељним читаоцима да сами кваре очи пажљивом анализом података у табели, а завршићемо са:

Крај бунара дуња жута,

А ораси поред пута

На врх брегова кућа дедова