Амерички биро за статистике рада (линк) има формиране временске серије од 2011. за много различитих показатеља и овде смо узели само податке о медијалним зарадама, укупно, по расама и по половима. Хомосексуалци и транссексуалци нису издвојени као посебне групе, већ постоје само мушкарци и жене и то је за сваку критику и смањење буџета овој федералној статистичкој агенцији. Али, и без ових категорија, само са мушкарцима и женама, много тога интересантног се да запазити.
Лично су ме шокирала два податка: (1) да Азијаткиње почињу да све више зарађују од белих мушкараца (Азијати су повећали одступање од медијалне зараде са око 25% на 40 и више процената); и (2) да је већи број запослених жена од мушкараца у категорији „Црн или Афрички американац“ (Black or African American).
Да би се разумели разлози зашто Азијати више зарађују од Белаца требао би видети и образовну структуру као и запосленост по делатностима. Исто тако, категорија „Бели“ обухвата и „Шпански или Латино етницитет“, па би по њиховом искључивању бели Белци пореклом из Европе мање заостајали по платама у односу на Азијате.
Од Т1 2011. до Т3 2021. у САД-у је повећан број запослених за 17,3%, са 98,3 на 115,3 милиона лица (просечна недељна зарада повећана је са 755 на 1.001 долара у том периоду). Релативно највише је повећан број запослених Азијата (+50,6%), затим Латино-Американаца (Л-А у даљем тексту) (+45,5%), Црнаца (+29,1%), док је Белаца повећан само за 11,6%.
Пошто је број Л-А повећан за 45,5%, број Белаца без њих заправо је смањен за 1,2%. Удео Белаца у укупном становништву смањен је са 63,7% приликом пописа 2010. на 57,8% у 2020 (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/rasna-raznolikost-u-sad-i-nove-normalnosti-u-savremenom-svetu/), а њихов удео у укупном броју запослених смањен је са 63,7% у Т1 2011. на 58,4% у Т3 2021.
Посматрано на 1.000 становника број запослених у САД повећан је са 318 у Т1 2011. на 348 у Т3 2021.
Азијати су имали највећу стопу запослености у време оба пописа и повећали су број са 361 на 401 запослених на 1.000 становника. Црнци су повећали стопу са 304 на 370 (узети у обзир да је више запослених Црнкиња), Латино-американци са 289 на 341, док су најмањи пораст имали Белци (без Л-А) са 329 на 351 на 1.000 становника. И док код Л-А висока стопа наталитета утиче да је велики удео млађих од 18 година, код Белаца је велики удео старијих, па ће ове стопе запослености остати сличне из сасвим супротних разлога и у наредним годинама.
Основна мотивација за ово формирање обједињене базе података раса и полова била је знатижеља ко је био највише погођен отпуштањима у Т2 2020, и каква је динамика опоравка у Т3 2021. у односу на Т1 2020?
У T2 2020. у односу на прво тромесечје, смањен је број запослених за 11 милиона и 443 хиљада. Без посла је остало 5.234 хиљада Белаца, 3.083 Л-А, 1.793 хиљада Црнаца и 909 хиљада Азијата. Највећи релативан пад броја запослених имали су Л-А (-14,6%, укупно а жене чак 17,2%), затим Црнци (-12%) и Азијати (-11,8%) док су Белци имали најмање смањење за 7,7%.
Од Т2 2020. до Т3 2021. тржиште рада у САД се опоравило те је број запослених у Т3 2021. био за само 0,5% мањи него пре кризе. При томе је повећан број запослених мушкараца за 0,1% а број запослених жена је још увек мањи за 2,1%. У односу на Т1 2020. већи је број запослених Азијата за 1,6% и Л-А за 0,1%, док је мањи Црнаца за 0,8% и Белаца за 1,2%.
Ови подаци показују да је под Трампом пад броја запослених Белаца био најмањи међу америчким најбројнијим расама, док је под Бајденом опоравак запослености код Белаца најспорији!
Пошто демографска кретања не иду у прилог Белцима, који ће ускоро постати релативна, а не апсолутна, већина, биће интересантно испратити даље трендове на америчком тржишту рада. Не због САД-а, већ због нас самих, шта ће бити нове глобалне агенде које се еуфемистички стављају под политичку „левицу“?