Америчка прерађивачка индустрија у 2020. под утицајем COVID-19

Пандемија вируса COVID-19 одузела је нормалност већини становника планете, коју су имали пре марта 2020. Константа је остала храна: потреба да се заситимо. Профитирала је фармацеутска индустрија широм света. Прехрамбена и медицинска безбедност постале су много значајније него у нормално време. Шта би било у земљама које увозе храну и лекове да је била обустављена међународна трговина због обуставе саобраћаја? Србија има хране за извоз, странци нам откупљују најздравији род воћа, а ми надокнађујемо потребу за витаминима када је јужно воће на попусту. Код лекова је ситуација далеко опаснија.

Старост, шта ћу, крену мисли на једну страну па оду на другу…

Индустријска производња у САД је у октобру повећана за 1% у десезонираној серији података, а у оригиналној је била за 2,9% мања него у истом месецу 2019.

Укупна вредност производње прерађивачке индустрије, у периоду јануар-октобар смањена је за 6,7%, док је без индустрије наоружања смањена за 6,9%. Наменска индустрија САД је повећала вредност производње са 138,06 на 138,15 милијарди долара, мање од 0,1% и њу треба ставити заједно са храном и лековима као стубове безбедности сваке земље.

Фармацеутска индустрија је повећала вредност испорука за 10,8%, са 222,4 на 246,4 милијарди долара и повећала је удео у укупној пр. прерађивачке индустрије са 4,4% на 5,2%. Не треба сумњати да ће имати раст удела и у 2021 години.

Прехрамбена индустрија је повећала вредност само за 1,2%, али је удео у укупној вредности повећан са 13,2% на 14,4%. Становништво САД константно расте па расту и потребе за исхраном. САД су највећи светски извозник хране и интересантно би било проверити колико је од раста производње за 8 милијарди долара (са 668 на 676) последица историјски рекордне месечне вредности извоза у Кину, у октобру у износу од 14,7 милијарди долара уз међугодишњи раст за 65,7%! Извоз у Кину је за 10 месеци повећан за 8,2 милијарде долара (са 87,6 на 95,8) што је упоредиво са растом прехрамбене индустрије.

Али, опет одлутају мисли…

Већи раст производње од фармацеутске индустрије имали су само уређаји за складиштење меморије (+33,9%) и цивилна комуникациона опрема (+11,3%) мада је и војна комуникациона опрема имала раст (+5,9%).

Интересантно је да је цивилна опрема за претрагу и навигацију имала пад од 5,7%, док је војна опрема за навигацију и претрагу имала раст од 2,5% и имала је скоро два пута већу вредност од цивилне (29,6 према 15,1). Вероватно је цивилна у вези са падом продаје домаћих аутомобила за 29,2%, лаких камиона и комбија за 19,2%, тешких камиона за 17,7%, бродова и чамаца за 12,6% и цивилних авиона и делова чак за 46,7%. При паду ваздушног саобраћаја логично је да падну и куповине нових авиона. Али, то значи да се повећава просечна старост летелица и шта ће се догодити када се опет нормализује ваздушни саобраћај?

Али, лутају мисли моје а ова питања ме и нису интересовала.

Американци су смањили куповине домаћих цигарета али су повећали куповине хране за псе и мачке. Да ли су повећали и куповине хране за одојчад ваљало би сачекати до коначних годишњих података.

До америчких председничких избора, да сумирам, производња је била у процесу опоравка али за великих 6,7% мања него у истом периоду 2019.