Albanska bežanija u Evropu od nezavisnosti

Пре 206 година јуначко становништво Шумадије и Поморавља, као и Западне Србије пребегло је у Срем и Банат након слома Првог српског устанка. Више од 100 хиљада избеглица је тада било у контумацима (Турци су увек са војском у ратна подручја доносили и кугу) тик уз Саву и Дунав, а жељних да се врате у своје шумовите крајеве када турска одмазда престане. То се и догодило, чим су се услови стекли.

Пре 11 година западне силе су прогласиле независност Косова и Метохије и од тада је кренула масовна албанска бежанија у европске, али и ваневропске (САД и Канада) земље.

Према подацима Евростата (линк) број становника КиМ са дозволом за боравак у земљама ЕУ (значи, не укључује оне без дозволе) повећан је од 2008. до 201.7 седам и по пута, са 40,5 хиљада на 304,1 хиљада. Овај број не укључује оне који су у том периоду добили и држављанство неке од тих земаља.

Насупрот њима, број становника Србије, без свете српске земље, смањен је у ЕУ за 27,6% (мада је у 2017. број повећан за 94,8 хиљада, у односу на 2016, а каква је била 2018. сазнаћемо за пар месеци или у исто време 2020), са 666,9 на 482,6 хиљада, и овде такође треба имати у виду да је део њих узео држављанство земље у којој се налази, а постоји и део који борави илегално или повремено.

Након КиМ највећи релативан пораст броја одсељених становника са дозволом за боравак имали су Црна Гора (3,4 пута) и Северна Македонија (за 21,1%) и можемо само претпоставити да се ради о припадницима албанске националности.

Број становника Западног Балкана са дозволом за боравак у ЕУ повећан је са 2,1 на 2,3 милиона, што је раст за 10,4%. Укупно је повећан број боравишних дозвола за 29,4%, са 15,7 на 20,3 милиона па су западнобалканци смањили удео у укупном броју са 13,1% у 2008. на 11,2% у 2017.

Када Европској унији додамо податке за земље ЕФТА-е, долазимо до 869 хиљада становника Албаније у овим земљама ЕУ+ЕФТА, па следе становници Србије са 549 хиљада, окрњене, затим са КиМ 417 хиљада, БиХ 415 хиљада, из Северне Македоније 272 и још 32 хиљаде из Црне Горе.

У трећој табели смо издвојили пет земаља издавалаца дозвола а да би сагледали неке специфичности. На пример, у Аустрији „мртву трку“ воде становници Србије и БиХ, али је и Албанаца из Северне Македоније и са КиМ све више.

Немачка је од средине шездесетих година прошлог века Србима била „друга домовина“ и тако би и остало да Немци нису инсистирали на независности Косова и Метохије и других БЈР, па је број становника са свете српске земље повећан 6,6 пута и веома се приближио броју из Србије. Немачка је имала нагло смањење становника Србије у 2016, за 60 хиљада, а затим нагли раст у 2017, за 73 хиљаде, па је питање о каквим се методолошким или стварним разлозима ради. У сваком случају, уколико не могу да се договоре и уједине Срби и Албанци у Србији, то ће ускоро постићи колективним исељавањем у нашу заједничку другу (и драгу) домовину велику Немачку.

У Грчкој апсолутну већину странаца чине становници Албаније, мада се и број из Србије повећао 11 пута, али не прети да нас са Албанцима уједини.

У Италији је већи број становника Албаније него у Грчкој, али стагнира, па је питање колико их је добило италијанско држављанство. Исто важи и за становнике Србије, јер им је број у Италији готово преполовљен.

У Француској је, пре него што је ова држава признала Косово као независно, било 25 пута више становника из окрњене Србије него са КиМ, али је у 2018. било више само за 52%. Пошто се ради о малим бројевима и једних и других, као удаљени од својих сиротињских домова, из којих су утекли трбухом за хлебом, почеће да живе у заједништву и слози какву вековима нису пронашли на Балкану.

И тако, пожељно је да ЕУ одобри Косову и Метохији безвизни статус како би се што брже јуначки иселили са територије на којој им је Запад даривао независност од Срба.