Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
„Копање“ по подацима је опасан посао јер постоји велика могућност да се „ископају“ и нежељене информације, попут ове која је у наслову текста.
Дуго сам се мучио на порталу албанског института за статистику (линк) покушавајући да нађем додату вредност по делатностима, па сам одустао и покупио податке са Евростата (линк).
Када се покупљеним подацима о додатој вредности по делатностима дода и број становника, добијамо ниво развијености по становнику.
Србија има само 20% од додате вредности по становнику у ЕУ, али код пољопривреде има 81,5%. Код осталих области има испод 25%, а најмање код професионалних, научних и сличних услуга (12,9%) и државне управе, здравства и образовања (13,8% од просека ЕУ)).
Удео државне управе, здравства и образовања од 13,2% у укупној додатној вредности у Србији је убедљиво најнижи у Европи, а у претходних 20 година се стално мантрало како имамо превише запослених у овим делатностима, превише велике плате у односу на приватни сектор (што је у свим земљама случај, и у највећем броју су разлике много веће). Запослени су отпуштани, плате су смањиване и то је имало велики негативан ефекат на реални део економије: мања тражња значи мању вредност произведених роба и услуга, нижу стопу економског раста, недостатак квалитетних здравствених услуга и лош ниво образовања младих… Али, удаљих се ја од теме из наслова.
Србија је имала за 31,6% већу додату вредност по текућем курсу од Албаније у 2019. (5.473 према 4.160) по становнику. Међутим, Албанија је имала 888 евра додате вредности по становнику од пољопривреде а Србија, без података за КиМ, само 406.
Албанија је на четвртом месту по додатој вредности од пољопривреде, рибарства и шумарства у Европи! Исланд и Норвешка на прва два места имају велику вредност улова рибе и морских плодова. Албанија испред Холандије, Шпаније, Данске, Шведске и Ирске по додатој вредности од пољопривреде звучи сасвим шокантно.
Морао сам да проверим више пута податке, прво за Албанију, а затим и за Белгију, која ми се појавила на дну листе код сортирања овог показатеља.
| Додата вредност по становнику у еврима | Agriculture, forestry and fishing |
| European Union | 498 |
| Iceland | 2.737 |
| Norway | 1.306 |
| Finland | 1.008 |
| Albania | 888 |
| Netherlands | 772 |
| Spain | 693 |
| Denmark | 672 |
| Sweden | 670 |
| Ireland | 666 |
| Greece | 639 |
| Latvia | 591 |
| France | 578 |
| Italy | 573 |
| Turkey | 532 |
| Estonia | 529 |
| Lithuania | 512 |
| Hungary | 511 |
| Austria | 511 |
| Cyprus | 510 |
| Montenegro | 509 |
| Switzerland | 481 |
| Romania | 472 |
| Slovenia | 456 |
| North Macedonia | 440 |
| Slovakia | 438 |
| Portugal | 428 |
| Czechia | 407 |
| Србија, без података за КиМ | 406 |
| Croatia | 368 |
| Bosnia and Herzegovina | 328 |
| Kosovo (УН 1244/99) | 304 |
| Poland | 300 |
| Germany | 300 |
| Bulgaria | 277 |
| Luxembourg | 234 |
| United Kingdom | 231 |
| Liechtenstein | 198 |
| Malta | 193 |
| Belgium | 176 |
| Евростат и прорачуни аутора |
То што по становнику Црна Гора има већу додату вредност од Швајцарске, нити теши прве, нити забрињава друге. Ни то што имамо већу додату вредност од Хрватске, БиХ и Косова и Метохије није разлог за радост уколико још мању вредност имају Пољска или Немачка.
У приложеној табели су подаци о додатој вредности Србије и Албаније од 2008 до 2019. Осим индекса у односу на 2008, додао сам и индексе за 2012, јер се ради о додатој вредности у текућим курсевима, а Србија је имала депрецијацију динара која је утицала да додата вредност у 2012. буде мања него у 2008. Није фер да садашњој власти приписујемо и неуспехе претходне.
Додата вредност пољопривреде, шумарства и рибарства повећана је у Албанији, од 2008, за 71,5% а у Србији само за 6,4%. Након 2012, раст у Албанији био је за 41,3% а у Србији 30,5%. Значи, Албанија је имала бржи раст у оба одабрана периода. Ако се узме у обзир да је 2012, била катастрофална за пољопривреду и да је власт промењена средином године, када ни на који начин не може да утиче на пољопривреду, раст додате вредности од 2013. до 2019. био је само 4,7%, са 2,7 на 2,83 милијарди евра.
Подаци ФАО за Србију (линк) и Албанију (линк) су још неповољнији по Србију јер је Албанија имала константан раст производње, а Србија пад од 2010, па је Албанија имала 76,5% од развијености пољопривреде у Србији у 2005-2007, а у 2014-2016 већ је стигла на 119,4%.
Статистички показатељи пољопривреде Албаније (линк) и Србије (линк) могу се упоредити са само једне странице сумарних података. ФАО није признао Косово и Метохију те је оно укључено у пољопривредне податке Србије. Са све КиМ, у Србији је опремљено за наводњавање 70 хиљада хектара, а у Албанији 354 хиљада!
Када призовемо у помоћ Светску банку (линк) долазимо до податка да је 15 пута већи удео наводњаваног пољопривредног земљишта у Албанији у односу на Србију: 19,6%[1] према 1,3%. Иако има само 34,4% обрадивог земљишта Србије (без података за КиМ) има 5,2 пута већу површину која се наводњава. Када додату вредност поделимо са укупном пољопривредном површином у 2016, долазимо до податка да је у тој години додата вредност по хектару у Албанији износила 1.801 евра, а у Србији 726. Албанија је имала 2,5 пута већу додату вредност од Србије по јединици обрадиве земље.
| Албанија | Србија | |
| Обрадива површина км2 | 11817 | 34400 |
| % наводњаване земље | 19,6 | 1,3 |
| Наводњавана површина у км2 | 2316 | 447 |
| Додата вредност у 2016. | 2127,9 | 2497,9 |
| Додата вредност по хектару | 1801 | 726 |
Од 10 економских делатности Србија је имала бржи раст у 3 након 2008, и у 4 након 2012. Од 2008. већи релативан пораст остварила је у грађевинарству, информацијама и комуникацијама и у финансијама и осигурању. Овим делатностима су се, након 2012, придружиле и трговина, саобраћај и туризам.
Раст додате вредности у државној управи, здравству и образовању износио је 100,2% у Албанији, а само 11,9% у Србији, без КиМ, након 2008. Након 2012, разлика у стопи раста је значајно мања: +53,1% у Албанији и +29,4% у Србији. Ипак, и ова разлика у корист Албаније је довољна да објасни веће стопе раста БДП-а у овој суседној земљи. Раст зарада у државној управи, војсци, полицији, здравству и образовању неопходан је ради раста додате вредности у овим делатностима, а преко њихових већих зарада и до већег промета у трговини, тражње за робом и услугама.
Да нам економски раст (или стагнација) не би био попут „изломљене“ линије пољопривредне производње у Србији, већ растући по угледу на пољопривреду у Албанији, потребне су стабилне и предвидиве економске политике. Што шта је још потребно, али и ово приложено је превише.
Статистичке илустрације:
Стопа неухрањености у Србији:
Стопа неухрањености у Албанији:
Стопа анемичности жена у Србији:
Стопа анемичности жена у Албанији:
Стопа гојазности у Србији:
Стопа гојазности у Албанији:
[1] Већи удео наводњаваног обрадивог земљишта од Албаније имају: Азербејџан (29,8%), Бахреин (43,5%), Бангладеш (59,7%), Кипар (22,3%), Грчка (19,7%), Индија (36,8%), Израел (32,8%), Јапан (34,8%), Кореја (51,6%), Либан (20,2%), Малта (33,7%), Мијанмар (24,8%), Непал (29,7%), Пакистан (50,5%) и УАЕ (21,6%).