Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Просечан род брескви у Србији је око 100 хиљада тона. У тој количини има домаће потрошње и пропалог (непоједеног) рода, али има и брескви за извоз, како свежих тако и сушених, а и прерађених у сокове, џемове, компоте.
И док свеже брескве највећим делом, када напусте Србију, заврше у Русији, сушене брескве имају супротан смер – на далеки и некада дивљи запад, а данас водећу светску силу: Сједињене Америчке Државе. Иду и лете и на исток у Русију и на запад у САД, само не налазе пута у Европску Унију. Можда џемови и компоти, али то још нисмо истражили, као што ни сокове не можемо издвојити само на оне од брескве од свих осталих.
Србија је на 14. месту према вредности извоза сушених брескви, са рекордних 8 милиона евра у 2016. години, на релативно малом тржишном сегменту вредном око 800 милиона евра, те јој је удео премашио 1% од светског извоза. Водећи светски извозници су Тајланд, Кина, Шпанија и САД, па овај наш извозни резултат постаје тим чуднији, сем ако не постоји неко слатко образложење, рецимо да наше ни осушене нису генетски модификоване.
Највише, дакле, сушених брескви пласира се на тржиште САД, али постоји много земаља у које оне, осушене, нађу своје купце.
Количина која се прода, осушена, повећана је са 213 тона у 2007. на 361 тону у 2016. години.
Просечна извозна цена је 22 евра по килограму и ово је фантастичан податак. Међутим, подаци о укупном светском извозу, вредном 767 милиона евра у 2016 години, указују да је тржиште ипак релативно мало, и да се даљи раст извоза може постићи на два начина: (1) потпуним ослањањем на САД, као код извоза оружја, или (2) активнијим наступом наших сушара на другим тржиштима.
И тако, свеже брескве иду у Русију а осушене у Америку, иду и лете на далеко, али никако да нађу пута у нашу жељену будућност удружених европских народа.
