1999. и 2022: Новак Ђоковић као последњи човек у тениском свету имунизованих робота

Људи радије прихватају извесну пропаст од неизвесности живљења мислим, нисам сигуран, да је једна од мисли Борислава Пекића.

Од пуно озбиљних Срба чуо сам да су Американци предвидиви док је будућност уз Кину као водећу силу непозната. Па онда, пропаднимо сигурно, без наде да постоји могућност живљења.

Борислав Пекић је написао пророчанску „1999“ посвећену 1984. Џорџа Орвела. Иронија судбине је да те 1999. није пропало човечанство (мада су Срби преплашено седели спуштених ролетни након скоро три месеца бомбардовања) али јесте на…ала Србија, али би он, упркос националној пропасти постао деда.

У тој 1999. Пекић се бавио будућношћу дехуманизованој након нуклеарне катастрофе коју би преживели роботи и малобројни људи који би генетски мутирали.

У Новом Јерусалиму мутант идеализује концентрациони логор у коме је пронашао леш затвореника са пацовом и ровцем и у тој слици види идеал човечанства у заједништву у логору и у складу са природом.

У Последњем човеку на свету роботи губе смисао и функцију када остану без последњег коме би требало да служе и да га надзиру.

Мени је најјачи утисак орвеловске драме кроз коју је Новак Ђоковић прошао чињеница да је 97 од 100 најбољих тенисера на свету вакцинисанo. То је више од процента у било којој успешној земљи у овом хуманом процесу имунизације.

Тенисери су постали модерни роботи: машине за прављење пара. И нико од њих, осим Новака Ђоковића и још двојице, није ни помислио на неизвесност живота, да покушају да живе и без ове медицинске помоћи. Роботски послушно примили су састојак у своје машине и гледаћемо последице наредних дана и месеци. Нека су живи и здрави.

Ноле да нам прочита 1999, ако већ није, и нека буде поносан на своју судбину последњег човека на свету. Није последњи али је лучоноша.