„Kosovski problem“ rešiti po ugledu na Novi Zeland

Када се спомену овце и козе мени је прва асоцијација Нови Зеланд, као светски лидер у њиховом извозу. Пошто је данашња Србија једна модерна и напредна држава ред би било да се угледа и на ову удаљену острвску земљу где има и мало српске дијаспоре.

Према снајкиним подацима (ЦИА), који су напредни (forward looking), у јулу 2020 на Новом Зеланду живеће 4,9 милиона становника. За разлику од Србије ова држава има позитиван природни прираштај, има 64,1% Европљана, 16,5% Маора, 4,9% Кинеза, 4,7% Индијаца и више од 100% нација него становништва, јер је становницима омогућено да се идентификују са више етничких група истовремено[1]. Ако мене питате, ја сам геј, Хрват и добар католик, али могу да будем и Ром, Влах, Румун, чак и Албанац, ако затреба. Али, нисте ме питали.

 

Ових 16,5% Маора упоредиво је са 18% Албанаца у Србији са њеном окупираном српском покрајином и, по угледу на Енглезе, мислим да би требало да им гарантујемо културну, језичку и сваку другу аутономију на целој територији Србије и да новим уставом укинемо покрајине (војнике НАТО-а лепо замолити да оду јер су превише дуго у гостима). Ми не бисмо, као Енглези Маоре, заразили болестима за које Албанци, као најстарији балкански народ (морамо мало и да подрепашки дејствујемо) нису имуни. Албанце бисмо поштовали и имали би једнака права као и Маори на Новом Зеланду (то треба проучити).

Али, грешна ми душа, одох ја у решавање најважнијег светског политичког питања, јер Трампу, Меркеловој, Макрону и Путину нема прече теме од „косовског питања“, уместо да преузмем пелцер новозеландске напредности, а она се налази у мноштву страних инвеститора који су га препознали као инвестиционог шампиона. Кад ми заблуди душа маштам о Новом Зеланду али, на жалост, нисам страни инвеститор. Има куче зашта да ме уједе, то није спорно, али немам тог капитала за улагање у ову бајковиту земљу удаљену од свих наших проблема.

Да се врнем на економију.

Нови Зеланд је од 2008. повећао вредност робног извоза у еврима за 64,2%, са 20,8 на 34,1 милијарди евра, али је при томе извоз у Кину повећао тачно осам пута, са 1,2 на 9,8 милијарди евра. Без Кине извоз је повећан само за 24,3%, са 19,6 на 24,3 милијарде евра. Док се код нас само прича о специјалним економским везама са Кином, Новозеланђани (64% Европљани и 16% Маори, баш као Срби и Албанци) нахранише Кину овцама и козама. Зашто то не учинимо и ми Срби заједно са Албанцима са Косова и Метохије, и са другим народима у држави Србији? Извоз Новог Зеланда у Србију повећан је 6,6 пута и ово спада, након Кине, међу највеће релативне експанзије привреде Новог Зеланда.

Извоз Новог Зеланда требало би да буде инспирација политичким вођама Срба и Албанаца како се економским успесима могу решавати сви нерационални међуетнички проблеми. Уместо да се гледамо преко нишана много је лепше заједно чувати овце и продавати их Кинезима. Или се етнички специјализовати: Срби да хране свиње, Албанци овце, а говеда да буду извор зараде другим етничким мањинама.

Нови Зеланд је повећао вредност индустријског извоза само за 13,1% у претходних 11 година, са 10,1 на 11,4 милијарди евра. Пољопривредно прехрамбени извоз повећан је чак за 112,8%, са 10,7 на 22,7 милијарди евра, па је његов удео у укупном извозу повећан са 51,3% у 2008. на 66,5% у 2019.

Србија је, до 2018, незнатно брже повећала вредност индустријског извоза (за 119,1%, са 6,1 на 13,4 милијарде евра) у односу на пољопривредни (за 115,7%, са 1,3 на 2,8 милијарди). Србија је у 2018. имала за 3,5% већу вредност индустријског извоза од Новог Зеланда, али само 13,7% од његове вредности код пољопривредног извоза. Разлика у корист Новог Зеланда је тачно 20 милијарди евра код пољопривредног извоза који је скоро стопроцентно и домаћа новостворена вредност. Уколико би удружени Срби, Албанци и остали народи Србије остварили ову вредност то би повећало додату вредност за око 2.300 евра по глави становника, што би нам повећало стандард за 50%. Не морамо да засадимо целу територију конопљом, да бисмо били богати као Норвежани, довољно је да намножимо овце (и свиње) и да кренемо да их продајемо Кини, али и многим земљама којима вера брани да их хранимо прасетином.

Друга табела приказује најважније производе у новозеландском извозу и већина припада пољопривредно-прехрамбеним производима. Немају свиња и свињетине међу најважнијим извозним производима, али немамо ни ми, увозимо их из Немачке, Хрватске и Шпаније. Али је зато извоз овчетине на другом месту, вредан 2,3 милијарди евра, смрзнута говедина је на петом месту и вреди 1,85 милијарди евра. Извоз ситног воћа вреди 1,4 милијарди евра, сирева 1,2, вина 1,1 милијарди, јабука пола милијарди. Млеко је најважнији извозни производ, 5 милијарди евра, а има га и за пола милијарди евра, неконцентрисаног и без додатог шећера.

Нови Зеланд извози и дрвну грађу, на једној позицији за 2 милијарде евра, а на другој за пола милијарди. Без покрајинске границе Албанци не би крали дрва у Топличком округу, то би био уносан и поштен извозно-оријентисани посао.

И тако, уколико се мисли на прави начин, Срби и Албанци би, по угледу на Европљане и Маоре на Новом Зеланду, могли да изграде блиставу и берићетну будућност. За такву будућност, кориговано за број становника, недостаје нам 20 милиона крава и 50 милиона оваца.

Стога је неопходна међунаторска донаторска конференција на којој би велике силе Србији, ради мирне и стабилне будућности, донирале стоку. Немачка би се „испрсила“ са 2 милиона крава, Француска са 1,5 милиона, САД би донирале милион ћурки и 5 милиона оваца…

Фонд домаћих животиња у 2018.
	Јединица мере	Нови Зеланд	Србија
Кошнице	No	879.758	914.134
Крава	Head	10.106.803	878.336
Кокошки	1000 Head	24.161	15.685
Патке	1000 Head	183	166
Гуске и морке	1000 Head	86	75
Козе	Head	80.833	195.932
Коњи	Head	40.525	14.973
Свиње	Head	287.051	2.782.282
Овце	Head	27.295.749	1.711.677
Ћурке	1000 Head	77	207