Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Текст Анте Томића (линк) мотивисао ме је да проверим податке о ноћењима туриста од 2008. до 2019. Евростат још увек није објавио годишње податке за 2019, али се из месечних података лако може попунити и ова година.
У ЕУ је за 11 година повећан број ноћења странаца за 42,3%. У Хрватској је он повећан за 148,1% и већи релативан пораст остварили су само Исланд, Србија, Литванија и С. Македонија. Код ових земаља је деловао ефекат ниске основице, па су узете заједно повећале број ноћења странаца са 5,5 на 17,1 милиона, што је раст са 16,2% на 20,3% од броја ноћења у Хрватској.
Већи број ноћења странаца од Хрватске имало је 7 земаља у 2019, и то Шпанија, Италија, УК, Француска, Грчка, Аустрија и Немачка, али је у односу на 2008 Хрватска знатно смањила разлику. У 2008 имала је само 15,2% од броја ноћења странаца у Шпанији, а 2019 је имала 28,1%, у односу на Француску имала је раст са 31,7% на 61,9%, Италију са 21% на 38,5%, Аустрију са 45,4% на 92,1%, итд.
Србија је, након Исланда, имала најбржи раст броја ноћења странаца, али то је последица ниске основице, па је овај број могао да раста по стопи од 10 и више процената и у наредних много година, да није дошло до наглог туристичког застоја услед пандемије вируса COVID-19.
Број ноћења домаћих туриста повећан је за 24% у ЕУ, при чему је Хрватска имала раст за 52,4%, а Србија само за 1,8%. У 2008 Хрватска је имала за 22% мање домаћих ноћења од Србије, а у 2019, је имала за 16,7% више.
Мањи број ноћења странаца од Србије имале су само 4 земље (без података за БиХ, Црну Гору и Албанију), Летонија, Луксембург, С. Македонија и Лихтенштајн, док је мање ноћења домаћих туриста имало 8 земаља, још и Малта, Литванија, Исланд и Естонија, уз наведене.
Укупан број ноћења туриста у ЕУ повећан је за 32%. Хрватска је имала раст за 136,6% и само су Исланд и Литванија имале већи релативан пораст. Србија је имала раст за 37%, што је мало изнад европског просека. У 2008 је 80,9% свих ноћења туриста у Србији било од домаћих туриста док је њихов удео смањен у 2019 на 60,1%. У 2008 је Србија по релативном уделу домаћих ноћења била упоредива са Румунијом, Немачком и Пољском, што више није случај.
Хрватска је имала једну десетину од укупног броја ноћења свих туриста у Шпанији, Француској, Немачкој или Италији у 2008, док је у 2019. имала једну петину од броја у овим земљама.
Последице пандемије COVID-19 биће дугорочније од рестриктивних мера за путовања у ових пар месеци. Појачани надзор путника смањиће знатижељу за путовањима на светском нивоу. То ће имати великих негативних ефеката на Хрватску као туристички најинтензивнију земљу у Европи (мерено односом броја ноћења у односу на број становника) док ће за Србију ови ефекти бити и апсолутно и релативно мали. Када ништа немаш, немаш шта ни да изгубиш.
