Србија у цивилизацијској олупини

Тренутно се може говорити о 13 економских и политичких криза које су актуелне или ће то тек постати. Оне су међусобно повезане и интензивирају једна другу.

 

1. Све је почело са кризом на тржишту некретнина у САД. Ова криза на светском тржишту некретнина ће потрајати јер је само у САД грађанство задужено око 14 хиљада милијарди долара. Пад запослености погоршава отплатну способност становништва и тај процес се догађа свуда у свету.
2. Светска банкарска криза је почела стечајем Leehman brothers-a, и пуни ефекат ће показати када буду банкротирале велике и развијене државе, што ће поништити банкарски капитал. До тада банке краткорочно профитирају на спекулативним улагањима (берзе акција, валута, примарних производа, ХоВ држава…), интензивирајући нестабилност светске економије.
3. Криза међународне трговине је готово превазиђена, али се опет може у кратком року поновити изазивајући друге кризе.
4. Криза инвестиција је последица кризе међународне трговине и она се огледа у огромном паду реалних инвестиција у производне делатности. Пад трговине много оштрије обара инвестициону активност и доводи до масовних отпуштања у великим компанијама.
5. Криза производње је ограничена на САД и Европу. САД је око 5% испод нивоа производње крајем 2007. године, што је случај и у ЕУ. У ЕУ је у јуну дошло до новог пада од непуних 2 процената.
6. Криза запослености је последица пада трговине, инвестиција и производње. Опоравак економија без раста запослености представља опоравак банкарског сектора и великих компанија од кога обични грађани немају никаквих користи.
7. Криза јавних дугова настала је као последица државне интервенције како би се спашавао светски финансијски систем. Банке и друге финансијске институције су се опоравиле, али су сада државе онеспособљене да поново реагују. Резање јавне потрошње утиче и утицаће на нов пад тражње, запослености, производње…„Ekonomska naučna zajednica trebala bi da se u budućnosti manje brine o tome kako da bankari postanu još bogatiji i umesto toga se posveti dobrobiti naroda, ljudi koji na svojim leđima sada nose teret krize.Bankari su jako riskirali i donosili vrlo sebične, kratkoročne odluke. Jasno mi je da ljudi širom sveta imaju pravo da se osećaju obespravljeno i rezignirano“, kaže Stiglitz.
8. Криза валута, тачније валутни рат, представља борбу за стицање спољне конкурентности и извозно-оријентисани опоравак. Међутим, уколико то сви чине долази до пада реалних надница, и новог пада глобалне тражње.
9. Криза урбане глади последица је кризе запослености и раста цена примарних производа. Први пут је ескалирала у исламском свету протестима против карикатура. Сада је донела нестабилност у Северној Африци, Блиском Истоку и у Великој Британији. Ко је следећи?
10. Криза имиграције је последица бекства из ратовима угрожених области. Питање је тренутка када ће се у ЕУ поново поставити државне границе како би се највеће земље заштитиле од неконтролисаног прилива становништва. Цену ће платити периферне земље првог уласка.
11. Криза левице је последица спашавања финансијског сектора уместо реалног, као и раста национализма у кризним временима. Сви водећи европски политичари припадају десници, а питање је да ли ће за 2 или 3 године на власт у већини земаља ЕУ доћи ултрадесница (услед криза имиграције, урбане глади, незапослености…).
12. Криза у финансирању социјалне државе, конкретно пензионих система, траје годинама, али је пад пореских прихода утицао на продубљавање проблема у већини развијених земаља.
13. Криза светске безбедности је последица већине набројаних криза, али и елементарних непогода, попут Фукошиме, које нас упозоравају како је планета мала, и како смо сви осетљиви на крајње локалне догађаје било где на планети.

 

 

 

 

У овој ситуацији потпуне непредвидивости и краткорочне будућности мислим да је „хватање“ за кандидатуру за чланство у ЕУ потпуно бесмислено и инфатилно. Тај тренутак неће просечном грађанину Србије донети тренутни и трајни раст стандарда за, рецимо, 30%. Подаци ММФ-а показују да се све нове чланице ЕУ налазе на пар процената бољем материјалном стандарду у односу на стање пре 4 или 7 година када су постале пуноправни чланови.

 

Стандард грађана зависи од количине домаће производње, броја запослених и њихове продуктивности, и овде се треба фокусирати како би већини било боље.

 

У марту и јуну ове године робни извоз је достигао историјски рекордне вредности од око 770 милиона евра. Он је још увек премали како би компензирао смањење домаће тражње, али ће у неком временском тренутку кроз пар година то моћи.

 

Сада је тренутак да господа Ћирић и Бугарин, о трошку државе, поведу сва предузећа погођена санкцијама косовских власти на упознавање нових тржишта, попут Турске, Израела, Ирана…

 

Крајњи тренутак је да сви локални функционери схвате да је увоз јуница из Немачке (као и довођење Албанки у српска села) најгенијалнија идеја која је само човеку попут Драгана Марковића Палме могла да падне напамет.

 

Прво уредимо сопствено двориште, па загледајмо у туђа (мислећи наивно да тамо бомбонице и чоколаде расту на дрвећу).