Ponižavanje čoveka u srpskim bankama

Када је мој народ почео да трпи понижење и када су уопште почели да га понижавају нисам сигуран, већина би то везала за период под турским ропством. Да ли смо после 700 година успели бар да смањимо снагу и јачину, мислим да нисмо. Најгоре од свега што нам то у послeдњих двеста година ради сопствена држава, наше комшије, познаници… Убеђују нас да смо лењи, неписмени, бахати, корумпирани, неспособни… Не само што незнамо да направимо ауто, незнамо да направимо пут, незнамо да бројимо паре, да обрађујемо њиве, да гајимо свиње…

Политичари нам нађоше спас, странци ће то да воде, а ви Срби да радите и безпоговорно слушате. Пристадосмо на то и велика већина тапше томе. Пре неки дан мој аутомеханичар није имао времена за мој ауто, морао је да иде на Сребрно језеро, да испроба чамац који му је отац довезао из Италије и види да ли је спреман за Грчко море. Мој предлог да га на ушћу Ибра у Западну Мораву порине у канал до Солуна, да жену и децу пошаље авионом из Лађеваца је са осмехом одбио, остао мој ауто у сервису док се он не врати из Грчке, а ја постадох пешак. Божија промисао, средићу шећер и притисак, глави одавно помоћи нема.

Пре пар дана лично сам био сведок понижења мог народа од Банке Интеса, петак јутро, пијачни дан у мом Краљеву, пола девет а народ испред банке уредно стао у ред. Сунце већ добрано пржи, врата се отварају, улазе радници, а народу још пола сата јулског сунца да се добро угреје пре него што уђе у раслађене просторије. Клупе испред поломљене, ионако је народ навикао да стоји у реду, нажалост ретки на литургији недељом, тако да ме ова ситуација и не чуди. Пар дана после тога дођем тачно у девет, да избегнем понижење и већ августовско сунце.

Предходни дан ми један од најбољих пријатеља уплатио 82000 динара да ћерки платим капару за протезу, другу половину ћу у 18 рата, од никад веће пензије од 26300, чију половину већ узима једна друга банка. Њему ћу вратити кад завршим ових 18 рата, или ће му ћерка вратити чим се запосли, а посао тражи већ годину дана, толико има од када је завршила факултет (државни) у року да би се што пре вратила кући, родитеље растеретила и живела у граду који воли.

Радити у родном граду за сада је сан. На шалтеру уплате нема, 9:12 уплате нема, ја журим да дете стигне код зубара, тражим објашњење и добих тираду глупости. Клиринг, НБС, мој пријатељ сви криви сем њих. Позовем пријатеља, он ми пошање слику уплатнице, тада сам доживео највећу увреду, да је то можда направио, фалсификовао.

Мој пријатељ Ацо поста преварант, на то сам бурно одреаговао, скочи „чика“ из безбедносних структура, ухвати ме за руку. Уједем се за језик, дубоко удахнем и само вербално одговорим. У међувремену легле паре, мало се спусти напетост, али се за то побрину момак на шалтеру који кад  дође ред на мене нема 65000 динара у благајни и љубазно ме замоли да пређем код колеге. Колега ме дочека да немам број, какав број кад никог нема, мора број, сваки „логораш“ мора имати број. Узмем број, каже ваша лична није ажурирана у документацији, или десет минута да чекам или из двапут, трипут на банкомату испред. Питам како није када је лична карата из 2014, каже незна, чија је грешка, незна, имате ли инстант плаћање, незна…

Кажем Драгиња је са Јоргованком промовисала инстант, добијеш новац 365 дана 24 сата у моменту кад вам уплате, не зна. Једва утврдим да Банка Интеса нема и није у систему инстант… Остах ја у банци уместо 10 минута, сат и по, закасни дете код зубара, закасних ја на пут, два сата, не добих ни извини.

Да ми се то не би десило данас, 04:29, одох са кумићем Јанком на Мораву, да пецамо на реци док не постане канал. О АИК банци ћу наредних дана, па редом о осталим српским банкама у рукама наших спасиоца странаца. Доста је понижења за данас.

 

27.07./09.08. Свети Пантелејмон, лета Господњег 2019. Краљево

Миљан