VISINA TRGOVAČKIH MARŽI U SRBIJI I OKRUŽENJU

Objavljeno 9.7.2018

Veoma često se čuje iz različitih izvora da su maloprodajne marže u Srbiji izuzento visoke, da vlada kartelski sporazum izmedju velikih sistema o cenama proizvoda i sl. Da li u tome i koliko ima istine pokušaćemo da u narednim analizama pokažemo. Naime, ukupna marža je zbir veleprodajne marže i marže maloprodaje. Tu postoje značajne napomene:

Veliki distributivni sistemi (DIS, Gomex, Delhaize, Univerexport, Mercator i Aman) su velike kuće koje imaju centralizovaano i dirkento snabdevanje od proizvodjač, često su i uvoznici, u svojoj delatnosti oko 1/3 prometa uproseku se odnosi na veleprodaju i takvu robu prodaju manjim sisitemimam čiji promet jednostavno ne dozvoljava učestalo snabdevanje od proizvodjača pogotovo šro se radi o malim količinama;

Mali trgovisnki formati, STR, samoposluge i sl su uglanvom orijentisani na snabdevanje od veletrgovaca, bilo da se radi o specijalizovanim veletrgovinama ili pak od postojećih lanaca (Maxi, DIS, Mercator-Roda i sl.)

Obzrom da se veliki deo prometa obavlja u okviru velikih sistema a i zvog uporedjenja sa istim u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji marže će biti uporedjene sa ovim kućama.

Procenat maloprodajne marže je računat stavljanjem u odnos podataka iz finansijskih izveštaja-stavke nabavne vrednosti prodate robe i prihoda od prodaje robe.

Podaci su uzeti iz finansijskih pokazatelja za 2017 godinu osim Amana i Mercatora koji još nemaju zvanično objavljene finansijske izveštaje. Kod njih su podaci radi orijentacije iz 2016 godine.

Maloprodajna marža je kod Delhaiza (Maxi) ubedljivo najveća ali nipošto ne znači da su njihovi proizvodi najskuplji jer:

Velika kompanija ima centralizovano snabdevanje i u mogućnosti je da upravlja kanalima nabavke;

Veliko učešće sopstvene robne marke ’’Premia’’ u prodajnom asortimanu (nebrendirani proizvod koji najčešće domaći proizvodjači proizvode po narudžbini sa trgovinski lanac po čisitm proizodnim troškovima i cena mu je značajno niža nego proizvod brenda.

Kakva je situacija u okruženju videće se iz analiziranih kompanija.

Hrvatska:

Dominanti trgovinski lanci u Hrvatskoj su: Konzum, Lidl Hrvatska, Spar, Kaufland, Metro cash and cary

Podaci su dati na bazi 2016 godine osim LIDL-a za koga su podaci za 2017 godinu

Izvor: http://rgfi.fina.hr/JavnaObjava-web/

Prosečan kurs kune i eura je 7,43 kune za jedan eur.

Kakva su poredjenja cena odredjnih namirnica u Hrvatskoj i Srbiji se može videti iz sledećeg primera ponude proizvoda i cena sa sajta Kauflanda čija je prosečna marža 36,77%. Osim Metro-a koji ima drugačiju koncepciju prodaje svi lanci u Hrvatskoj imaju neuporedivo veće marže od prodajnih trgovinskih lanaca u Srbiji.

Ponuda Kauflanda:

Cene na dan 09.07.2018 kada je pristupljno sajtu kompanije

Crna Gora u 2017 godini

 

Analiziran je vodeći trgovinski lanac u Crnoj  Gori – Voli

Prihod od prodaje…………………………………206.504.878 eura

Nabavna vrednost prodate robe………..162.685.344 eura

Maloprodajna marža……………………………….26,90%

 

Bosna i Hercegovina

Najveći trgovinski lanci u BiH su:

Bingo;

Konzum;

FIS

Tropik

Robot

Za trgovinske lance u BiH nema aktuelnih podataka o finansijskim izveštajima tako da nije moguće uraditi analitičku interpretaciju osnovnih pokazatelja poslovanja.

Marže trgovisnkih lanaca u Hrvatskoj su neuporedivo više nego u Srbiji ali se po ceni ponude odredjenih proizvoda velikog distributivnog lanca Kaufland ne bi moglo reći da su proizvodi značajno skuplji nego u Srbiji

Definitivno strani trgovinski ili diskontni lanci donose niže cene ali zato manje učešće domaćih ponudjača. Lidl Rumunija u svom asortimanu ima 71% uvozne robe odnosno robe iz njihove centralizovane nabavke. Na to upućuju i podaci o uvozu proizvoda prehrmabnee industrije u Hrvatskoj

Vrednost uvoza osnovnih proizvoda iz asortimana trgovačkih lanaca je od 2,5 do 4,7 puta veći nego 2001 godine. Definitivno će dalja ekspanzija trgovinskih lanaca sa većinskim ili dominantnim stranim kapitalom doprineti:

• Deficitu primarnog računa platnog bilans Republike Srbije;
• Inteziviranju uvoza na račun domaćih ponudjača.

Problem cena na domaćem tržištu definitvno se ne može pripisati trgovinskim lancima nego ponudjačima odnosno nedovoljnoj proizvodnoj snazi i asortimanu domaćih proizvodjača, kao i politici snabdevanja

Dodatak:

Svetski trgovinski lanci preplavili su region, a šta je sa domaćim trgovcima?

Mađarski trgovački lanci domaćeg kapitala Coop, Real i CBA traže pomoć države kako bi dobili zaštitu od sve jačeg pristiska koji imaju od velikih diskontera Aldi-a, Lidl-a i Penny-a. Da li će se ista slika preslikati za nekoliko godina i na našem tržištu?

Najveće evropske trgovačke kompanije koje posluju kroz mrežu diskont marketa prave snažnu ekspaniju u našem regionu. Dobar primer dolaska velikih diskontera je svakako Mađarska u kojoj je Aldi Grupa prisutna sa više od 110 marketa, Lidl sa oko 160 i član Rewe Grupe diskont lanac Penny sa 200 marketa. Da domaći trgovci u Mađarskoj više ne mogu da izdrže sve veće prisustvo velikih diskontera pokazuju i podaci po kojima je lanac CBA u poslednjem izveštaju zabeležio pad prometa sa 509 na 503 milijardi forinti i tako izgubio treću poziciju najvećih trgovaca u toj zemlji. Krajem prošle godine CBA je ostao i bez svog franšiznog partnera kompanije Paloc koja je zatvorila 100 marketa i proglasila stečaj. Samo u poslednjih nekoliko godina najveće udruženje domaćih trgovaca CBA je bilo primorano na zatvaranje više stotina marketa. Zbog nemogućnosti da izdrže pritisak, trgovci Coop, Real i CBA traže pomoć Mađarske vlade kako bi ih zaštitili od daljeg zatvaranja prodajne mreže. Aldi je nedavno na mestu nekadašnjeg CBA marketa u Budimpešti otvorio savremeni diskont objekat, a kako je ranije i zvanično najavio, Aldi ima u planu još veću ekspanziju otvaranjem do 250 marketa u Mađarskoj. Rewe Grupa je takođe najavila snažan rast i pored 200 maloprodaja koje trenutno ima, u fazi izgradnje se nalazi i novi logistički centar koji će skladištiti robu za oko 60 objekata. Lidl je u prošloj godini modernizovao nekoliko diskonta koji su u potpunost urađeni u skladu sa novim tipom Lidl objekta.

Slična situacija je i u Rumuniji, u kojoj je Lidl otvorio četvrti logistički centar i najavio širenje prodajne mreže. Penny je do sada otvorio više od 200 marketa, a nedavno je otvoren još jedan logistički centar. Rast diskontera uticao je i u toj državi da se lokalni trgovci povlače pred naletom velikih kompanija. Schwarz Grupa nastavlja rast i u Hrvatskoj u kojoj pored Kaufland diskont hipermarketa poseduje i blizu 100 Lidl trgovina. Lidl je u Grčkoj jedini strani diskonter i u planu za 2017. godinu su nove investicije od oko 100 miliona evra. Nekoliko domaćih trgovaca je bilo primorano na zatvaranje mreže dolaskom diskontera, ali i padom standarda. Pored Lidl-a, sa istim konceptom na tržištu Grčke deluje i domaći Discount Markt koji poseduje blizu 50 objekata.

Bugarska je još jedno tržište u kojoj diskonteri imaju sve veći udeo. Rast diskontera koji u ponudi imaju manji izbor artikala ali i niže cene uticao je na to da se domaći Pikadili nakon više od 20 godina poslovanja trajno povuče i proglasi stečaj. Ipak, u odnosu na druge države, bugarsko tržište je napustio Penny, član Rewe Grupe koja je ostala prisutna sa Billa supermarketima.

Od 2018. godine na našem tržištu svoje poslovanje otpočinje i diskonter Lidl koji je najavio velike planove. Da tržište već sada oseća prisustvo Lidl-a, govore i informacije da je nekoliko domaćih igrača napustilo Valjevo, Šabac i nekoliko gradova u Vojvodini u kojima će Lidl poslovati. Ukoliko bi se još jedan veliki diskonter u narednih nekoliko godina odlučio da uđe na naše tržište otvaranjem svojih maloprodaja, domaći trgovci će biti primorani na veliku borbu koju je teško dobiti. Ipak, da domaći proizvođači ne trebaju da strahuju dolaskom velikih igrača iz Zapadne Evrope, jedan od pokazatelja je i sve veća saradnja Penny-a u Mađarskoj koji u ponudi ima oko 80% artikala domaćeg porekla, ali i koji je najavio da će i dalje razvijati što bolje odnose sa lokalnim dobavljačima.

Izvor: www.retailserbia.com,  19.07.2017.