UTICAJ PANDEMIJE NA GLOBALNU PRERASPODELU EKONOMSKE MOĆI

Mnogo radova i analiza je u prethodnih godinu dana nagoveštavalo da će izazvana pandemija virusa uticati značajno na globalnu preraspodelu ekonomske moći. Iako je u ovom trenutku rano donositi naučno valjane zaključke, na bazi tekućih kretanja je moguće naslutiti nekoliko značajnih promena:
Značajan pad određenih privrednih aktivnosti koji su bili kičma razvoja ekonomija pojedinih zemalja. Primer turizam gde su najviše pogođene zemlje poput Grčke, Španije, delom Turske, Italije, Fransuske, Portugala i dr.
Pad tražnje za soficticiranim proizvodima je uzrokovao i značajan pad bruto dodate vrednosti mnogih zemalja Evropske unije, puput automobilske industrije u slučaju Nemačke i Francuske.
Pad zaposlenih i mase isplaćenih zarada je uzrokova da pad štednje u zemljama Evropske unije iznosi preko 250 mlrd eura.
Uvođenje privrede gotovo svih zemalja EU u zonu tzv ’’zamke likvidnosti’’ kada rastu plasmani novca u ekonomiju a ne dolazi do rasta privredne aktivnosti, suprotno zakonima kojima se monetarsitička škola ekonomske misli sredinom sedamdeseth godina promovisala kao dominantna ekonomska doktirna na čijim temeljima je napravljen ’’Vašingtonski konzensus’’ i otvoren put globalizaciji svetske privrede i enormnom jačanju ekonomske moći korporacija i slabljenju i dovođenju u kolonijalnu zavisnost malih ili nedevoljno razvijenih ekonomija.
Pođimo redom. U narednih par tabela će biti dati egzaktni podaci o osnovnim makroekonomksim kretanjima u EU.
Naglasak je pre svega na odnosu Bruto dodate vrednosti kao osnovne komponente kretanja BDP i tu je korišćen tzv. Proizvodni princip. Naime, bruto dodata vrednost je razlika izmedju ostvarnih poslovnih prihoda u ekonomiji jedne zemlje i međufazne potrošnje, odnosno intermedijarne potrošnje. Bruto društveni proizvod se dobija kao zbir bruto dodate vrednosti i naplećenih poreza i umanjen za subvencije privredi. Najveći pad bruto dodate vrednosti su imale Norveška (pad cena i količina proizvedene nafte) Španija, pad aktivnosti turizma koje je dalje povukla i pad potrošnje i zaposlenosti, Italija, turizam i automobilska industrija, Rusija (pad cena i potrošnje nafte i gasa) Brzail, Argenitna, Indija i Meksiko kao nedovoljno razvijene. Pojedine zemlje su čak zabeležile i rast burto dodate vrednosti, argumentacija će biti data u narednim izlaganjima prilikom sektorske analize rasta ili pada bruto dodate vrednosti.
Kretanje bruto dodate vrednosti u zemljama EU i odabranim zemljama nečlanicama EU u prva tri kvartala 2019 i 2020 godine u hiljadama eura

Sektorska analiza Bruto dodate vrednosti je prikazana sa odabrane zemlje koje su imale najveći pad BDV kao i za Srbiju koja za tri kvartala 2020 je čak imala i rast BDV za 1,5% zbog:
Rasta poljorpivredne proizvodnje u trećem kvartalu 2020 godine u odnosu na isti period 2019 za 7,83% i visokog učešća poljoprivrede u Bruto dodatoj vrednosti od preko 7,6%, za razliku od drugih analiziranih zemalja, u EU učešće poljoprivrede u formiranju bruto dodate vrednosti je samo 1,86%.
Ovo naravno ne goviri ništa o kvalitetu srpske ekonomije već o njenom ekstenzivnom karakteru. Srbija je takođe imala značajan pad kod ostalih privrednih aktivnosti osim komunikacija i javne uprave odnosno državne potrošnje.
Da bi odgovorila na pandemiju EU je krenula u dalje emitovanje novca, odnosno eufemsitički ‘’kvantitavine olakšice’’.

Evropska centralna banke je emitovala u 2020 godiji preko 1500 milijardi evra novog novca, a da pri tome imamo značajan pad privredne aktivnosti. Od toga, za finansiranje javnog duga vlada članica evro zone je utrošeno 1,247 milijardi evra. Postoji značajna razlika u finansiranju deficita između država članica EU. Naime u zemljama evro zone, budžetski deficit se definitivno najvećim delom finansira dodatnom emisijom novca ECB, dok su ostale članice prinuđene da spas potraže izdavajući dužničke hartije od vrednosti na novčanom tržištu. Mala je verovantoća da će budžet recimo Nemačke biti značajnije opterećen dodatnim nametima jer čak ni dugoročno ECB neće pristupiti obrnutom postupku povlačenja novca odnosno smanjenje količine novca u opticaju kroz reotkup odnosno prodaju obveznica vlada članica evro zone. Ovaj scenario je moguć u slučaju velikih poremećaja na realnom i novčanom tržištu u smislu gepa realne proizvodnje i količine novca, odnosno pojavi inflacije. Bilo bi interesntno videti na koliko godine su otkupljene obveznice centralnih vlada u uslovima nulte ili minimalne bazne kamatne stope, u prevodu, zemlje evro zone finansiraju deficite jeftinim, gotovo besplatnim novcem. U tome leži sva magija kreiranja novca. Čuveni ekonomista Džon Kenet Galbrajt je svojevremno rekao, da složena terminologija u bankrastvu i monetarnoj ekonomiji ne služi da bi pojasnila problematiku, već da bi je dodatno zakomplikovala. Ostale zemlje članice I nečlanice EU nemaju mogućnost sopstvenog kreiranja novca, svako dodatno kreiranje novca je skopčano sa dodatnim zaduživanjem odnosno porastom duga.
Dodatni argument velikog, govoto apokaliptičkog pada privredne aktivnosti u EU je i kretanjepotrošnje stanovništva, odnosno domaćinstava. Prema podacima Eurostata u narednoj tabeli, kretanje potrošnje u 2020 pokazuje:
Najveći pad potrošnje su imale zemlje sa najvećim padom privredne aktivnosti što je osnovna ekonomska zakonitost;
Pad potrošnje je skopčan I sa strukturom potrošnje. Naime razvijene zemlje izdvajaju jako malo dohotka za osnovne egzistencijalne potrebe tako da je enormni pad posledica pre svega ostale, neegzistenicijalnep otrošnje (putovanja, kupovina nekretnina, automobila i ostalih trajnih potrošnih dobara)
Bugarska i Srbija čak po zvaničnim podacima eurostata koji se opet naslanja na podatke nacionalnih statističkih instituta nisu imale pad potrošnje, čak i neznanti rast, ali u potrošnju spadaju i druge komponente potrošnje domaćinstava koji nisu hrana i piće ali su neophodni (energija, zakupi, stanovanje, isl.) Tome svakako treba dodati i potrošnju ostalih sektora, kao što je javni sektor. Intervencije države u sektoru privrede i stanovništva su značajno predupredile pad potrošnje i bar je nominalno zadržali na istom nivou. Ovo treba uzeti sa rezervom jer se radi o podacima do kraja oktobra 2020 godine, odnosno kraja trećeg kvartala

U narednom tekstu će biti detaljno analizirana situacija sa sektorskim kretanjima i tendencijama u raspodeli globalne ekonomske moći ključnih ekonomskih aktivnosti.

Kretanje potrošnje u 2020 u odnosu na 2019 godinu