SRBIJA VERSUS BELORUSIJA

Analiza ekonomija dve zemlje sa suprotnim pozicijama prema velikom evropskom ekonomskom i političkom prostoru  pokazuje  u najmanju ruku kontradiktorne pokazatelje. Na jednoj strani je Srbija koja se na svaki način pokušava priključiti evropskoj porodici naroda, evropskom ekonomskom prostoru i za političare u Srbiji Evropa nema alternativu. Sasvim  je legitimno takvo stremljenje ako analize pokažu da Srbiji bez Evrope nema ekonomskog opstanka. Srbija zaista 58% svoj izvoza plasira na tržište Evropske unija, ali je takodje dačno da to radi decenijama unazad. Još je za bivšu veliku Jugoslaviju ovo tržište bilo od krucijalnog značaja u spoljnotrgovisnkoj razmeni. Srbija je samo nasledila te pozicije, tj. joj jednom je pokazano da su ekonomski i privredni interesi iznad svih.

Za razliku od Srbije, zemlja koja  po svim karakteristikama nalikuje našoj zemlji je Belorusija. Ima dva miliona stanovnika više od Srbije, za razliku od Srbije ima stabilni politički  ambijent, autoritarnog predsednika kako novokomponovani političari vole da kažu a alteranitvni politički pokreti (upravljači ljudskih duša i života-neovladine i ostale (ne)organizacije zabrinuti za ljdudska prava pod znacima navoda, mešetari svih boja i opredelenja koji imaju značajnu ulogu u formulisanju zvanične politike (ako ona i kao takva postoji-jer imao informaciju da će EU raditi i na donošenju novog ustava Srbije, svi zakoni pre donošenja prolaze proceduru usaglašavanja sa Briselom) Lukašenka vide kao velikog protivnika demokratije i ljudskih prava.

Na stranu politička opredelnja i način vodjenja države, ali bitno je prikazati komparativnu analizu ekonomije dve zemlje od kojih je jedna kanditat za EU, a drugoj su nametnute razne vrste sankcija i zabrane ulaska najviših držvanih činovnika na teritoriju unije.

Komparativni prikaz ekonomskog trenutka Srbije i Belorusije podaci 31.12.2014

 

Izvor:cia.gov.rs/library

 

Sagledavanje  komparativnog prikaza osnovnih ekonomskih paramtera dve zemlje govori da je Beolorusija u sivm segmentima superiorna u odnosu na Srbiju. Prosečna zarada u Belorusiji je gotovo 70% viša nego u Srbiji ali je za donošenje zaključaka o kupovnoj moći veaom bitno sagledati kupvonu moć porodice, odnosno domaćinstva. Belorusija ima 1% nezaposlenih (nedavno se Lukašenko oglasio da će uvesti porez na nezaposlene nebi li ih stimulisao da nadju zaposlenje. U Srbiji je stopa nezaposlenosti prema podacima iz izvora bila na kraju 2014 godine 26,1%. Prosečna kupovna moć srpskog domaćinstva je 53.000 dinara ili 450 eura, dok je u Belorusiji prema prosečnoj plati preko 1,000 eura. Komentar u ovom segemntu zaista nije potreban. U Belorusiji postoji daleko veći novo socijalne jednakosti nego u Srbiji mereno GINI koeficijentom (27,2 prema 38,3), što govori o daleko većim jednakositma u raspodeli dohodaka.  Belorusija nema praktično budžetski deficit, u Srbiji je on 6,9% GDP. Javni dug u Srbiji je mereno učešćem u GDP tri puta veći nego u Belorusiji.

Kada se pogleda izvoz Belorusije na bazi informacija iz medija i odijumom Evropske unije prema ovoj zemlji zbog autoritarnog rukovodstva, očekivano bi bilo da ova zemlja nema razvijenu saradnju sa EU. Stvarnost je drugačija što se iz tabele može zaključiti

Najveći uvoznici iz Belorusije

 

Izvor: trademap, UN Comtrade Statistics

Takodje je interesantno da izvoz u zemlje EU raste osim Holadnije gde je došlo do pada ali je tai izvoz u 2012 bio iniciran isporukom nafte i odredjenih hemisjkih proizvoda.

Polovinu izvoza Belorusija ostvaruje sa susednim zemljama bivšeg istočnog bloka što je i razumljivo imajući u vidu davno razgranate ekonomske veze. Ali je takodje bitno da Belorusija ima preko 10 milijardi dolara izvoza na tržište EU u 2014 godini.

Izvoz Srbije na teritoriju EU:

 

Izvoz Belorusije na tržište Evropske unije

Izvoz Belorusije na tržište EU je u 2014 godini bio gotovo 11 milijardi dolara ili 1,3 milijarde dolara više nego što je Srbija izvezla na za nju strateško spoljnotrgovinsko područje.

Evropskoj uniji svako nije na srcu beloruski predsednik ali im svakako ne smeta da od iste zemlje kupe robu za 11 milijardi dolara i pored raznih kaznenih mera široko rasprostranjenih u političkom delovanju EU klike.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *