SRBIJA U FISKALNOJ ALHEMIJI

U kakvoj se fiskalnoj poziciji Srbija nalazi obelodani ministar finansija i ode sa ’’barikade’’. Reče da se penzije smanje za 20%, plate u javnom sektoru za 15% i da struja poskupi za 30%. (nije jasno zašto struja al’ nema veze-indirektno ima) i da na ulicu ode 160,000 radnika u javnom sektoru. Nije ovo bila loša ideja da umesto Srbije na tom mestu recimo bude Norveška, Finska, Danska i sl. Ali u zemlji gde 2/3 penzionera prima od 100-200 eura penzije (prosek je 220 Eura ma šta to značilo kada euro stagnira a inflacija raste), verovatno ni jedan ozbiljan čovek, a kamoli političar i to predsednik vlade u ovom trenutku
u kom se Srbija nalazi, polazeći od njenje demografske, ekonomske i socijalne situacije to, ne da bih odbio, nego verovatno ne bi uzimao ni za ozbiljno. Ne želeći da rušim kredibilitet potonjeg ministra (taman posla) ovo liči na strogi ultimatum svetskog finansijskog policajca kao ni u kojoj zemlji koja pledira članstvu u EU.

Kažu da je kritika bez predloga kontraproduktivna za kritičara, tako da ću da izbegnem ovu situaciju, jer sledeći redovi govore suprotno od vladajuće fiskalne doktrine. Postavlja se pitanje zašto  od 2000. do danas niko nije ni pokušao da pokrene fisklanu reformu na stani prihoda, polazeći od načela dobre običajne i naučne prakse, odnosno da prihvati osnovne premise fisklane nauke o ozbiljnoj i, nadasve efikasnoj poreskoj administraciji čiji je osnovni cilj povećanje poreskih prihoda i redovno servisiranje obaveza fiskusa. U narednoj tabeli biće prikazani neki osnovni postulati u kom pravcu poreska reforma mora ići.

Analizirano je 15 zemalja čiji se GDP po stanovniku kreće od 10-14.500 $ po PPP vrednosti (vrednost prema paritetu kupovne snage dolara), jer on ipak najbolje odslikava unutrašnje stanje po pitanju kupovne moći stanovništva. To su zemlje sa srednje
niskim nivoom dohotka i sa različitiim brojem stanovnika (od male do velike zemlje). Analizirani su poreski prihodi u 2013 godini, poreski rashodi, broj stanovnika, prihodi i rashodi po stanovniku, GDP po tekućem kursu (jer su i budžetski prihodi i rashodi po tekućem kursu) i učešće prihoda od porez u GDP. Dobijaju se interesantni podaci. Srbija je na 11 mestu od 15 zemalja po visini učešća poreskih prihoda u GDP. To ne znači da Srbija ima niske poreske stope, već se pre svega radi o obuhvatnosti naplate poreza. U Srbiji je ona na nedopustivo niskom nivou i glavni je problem trenutne fiskalne  pozicije zemlje. Ispod Srbije su samo Kazahstan, Dominikanska republika, Kostarika i Iran.

Da bi ove trvdnje dodatno bile potkrepljene, uradjenja je indetična analiza na drugu grupu zemalja visoke ekonomske razvijenosti, malog broja stanovnika (5-15 miliona, izuzev Kanade koja je nešto veća) i visokog GDP per capita po PPP
vrednosti.

Sve zemlje imaju od 1,8-2,5 puta veće učešće prihoda od poreza u GDP od Srbije. Prihod po stanovniku u Češko je je 4 puta veći nego u Srbiji.

Šta nam to govori. Rashod po stanovniku u Srbiji je kod prve grupe zemalja veći samo od rashoda po stanovniku Albanije, Dominikanske republike i Irana. Srbiju po ovom parametru poredeći sa drugom grupom zemalja analitički i stručno je više nego
neozbiljno.

Poslednji je čas da se krene u sveobuhvatnu i brzu poresku reformu kako po pitanju obuhvantosti legalnih transakcija (koje beleži zvanična statistika) tako i na suzbijanju sive ekonomije koja ’’jede’’preko trećine društvenog proizvoda i fisklanih prihoda.

Kao nikada do sada Srbiji treba odlučnost i znanje da se sprovedu neophodne reforme. Sve se vrti oko novca i umešnosti da se on ubaci u državnu kasu.