SRBIJA-KOME I KOLIKO DUGUJEMO 2

Ovaj tekst je logični nastavak ranije objavljenog teksta na ovom portalu pod naslovom ’’Dugovi-ko, koliko i kome se duguje’’ u kome je navedeno prema zvaničnim podacima da je ukupni dug dostigao 281 hiljadu milijardi dolara. Kompanije duguju ukupno duguju 81,2 hiljade milijardi dolara. U kakvoj je poziciji država Srbija po pitnju dugoročnog i kratkoročnog duga po segmentima.

Dug države Srbije.

 Ukupan javni dug države Srbije je dat na bazi podataka Ministarstva finansija-Uprave za trezor I Uprave za javni dug u tabeli kretanje kvartalnog javnog duga republike Srbije. Podaci o javnom dugu su dati u narednoj tabeli.

U ovom trenutku javni dug je procenjen na oko 54% BDP izraženom u deviznom znaku. Imajući u vidu da je kurs diranara prethodnih godina gotovo fiksiran uz neznatne oscilacije, I kada bi se primenila relativna verzija teorija pariteta kupovne moći, gde je indkikativni kurs 146,5 dinara (videti rad na makroekonomija.org) ovaja odnos bi bio značajno nepovoljniji pod državu Srbiju. Politika jake dinara u nejakoj ekonomiji može egzistirati samo u epizodnom vremenu jer narušava značajno konkuretnost izvoza po teoriji međunarodnih finansija. Kod Srbije je specifičan slučaj jer ne postoji adekvatna elastičnost izvoza i uvoza na promene kursa, tako da devalvacije u situaciji nedovoljne elastičnosti ne daju adekvatne pozitivne efekte na spoljnotrgovinsku razmenu. U ovom trentuku u državi Srbiji stabilanost deviznog krusa u odsustvu enormnog rasta inflacije (naročito egzistenijalnih dobara) značajno smanjuje kupovnu moć rezidenata sa pretećim efiektima na recesiju, ali čuva sliku krhke finansijske stabilnosti na prvi pogled. Veliki rizik srpske ekonomije u slučaju rasta deviznog krusa bilo šptekulativnog, bilo realnog karaktora bi dovelo sistem do bankrota kako privatnog, tako i javnog sektora.

Ukoliko se uzmu u obzir samo direktne obaveze, onda je stanje javnog duga države  26,86 milijardi eura

Dugovi privatnog sektora:[1]

Dugovi privatnog sektora se mogu podeliti na domaće dugoročne i kratkoročne i inostrane obaveze nastale direktinim zaduženjem kompanija kod inostranih subjekata. Ukupan spoljni dug privatnog sektora je 16,05 milijardi i sastoji se od kraktoročnog, dugoročnog i srednjoročnog duga prema subjektima i kreditorima navednih u narednoj tabeli. Njaveći dužnici su banke i preduzeća (domaće, odnosno inostrane banke sa domaćim statusom, preko 2,3 milijarde, očekivati je da će banke po osnovu razduženja povući ova sredstva iz Srbije međutim, proces razduženja i zaduženja je kontinuelan jer banke prilikom zaduženja unose devize na bazi kojih ovde odobravaju kredite i nastavljaju kreditnu aktivnost.

Domaći dug:

Domaći dug po kreditima i hartijama od vrednosti prezentiran u narednoj tabeli.(podaci 30.06.2022 godine)

[1] Spoljni dug privatnog sektora Republike Srbije obuhvata dug banaka, preduzeća i ostalih sektora, za koji nije izdata državna garancija. Spoljnim dugom privatnog sektora nisu obuhvaćeni krediti zaključeni pre 20. decembra 2000. po kojima se ne vrše plaćanja  (914,9 mln evra, od čega se 410,2  mln evra odnosi na domaće banke, 504,7  mln evra na domaća preduzeća).     

Izvor podataka:nbs.rs/potraživanja banaka od nemonternog sektora/pristupljeno 21.10.2022

Ukupan dug privatnog sektora po kreditima, kamatama i hartijama od vrednosti nefinansijskog sektora je 27.3 milijarde eura. Kada se sabere ino dug nefinsijskog sektora i uklupan javni dug sa doma’imd ugom dobija se cifra od 31.6 milijardi.

Ukupan dug stanovni[tva, dr\ave I ostalog nefinsijskog sektora na dan 30.06.2022 godine je 74.95 milijardi eura. U odnosu na manje od godinu dana pre toga ukupan dug je povećan za oko 6,5 milijardi od toga, javni dug za 3 milijarde, stanovništva za milijardu i privrednih društava za gotovo 2 milijardi eura. Povoljna okolnost je što se radi uglavnom o dugoročnom dugu, ali je nepovoljno da je kratkoročni dug nefinsijskog sektora 3 milijardi eura, dug koji se servisira u narednih godinu dana od dana preseka stanja (30.06.2022 godine).