SLUČAJ GALENIKA – IMA LI NADE?

Pokušaj strateškog povezivanja jedine  državne farmaceutske fabrike ’’Galenika’’ad, da kroz javni poziv zainterosvanim kompanija iz farmacetuskog biznisa učestvuju u dokapitalizaciji kompanije manjinskim paketom od 25% i nominalne vrednosti od minimum 7 miliona eura, čime bi se steklo pravo upravljnja i pored dva produženja roka verovatno će ostati uzaludan. Veliki je broj razloga  da se ova akcija ne završi na željeni način. Neki od njih su:

Komanija Galenika je potpuno finansijski devastirana jer nema kapitala (gubitak je enormno veći od imovine-gotovo dva puta);

Galenika ima dugoročni i kratkoročni dug na kraju 2015 godine od preko 29 milijardi dinara ili 230 miliona eura;

Prihod od prodaje lekova je na nivou od oko 45 miliona eura na kraju 2015 i ne pokazuje tendenciju značajnijeg rasta (rast prodaje od 4% je značajno manji do rasta tržišta čime kompanija gubi na konkurentnosti);

Nove tendencije i pravila poslovanja farmaceutskog biznisa u Srbiji i svetu;

Izmene zakona o lekovima koji je stupio na snagu 01.01.2015. čime se izjednačavaju ozbiljni proizvodjači i ’’prepakivači’’ (kompanije koje mogu imati samo jednu tehnološku fazu, primarno ili čak sekundarno pakovanja da bi dobili status proizvodjača i bili uključeni na liste lekova RFZO) je značajno oborila bilo kakav smisleni plan daljeg razvoja farmacetuske proizvodnje u Srbiji (velike kompanije čak su i zaustavile ulaganja u dalji razvoj proizvodnje, orijentišući se na uvoz tableta ili blistera i pakovanja u Srbiji).

Jeftniji lekovi kao osnovna intencija promene zakona odnosno smanjenje troškova lečenja koje finansira RFZO sada imaju direktnu posledicu na sudbinu Galenike;

Favorizovanje ’’generičkih’’ jefitnih lekova je trend u svetu na račun ’’specifike’’ odnosno originalnih preparata sa jakim i dugogodišnjim brand-om doprinelo je da se u suštini pažnja stavlja na jeftinu i masovnu proizvodnju slobodnih molekula (generike) gde ekonomija obima i niski troškovi igraju glavnu ulogu.

Kada se pogledaju finansijski izveštaji Galenike za 2015 mogu se videti sva ’’dostignuća’’ srpske polit-ekonomije iz prethodnog periodu o kojima pisano u tekstu objavljenog jula 2014. na sajtu makroekonomija.org

Bilans uspeha ’’Galenike’’ ad

Izvor:apr.gov.rs/finansijski izveštaji

Iz samog bilansa se mogu izvući glavni zaključci bez detaljne analize, jer je ona u ovom slučaju i sa ovakvim pokazateljima potpuno bespredmetna.

Odnos strukture prodaje:

Galenika praktično  gotovo 85% prodaje na domaćem tržištu što odudara od osnovnog aksioma poslovanja farmaceutkog biznisa da je izvozno orijentisan;

Problem leži i u činjenici da kompanija nije radila na izvoznim fajlovima, odnosno blagovremeno obnjavljala ili menjala istekle registracije na inotržištima

COGS (Cost of goods)- trokovi proizvodnje (materijal, sirovine, energija, rezervni delovi, sitan inventar i plate radnika u proizvodnji) kao bazna veličina za poslovno upravljanje je enormno visok kod Galenike i čini oko 65% u prihodima  od prodaje. Neodrživo učešće govori da je konkurentnost proizvodnje praktično potuno neodgovrajuća (analizirajući bilanse farmacetuskih kuća u okruženju  taj odnos se kreće oko 40-42% što predstavlja gornju granicu rentabilnog poslovanja)

Neodrživost finansiranja se ogleda u tome da finansijski rashodi čine gotovo polovinu prihoda od prodaje takodje govoroi o finansijski neodrživom modelu poslovanja;

Bilans stanja pokuzuje sturkturu finansiranja i odnos imovine i obaveza.

Ukupna imovina kompanije (osnovna i obrtna je 17 milijardi dinara ili 140 miliona eura, obaveze su 30 milijardi ili gotovo dva puta više, kumuliran gubitak je takodje 30 milijardi.

Pažnju takodje privlači i struktura zaliha naročito gotovi proizvodni od 1,2 milijarde, što govori da se zalihe istih godišnje obrnu za 90 dana što je takodje  izrazito nepovoljno. Galenika funkcioniše kroz model nefinansiranja obaveza.

Srpsko tržište lekova svake godine beleži rast uvoznih lekova na račun domačih proizvodjača. Ukupno učešće domaćih proizvodjača se sa 50% pre par godina svelo na oko 1/3 ukupne potrošnje. Ne postoji potencijal rasta prodaje u značajnoj meri na domaćem tržištu jer je konkurencija velika (svaki lek ima barem 3-4 tzv ’’paralele’’), finansijski potencijal stimulisanja prodaje Galenikinih lekova takodje ne postoji.

Ima li nade? U svakom poslu ima nade ali uz velike i bolne mere kako za državu tako  i za samu kompaniju. Na vlasniku je da odluči…Finansijsko i poslovno restruktuiranje uz promenu modela poslovanja i visokih troškova sa neizvesnim ishodom jer je tržište veoma turbulentno i nepredivo, ili pak model Železare…

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *