Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Nedavna izjava resornog ministra da se u 2013 godini očekuje rast izvoza od 25% budi nadu za veliki skok privrednih aktivnosti inicirani pozitivnim šokom izvozne tražnje. To bi u njamanju ruku značajno doprinelo rastu industrijske i poljoprivredne proizvodnje (poznato je da samo ovih sekotri proizvode razmenjiva dobra koja su predmet medjunarodne razmene), samim tim zapošljavanju i podizanju standarda života. Doprinos rastu društvenog proizvoda Srbije bi bio takodje
veoma značajan. Nije na odmet naglasiti da mala otvorena ekonomija svoje potencijale za rast mora tražiti u intezivnoj izvoznoj ponudi (zbog velikih ograničenja domaćeg tržišta). Koliko je ova prognoza realna pokušaćemo da pokažemo koristeći postojeće pokazatelje kretanje izvoza Srbije.
Podaci o izvozu Srbije će biti prezentirani u analitičkoj formi kroz kretanje izvoza po dominantim robnim grupama u prethodnih 6 godina. (oko 80% vrednosti ukupnog izvoza)
Izvor: trademap.org
Iz tabele se može videti da ove 23 grupe proizvoda učestvuju preko 80% u ukupnom izvozu u svim posmatranim godinama. Drugo robna struktura izvoza se veoma malo menja, tj. ove robne grupe su nosioci izvoza Srbije u prethodnih 6 godina (uključujući i izvoz za prvih devet meseci 2012 godine).
Ova konstatacija je bitna zbog činjenice da najavljeni rast izvoza od 25% ili preko 3 milijarde dolara u 2013 u odnosu na 2012 treba tražiti u ovim grupama proizvoda. U poslednjoj koloni tabele je dat procenat ostvarenja godišnjeg izvoza u 2012 u odnosu na 2011 jer je izvoz u 2012 dat za prva tri kvartala.
Poštujući princip sezonskog kretanja izvoza kod nekih grupa proizvoda može se konstatovati sledeće:
- Izvoz za 9 meseci 2012 u odnosu na isti period 2011 (prosečno mesečno kretanje) već zaostaje za oko 8,9%.
- Pojedine robne grupe neće imati ostvarenje kao u 2011 godini, pre svega robna grupa 72-gvoždje i čelik jer nema izvoza US Still-a kao 2011 godine;
- Značajan zaostatak u odnosu na 2011 godinu imaju bakar i proizvodi od bakra, gumai proizvodi od gume, plastika i proizvodi od plastike, sezonske voće, šećer i sl.
- Žitarice imaju značajno veći izvoz nego 2011 (mesečni prosek) i očekuje se značajno povećanje izvoza.
Medjutim, prognoza za 2013 godinu treba uključiti realne mogućnosti povećanja proizvodnje i izvoza koji su u ovom trentuku teško
uočljivi i to:
- Ovogodišnja suša i pad prinosa za preko 50% će značajno umanjiti potencijale izvoza kukuruza kao glavnog izvoznog aduta Srbije (zaraženost roda mikrotoksinima je posebna priča);
- Glavni izvozni adut pored kukuruza (gvoždje i čelik) je u 2012 na nivou od samo 30% izvoza u odnosu na 2011 i nije realno
prognozirati brzi oporavak dok se ne reši status Železare Smederevo, a i kada se reši teško je ostvariva cifra koju je imao US Still obzirom na veličinu kompanije i njene tržišne pozicije; - Rast izvoza ostalih robnih grupa bi trebao biti oko 40% u odnosu na 2012 da bi se nadomestio pad glavnih nosilaca izvoza.
U narednoj tabeli su dati podaci o rastu/padu izvoza po robnim grupama od 2008-2011 mereno kretanjem lančanih indeksa. Iz nje se vidi da je u 2011 došlo do oporavka izvoza kao rezultat značajnog rasta izvoza žitatica, alimunijuma, elektornkse opreme i mašina.
Takodje nije realno očekivati veliki rast izvoza vozila koja bi dominanto popravila saldo robne razmene jer se kriza tražnje automobila i dalje nastavlja a nosilac izvoza Fiat je u Poljskoj otpustio 1500 radnika zbog smanjenja tražnje za automobilima.
Kretanje izvoza Srbije glavnih robnih grupa (lančani indeks)
Analizirajući doprinos poljoprivrede i industrije potenicjalima rasta izvoza dominatno je učešće industrije. Imajući u vidu trenutni položaj ovog sektora, kao i veliki pad aktivnosti u 2012 teško će biti bez značajnog rasta industrijske proizvodnje ostvariti ovu projekciju. Imajući u vidu da je učešće izvozne aktivnosti u ukupnoj aktivnosti industrije u 2011 bilo oko 36%, postoje izvesne rezerve preusmeravanja proizvodnje u izvoz. Međutim ove rezerve zavise od velikog broja faktora. U skorijem tekstu na ovom sajtu je data regresiona zavisnost izvoza od izabranih parametara regresione jednačine koja glasi:
Ln Izvoz = -0,907 + 0,779 Ln Uvoz + 0,730 Ln Ind. Proiz. – 0,490 Ln Kurs + 0,151 Ln promet – 0,052 Ln Cene + 0,349 D1
Karakteristike modela:
Analiza je radjena na bazi mesečnih serija podataka (90 serija)
- Visok nivo koeficijenta korelacije koji objašnjava 86% varijabiliteta, 14% pojave ostaje neobjašnjen;
- Visok nivo koeficijenata t – statistike[1] objašnjavaju veliki uticaj odabranih nezavisnih varijabli na zavisnu (pozitivna tendencija);
- Relativno nizak nivo standardne greške modela;
Veoma niska vrednost DW statisike (Durbin Watson) koja ukazuje na izrazito veliku pozitivnu vrednost autokorelacije reziduala, što znači da modelom nisu obuhvaćeni svi najvažniji parametri kretanja izvoza, takodje da pored izabrnaih parametara značajan uticaj imaju i drugi koji takodje nisu obuhvaćeni modelom.
Za razliku od prošle godine potvrdjuje se hipoteza o dominantom uticaju pada industrijske proizvodnje na izvoz u poslenjih godinu ipo dana. Pada uticaj uvoza, ali raste uticaj deviznog kursa tj sa apresijacijom dinara od 1% izvoz pada za 0,49% i obrnuto. Dominantno mesto industrijske proizvodnje u determinisanju izvoza i kroz medjusobno dejstvo varijabli u korelacionoj matrici
Takodje raste uticaj veštačke prmenjive t.j. vrednost D1 koja uzima uticaj nastavka ekonomske krize od trećeg kvartala 2008
do kraja 2010 i od početka 2011 do kraja posmatranog perioda. Poboljšanje reprezentativnosti modela zadržavanjem vrednosti D1 u mesecima krize na jedinici kazuje nam da Srbije nije do sada izašla iz krize u koju je ušla u trećem kvartalu 2008 godine.
Zaključak:
Nije mnogo verovatno da će biti ostvarena ova projekcije visokog rasta izvoza jer:
- Potrebno je da industrijska proizvodnja poraste za preko 6% u 2013 godini (regresiona zavisnost korigovana za učešće izvoza u realizaciji sektora industrije) što je u ovom trenutku veoma teško ostvarivo;
- Veliki rast punuda žitarica i smrznutog voća što je opet teško ostvarivo imajući u vidu kretanje poljoprivredne proizvodnje u
2012 godini (izvoz žitarica je determinisan prinosom u prethodnoj godini); - Neophodne su negativne korekcije deviznog kursa što bi ugrozilo kompletnu makroekonomsku politiku zemlje; (neophodna korekcija kursa od bar 10%)
- Veliki rast uvoza što opet zavisi od raspoloživih sredstava i sl.
[1]
Vrednosti t-statistike dobijaju se, kao što je poznato, delenjem vrednosti parametara regresora sa standardnim greškama parametara regresora.
Ja imam utisak poslednjih nedelja da ce Srbija na prolece imati nove izbore. Nesto mi se javlja …a kad bolje razmislim ima logike da mnogi pomisle da je sada trenutak za kapitalizacijom svoje politike. Svesni su da buducnost ne donosi povoljniji trenutak..
I tu je problem koji imamo sa neverovatnom gomilom gluposti koja se izrice sa svih strana..
Apsolutno se slažem s analizom,ali ukoliko bi se ugovorom o strateškom partnerstvu s Rusijom moglo dogovoriti,uz preuzimanje Sartida od strane UVZ,i preuzimanje Goše,Šinvoza,Želvoza,Bratstva,IV Kraljevo,Petoletke,FAP-a,od strane iste kompanije,a pod pretpostavkom da ona ima i tržište za date kapacitete(Rusko,Azijsko,Afričko),i kapital za njihovu modernizaciju,onda ne bi bio problem u rastu izvoza.Neki će ovo komentarisati sa,“mojoj babi da je bilo…“,ali jedina dilema realnosti u ovom slučaju je politička volja i politički planovi obe države.Jedno je sigurno,zapadne kompanije su imale šansu u poslednjih 15 godina da preuzmu ove fabrike,ali to nisu učinile,za razliku od mađarske,češke,slovačke i poljske industije u koje je investirano stotine milijardi evra.Moj motiv 5.oktobra je bio taj,ali su me naši“zapadni prijatelji“izneverili.
Tudja ruka svrab ne cese. Namerno se uzdrzavam od komentara jer glupo je i nepotrebno da sto puta ponavljam jedno isto. Ajde ovako. Svi ste vi ekonomisti i ucili ste puno o ljudskoj psihologiji, pogotovu o psihologiji i ponasanju mase (bilo kao potrosaca bilo kao poslusnika = sto je u sustini isto). Ako nesto ne stima i nikako nece napred ozbiljan covek zastane, pocese se po glavi. Kako smo ono bese ucili. Prvo: upregnemo svu pamet da sto realnije i detaljnije analiziramo problem. Drugo: postavimo realan cilj uzimajuci u obzir „cenu“ koju smo spremni da platimo. Trece, napravimo plan kako da do tog cilja stignemo. Cetvrto , sprovedempo akciju u skladu sa planovima i peto sve vreme pratimo dogadjaje i nedamo im da skliznu sa „koloseka“. Umesto toga, kratak opis Srbije na dan 12,12,2012 u mom gradu izgleda ovako. Napadao je sneg oko 30-40Cm. Od nedelje kada je sneg intenzivno poceo da pada ni jedno (brojem =0) vozila je izaslo da pokusa da rascisti makar centar grada a nekmoli okolne saobracajnice. Neverovatan broj „komunalnih policajaca“ izasao je na „teren“ „objasnjavajuci“ ljudima (pod pretnjom ogromnih kazni i uz obest koju samo nepismeni pandurski cinovnik moze da pokaze) da su u obavezi da ociste trotoar ispred svojih kuca ili prodavnica. Centar grada je i sediste komunalne policije, a ispred njihove zgrade na trotoaru je „metar“ snega i leda a na vratima i prozorima pise „pazi klizavo je“. Neka gospodja koja radi na improvizovanom salteru na opasku da je ulaz pun vode a plocice klizave urla na sav glas „jeli bre el ti ja licim na cistacicu, **** (psovka). Zivim ne u zabiti vec u mestu koje ima status „Grada“ sa stanovnistvom od oko stotinak hiljada (sa okolinom). Cak je i premijer prolazio juce ovuda i konstatovao da „neko ne radi svoj posao“. Ali gresi, komunalni policajci su na „terenu“ i u sluzbi disciplinovanja „neotesanih i neodgovornih“ gradjana koji nemaju dovoljno „svesti“ da pociste ispred svoje kuce. Svaki dalji komentar je suvisan. Svi znamo „sta treba“. Mnogi znaju „kako treba“ ali niko nema ni najludju ideju da pokrene bilo kakvu akciju. Ishod je zagarantovan, doci ce neko sa strane ko ce nas dovesti u red.
Gospodine Boki,sve je jasno,i gotovo svi bi se složili s ovom vašom porukom,neki novi ljudi pokušavaju da to i promene,ali to ne može biti kratak proces,već iziskuje vreme,koga mi nemamo,ne smemo s investicijama da čekamo da postanemo uređeno društvo,otići će nam voz,moramo raditi uporedo.Elem,u svom tekstu,“Predlog rešenja za Sartid“,jasno sam dao plan,kako treba izvesti,taj,jedan od najznačajnijih nacionalnih projekata,koji nam može dati komparativne prednosti u metalurgiji i mašinogradnji.Dakle,našu,srpsku rudu gvožđa imamo u Ljubiji kod Prijedora,za koksaru imamo rudu kod Babušnice,preradom u Smederevu dobićemo 100% naš čelik,od kojeg se mogu napraviti šasije za Fiat u Kragujevcu,vagoni,kamioni,traktori,tenkovi,oružije…za šta posedujemo fabrike,priča je jednostavna,samo je pitanje,dali nam to neko zabranjuje,ili plaća nekog kod nas da to sprovodi,ili naše elite ne zanima da nam država postane razvijena.
Dragi moj Davide, nema od tog Sartida nista. On ce samo da dotuce ionako jadan budzet i poreske obveznike Srbije. Cim cujem rec „nacionalni projekat“ setim se nekadasnje sovjetske zelje da preusmere reke… Ne radi se to tako.
Postovani Davide. Moj komentar od 12.12.2012 je iskrena i realna slika naseg drustva. Prvo sam pozeleo da video kamerom „slikam“ sve o cemu sam pisao a onda to „ruglo“ posaljem na lokalnu i nacionalnu televiziju, medjutim, predomislio sam se. Nije potrebno ljudima pokazivati ono sto i sami vide. Potrebno im je objasniti sta to oni ustvari gledaju. Pitanje je da li i to zele da znaju. Amerikanci su ponovo patentirali mlaku vodu. Kako? Pa lepo. Prvo barabama i neradnicima das kredite, onda oni kupe kuce koje direktno pospesuju „ekonomiju“ ocitujuci se u nenormalno visokim cenama rada i krajnjeg proizvoda (uporedjujuci sa Kinom na primer). Firme koje su debelo naplatile svoju „uslugu i rad“ ispumpaju profit na ovaj ili onaj nacin, zatim banke koje su dale kredite koji apsolutno nemaju pokrice takodje ostvaruju profit koji ispumpavaju na ovaj ili onaj nacin. Onda dodje dan kad svi vide da je car go, kompanije povuku presek, banke povuku presek i konstatuju ogromne gubitke zbog nenaplativih potrazivanja, sirotinja ostane bez „doma“ ili iluzije da su isti nekad posedovali a debele ispumpane profite bankama i „gradjevinarima“ plati citava nacija kroz razne oblike „poreza na budale“. Srbija je najnaprednija zemlja sa najizgradjenijim gnusobnim ovako definisanim „ekonomskim“ sistemom. Ali, zivot nadje nacin. Nikada se nije desilo za mog zivota da ljudi makar dobrovoljno ne rasciste ulice. Danas ni „zaduzeni“ ni volonteri ne mrdaju prstom. Nikome ne pada napamet da se pozabavi ozbiljnije bilo kakvim poslom. Da li je moguce da niko ne vidi i ne prepoznaje ove signale? Ako dozvolite, posle mog komentara, vasa ideja o „podizanju“ Sartida na „medjudrzavnom“ projektu, deluje zastrasujuce naivno. KO, KO, KO a onda i Kako.
Dragi prijatelji,neosporno je da se slažem s vašim zapažanjima naše surove stvarnosti,ali osnov ozdravljenja,ipak leži u ekonomiji,jer ne možemo čekati ozdravljenje,pa tek tada razvijati ekonomiju,nemamo vremena za to,treba raditi uporedo.Na pitanje „ko“,odgovor je Ural Vagon Zavod,a „kako“,strateškim sporazumom sa Rusijom,pa zar nije za njih kap u moru da preuzmu jedan Sartid i 10-tak fabrika mašinske industrije???E sad,postavlja se pitanje,“zašto bi oni to radili“?.Mišljenja sam,zbog toga što drugog prijateljskog Naroda(podvlačim Naroda,vlasti se menjaju),na evropskom kontinentu nemaju.Ne bih da otvaramo polemike na temu“kad su to oni nama pomogli“,mada sam siguran da bi im se ova investicija,itekako isplatila,pogotovo u slučaju gradnje plovnog puta za Solun,oko čega je već pristigao memorandum s kineske strane.E sad će neko reći,“pa neka onda to urade kinezi“,pa ok,neka urade,neka uradi bilo ko,sasvim je svejedno,samo da se pokrene.Ali hajde sad da se ne delimo na one koji veruju u to da će se ovaj kanal graditi,i one koji to doživljavaju kao komediju,sačekajmo polovinu naredne godine,pa da nastavimo diskusiju.
Dragi Davide, bez ikakve želje da delim ovo rastureno i uništeno od jadnog srpskog naroda, prilažem post na mestu potpuno udaljenom od teme kojom se Dragovan bavio. Tiče se potpune suprotnosti naših pozicija i pogleda, a koje smo satima u povišenom tonu raspravljali.
Dva korpusa Srba
Grubo Srbe možemo podeliti na dva tipa: (1) Crnogorsko-Hercegovački ili Dinarski i (2) Ravničarski.
Prvi je živeo vekovima relativno slobodno,na Turcima nepristupačnim terenima, sa uvek spremnim oružjem za pljačku i samoodbranu, ili za ratovanje u korist Austrijanaca ili Turaka, u zavisnosti od povlastica i privilegija. Drugi je prihvatao i trpeo ropstvo zarad obrađivanja zemlje. Ovo je vrlo grupa podela jer je teritorija Srbije često pustošena, u Vojvodini i dalje od nje se pomeralo stanovništvo tako da je Dinarsko područje uvek iznova visokim natalitetom i naseljavanjima obnavljao broj Srba, Vlaha, Nevernika na sadašnjoj teritoriji Srbije.
Prvi tip Srba od slobodoljubivosti lako naginje ka potrebi da upravlja diktaturom, ali i da sprovodi diktature u tuđe ime (Tito, na primer). Drugi tip je pokazao svoju ljubav prema zemlji na kojoj živi herojskom borbom u Prvom svetskom ratu, kao i odsustvo zavojevačkih osobina porazom u Srpsko-Bugarskom ratu par godina nakon sticanja nezavisnosti, kao i haotičnim ponašanjem i masovnim dezertertvom na početku građanskog rata u SFRJ.
Prvi tip Srba upravljao je Srbijom od Drugog svetskog rata do današnjih dana. Titovi komunisti i njihova deca su uništavali drugi tip Srba. Poslušnošću do moći da se iživljava, uživa u privilegijama, van zakona gde je zakon u moći pozicije. Druga Srbija je trpela i podnosila Titove komuniste, kao i Turke, i još je malo ostalo od ove druge Srbije u ostarelim selima koja će uskoro nestati.
Dolazak Tomislava Nikolića za predsednika Srbije budi nadu u oporavak ove druge Srbije od prve koja je vladala i prethodnih 20 godina, kao i u periodu Jugoslavije. Tomina Bajčetina nalazi se u opštini Knić koja ima najveći udeo Srba u ukupnom stanovništvu (98,9%), u Šumadiji gde su seljaci pretvarani u polutane, kako bi im se otkinula veza sa zemljom… Hoće li do oporavka ove druge antibanditske i antizavojevačke Srbije doći, videćemo. Mala je verovatnoća, jer su sela ostarela i zamrla, a gradsko stanovništvo će se pre seliti u Beograd i inostranstvo, nego što će pomisliti da se vrati na zemlju.
Prijemom u članstvo Hrvatske u Evropsku Uniju vrata Srbiji i drugim kandidatima biće u dugom nizu godina zatvorena. Hoćemo li obnoviti ovu drugu Srbiju, zemljoradničku i trpeljivu, ili će komunistička deca i unuci rasturiti šta je još od nje preostalo, videćemo vrlo brzo.
Što se mene tiče, sa puškom u ruci ću braniti Moravu od prekopavanja. Nemačka gasi nuklearne elektrane pa će joj, kao i Italiji biti potrebna obnovljiva energija, a to će se predstavljati narodu kao velika korist za nas. Slične sumanute ideje će se sprovoditi sve dok se druga Srbija ne pobuni protiv osvajača iz sopstvenog naroda, nakon više od 65 godina.
Tu tvoju drugu, ravnicarsku srbiju je jos Jovan Cvijic nazvao „rajinskim mentalitetom srpskog naroda“, odlicne sluge okupatorima i kapitalistima. Da nema te prve, Dinarske Srbije jos bi srbijanci bili raja kod turskih spahija. Doduse kako kako sumadinci dodjose na vlast opet cemo biti nadnicari kod arapskog spahije.
Nikolic skoro sigurno pripada poreklom prvom tipu. Posto sam poreklom pola 1/pola 2 imam pravo da kazem da ni 2. nije sjajan tip i istina je sto je Cvijic rekao. Postoji i 3. tip to su Lale. Jedino o nijma imam neku lepu rec, ali njih je uzvornom obliku ostalo vrlo malo. Postoji jos jedan sloj koji mi je malo simpatican a nema veze sa tipologijom. To su DECA bivse SFRJ srednje klase ( NE RODITELJI ). Znaci ne oni na pola puta selo-grad. Oni imaju nesto navika i shvatanja uredjenog drustva. Ali su se i oni osuli po belom svetu.
Znam Tomu vec 20 godina, cist sumadinac, za razliku od Seselja hercegovca. Vidis i razliku izmedju njih.
Ne
Miroslave,ako ovako razmišljaš nisi se trebao oroditi sa krajišnicima.Kakav crni crnogorsko-hercegovački tip,kako cgh tip obuhvata srpsku Krajinu,BiH,Cg i jugozapadnu Srbiju.Kad sve te ljude ,što tamo žive i one koji su rodom iz tih krajeva sabereš, dobiješ da je 2/3 Srba u Srbiji tog dinarskog tipa,dakle apsolutna većina.Pomenuo bih da je većina vođa,ili čak gotovo svi,iz I i II srpskog ustanka,pripadalo dinarskom tipu.Takođe si napravio elementarnu grešku,pošto si izostavio 50 000 poginulih dobrovoljaca u jurišnim odredima,koji su se popunjavali predatim austro-ugarskim vojnicima na ruskom frontu,a bili su Krajišnici,što će reći i u I Sv. Ratu su činili udarne jedinice,kao i u II,te i u poslednjem na KiM(crvene beretke 2/3 popunjavali krajišnici,poznato da nisu zabeležile poraz u svojim vojnim operacijama).U II Sv.Ratu su ti(polupismeni i zavedeni kominternovskom zaverom) ljudi bili,možda,na pogrešnoj strani,ali su napravili jedinu slobodnu teritoriju u Evropi i vezali mnogo nemačkih vojnika,koji nisu mogli na istočni front i posredno nesrazmerno svojoj brojnosti doprineli sovjetskoj pobedi.Na kraju,postavljam ti pitanje ima li ovaj tvoj prvi tip imena, poput; Tesle,Milankovića,Andrića,Njegoša…nema moj Zdravkoviću,ni blizu,zato te pozivam da se okaneš tih podela kojima nas truju naši dušmani.