PROSEČNA ZARADA-DILEME I OTVORENA PITANJA

Promena metodologija obračuna prosečne zarade govori mnogo više od puke matematičke interpretacije. Naime, postavlja se pitanje zašto do sada nije primenjena klasična prosta računica na bazi obračunate bruto zarade i socijalnih doprinosa, podataka dostupnih preko Poreske uprave Republike Srbije. Na bazi ove metodologije uz izvesno odstupanje jer se mora naglasiti da prema zvaničnim zakonskim rešenjima postoji maksimalna osnovica na koji se obračunavaju socijalni doprinosi prema pozitivinim propisima. Ona za 2018.godinu iznosi 329.330 dinara. Sve isplate preko tog iznosa ne ulaze u osnovicu za obračun doprinosa. Ovaj iznos bruto osnovice daje neto prosečnu zaradu od 232.260 dinara ( mora se naglasiti da je osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje bruto obračunata zarada bez doprinosa na teret poslodavca. Ovakva simulacija bruto osnovice daje sledeće iznose plaćenih socijalnih doprinosa na pomenutu osnovicu:

Izvor:Obračun autora

Medjutim, prema podacima ’’Eurostata’’ o distribuciji dohotka po socijalnim grupama u Srbiji, 1% nosilaca dohodaka prima 158,000 eura prosečno godišnje. Na mesečnom nivou neto zarada bi bila 13.170 eura. Preračuni na bruto platu bi dali podatak o bruto osnovici od 21,500 eura prosečno. Kada se ima u vidu da tu zaradu prima oko 20.000 ljudi u Srbiji, mesečna osnovica bi bila oko 430 miliona eura. Ukupno bi fond zdravstva bio bogatiji za 47 miliona eura mesečno, penzijski za oko 100 miliona eura. Medjutim, ova računica ne može imati potpunu praktičnu potporu jer po važećem zakonu maksimalna osnovica za obračun poreza i doprinosa je petostruka prosečna bruto zarada. Naravno da i ovde postoji rešenje koje se može primeniti da osnovica za doprinose ostane ista na bazi petosturke zarade a da se primeni progresivna poreska stopa. Ukupna razlika izmedju postojeće metodologije petostruke zarade i ovog prostog matematičkog modela bi ibla kod doprinosa za zdravstvo 45 mililjardi dinara i kod penzionog doprinosa oko 113 milijardi dinara.  Problem Srbije i fiskalne politike je kako rasporediti poreski teret. Definitivno u postojećem sistemu najveće opterećenje imaju najsiromašniji što govori o modelu ’’Super Hik’’ ekonomije. Verovatno da ne bih postojao ni jedan fiskalni problem kada bi se samo primenila ista stopa bruto na neto zaradu kao i do iznosa maksimalnog opterećenja. Jedna procena da 20.000 zaposlenih i najbogatijih ljudi u Srbiji godišnje prisvoji neto 3,12 milijardi eura dohotka i na to plati samo 312 miliona eura poreza i doprinosa po osnovu zarada. Nije ni čudo zbog čega su eskalirale ovolike socijalne razlike za prethodnih nekoliko godina.
Kada se primeni metodologija obračuna bruto i neto zarade na postojeći obim socijalnih odprinosa, pre svega za zdravsto od 5,15% na bruto zaradu i kada se isti dovedu u odnos sa naplaćenim doprinosima (ovo još ne govori ništa o neto zaradi, jer poslodavac može isplatiti doprinose a  da ne isplati neto zardu), dolazi se do sledećeg obračuna:

Obračun je dobijen na bazi sledećih podataka:

Doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret radnika u 2017 godini (prosek), prosečnog broja zaposlenih (zaposleni kod poslodavca i preduzetnika) i pretpostavki navednih u prethodnom delu teksta. Podatak o prosečnom iznosu za zdravstveno ostiguranje na teret radnika (2.668 dinara) je dobiijen na bazi sledećih podataka:

• Iznos  doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret radnika u 2017 godini, podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o prilivima po osnovu doprinosa na teret radnika;
• Prosečanog broja zaposlenih prema podacima Republičkog zavoda za statistiku( do novembra 2017 prosek je bio 2.068.000 ukupno zaposlenih)

Prosečna zarada po ovoj metodolgiji preračuna je 37,8 hiljada dinara mesečno. Ovaj iznos korespondira sa ukupnim nalazima o nejednakosti u raspodeli dohotka u Srbiji.

Naravno da je prosek i manji obzirom da jedan broj poslodavaca uplaćuje doprinose državi a da neto zaradu plaća kasnije ili kasni odredjeni period. Treba uzeti u obzir i činjenicu da postoji i praksa osiguranja na minimalnu osnovicu a deo zarade bude isplaćen u gotovini.

Kada se sve sumira, Srbija je zemlja gde fiskalni nameti najviše terete najsiromašnjie, gde je fiskalna politika glavni generator izrazitih socijalnih nejednakosti i gde  caruje generalno suboptimalna efikasnost poreske administracije. Podaci o naplaćenom porezu na dodatu vrednost na domaćem tržištu govore u prilog tome. Veliki obim usluga pogotovo u ugostiteljstvu ne bude obuhvaćen porezom i ne daje se ispravan fisklani račun. Needukovanost korisnika usluga je takodje jedan od razloga. Dobijanje kvazi fisklalnog računa bez podataka o iznosu obračunatog poreza je široko rasprostranjena praksa.

Imajući u vidu podatke Republičkog zavoda za statistiku o visini zarada u 2017 godini prosečna zarada za 11 meseci je bila 47.300 dinara neto. Kada se ovaj iznos ubaci u proračun neto i bruto plate, ukupni doprinosi za zdravstvo na teret radnika bi bili 83.505 miliona dinara. Zvanični podatak Fonda zdravstva o 66 milijardi dinara na teret radnika.