PROMENE U STRUKTURI IZVOZA SRBIJE 2005-2012 GODINE

Izvozna ponuda zemlje je direktno zavisna od strukture njene privrede, odnosno učešća proizvoda razmenjivih sektora prema intezivnosti faktora proizvodnje, koji učestvuju u njegovoj izradi. U narednim tabelama će biti dat prikaz dvadeset grupa proizvoda koji dominantno učestuvuju u  izvozu Srbije od 2005-2011, kao i podaci za 11 meseci 2012. godine.

Kretanje izvoza Srbije od 2005-2011 u 000 eura

Izvor:trademap.org

Prvih dvadeset grupa proizvoda učstvuje u ukupnom izvozu od 73-77% zavisno od godine. Ovi podaci ukazuju na prilicno veliku koncentraciju izvoza, odnosno formiranu izvoznu strukturu proizvoda na bazi već ranije definisane privredne strukture.  U zavisnosti od faktorske raspoloživosti  proizvoda, u prethodnom sedmogodišnjem periodu radno intezivni i znamenjem intezivni proizvodi imaju domananto mesto. Podela prema faktoriskoj raspoloživosti je sledeća:

• Sirovinski intezivni proizvodi (tarifne grupe: 01-10, 11, 12, 13, 15, 17, 18, 19, 20, 21, 23, 25, 27, 31, 35, 67)
• Radno itnezivni proizvodi (tarifne grupe: 14, 33, 42-49, 52-54, 56-66, 69, 71,  79-85, 89, 92-96)
• Kapitalno intezivni proizvodi (tarifne grupe: 22, 24, 55, 68, 72, 73, 74, 75, 76, 79, 87)
• Proizvodi intezivni znanjem koje se lako imitira (tarifne grupe: 26, 28-30, 32, 34, 36, 38, 39, 47, 70)
• Proizvodi intezvini znanjem koje se teško kopira (tarifne grupe: 37, 40, 71, 84-86, 88-91)

Medjutim u 2012 dolazi do strukturnih promena srpskog izvoza.

Izvor: Isto,

Sirovinsko i radno intezivne delatnosti imaju dominanto učešće u izvozu Srbije u 2012 godini. Jedino se ne menja učešće dvadeset grupa prozvoda u ukupno izvozu i evidentno je takodje da izvoz značajno stagnira u odnosu na 2011 i naročito 2010 godinu. Pada učešće gvožđa i čelika kao rezultat prestanka rada železare, ali raste udeo žitarica, pada udeo voća sirovog , stagnira učešće drveta, pića, alkohol i sirće, kao i životinjskih masti i ulja.  Raste udeo vozila kao rezultat izvoza Fiat-a, kao i farmacetuskih prozvoda. Evidentno je takodje da na bazi ovakve privredne strukture Srbija ne može imati značajan izvozni potencijal, pogotovo što kod bakra dominira izvoz bakarnog otpadnog lima i proizvoda. Slična situacije je i kod gvožđa i aluminijuma. Karakteristika ovakve izvozne strukture je mala bruto dodata vrednost obzirom na položaj ovih proizvoda na svetskom tržištu i veliko prisustvo konkurencije.