PROCES KREIRANJA NOVCA OD STRANE NARODNE BANKE SRBIJE

Da li je novac takva misterija kako se od strane pojedine stručne javnosti, kao i akademske zajednice često navodi u smislu korišćenja termina koje obični smrtnici teško mogu dokučiti. Na ovom sajtu sam 2019 godine septembra meseca napisao opširan rad na ovu temu pod naslovom ’’Misterija novca’’ gde sam pokušao detaljno sa stručne strane objasniti ove pojmove. Ovde se ne bih ponavljao već pokušao dati osnovne podatke o načinu kreiranja  novca od strane Narodne banke Srbije.

Dve važne distinkcije treba načiniti.

Prva je podela novca na monetarnu bazu ili primarni novac i drugu novčana masa koja ima tri oblika zavisno od komponenti koje je čine. Odnos monetarne baze i novčane mase se meri tzv. ’’kreditinim mulitplikatorom’’, odnosno koliko banke od jedne jedinice primarnog novca stvore novčane mase kroz kreditnu multiplikaciju kreiranja novca i depozita (pogledati isti rad)

Takođe, centralna banka može direktno uticati samo na monetarnu bazu dok indirektno na novčanu masu utičući kao centralna monetarna istitucija na kreditnu aktivnost poslovnih banaka.

Kako utivrditi iznos monetarne baze (primarnog novca)?. Na prvi pogled jednostavno, potrebno je sa sajta Centralne monetarne institucije skinuti  bilans centralne banke. Primarni novac (ili monetarna baza) predstavlja ukupan iznos likvidnih obaveza NBS prema sektoru poslovnih banaka, sektoru stanovništva i ostalim nebankarskim sektorima koji imaju depozite po viđenju kod NBS.

U sastav primarnog novca, ulaze depoziti poslovnih banaka i neposrednih komitenata kod centralne banke (centralni depoziti) i gotov novac

Tokovi formiranja primarnog novca

• Operacije na otvorenom tržištu, koja obavlja centralna banka
•  kreditiranje neposrednih komitenata centralne banke, posebno države
•  stvaranje i povlačenje primarnog novca po liniji deviznih    transakcija centralne banke

Aktiva

Pasiva:

Najveći deo primarnog novca je kreiran kroz devizne transakcije što se vidi po vrsti potraživanja.

U pasivi, izvorima ili stvorenim obavezama po osnovu kreirana novca najveći rast u sturkturi ima obavezna rezerva banaka, zatim, depozitni viškovi likvidnosti banaka,  devizni depoziti banaka i gotov novac u opticaju kao rezultat želje transaktora da drže određenu količinu novca u svom portfelju a u skladu sa kretanje Bruto drutvenog proizovda zemlje.

Prema tome, Narodna banka Srbije nije kreirala novac kroz tzv operacije na otvorenom tržištu (povlačila ga je naročito od druge polovine 2022 godine) niti pak direktnim kreditiranjem što se u ovim slučajevima i može smatrati opravdano imajući u vidu inflatorne rizike.

Narodna banka je naročito u 2023 i 2024 intervenisala na deviznom tržištu prodajom svojih haritija poslovnim bankama ali u cilju povačenja likvidnosti bankarskog sektora pre svega zbog inflatornih pritisaka u 2022 i 2023 godini. Umesto dvonedeljnih korišćeni su jednonedeljne repo operacije odnosno transakcije prodaje i reotkupa hartija

Dok je u 2022 godini postepeno povlačeno iz opticaja od 400 do 1,5 milijardi eura u saldu, veliko povlačenje novca je u 2023 i 2024 godini. Doduše na u drugoj polovini 2024 godine polako popuštaju monetarne ’’stege’’ što se vidi kriz iznos povlačenja novca. Bez obzira u kontinuitetu je povučeno likvidnosti korz hartije iz sistema poslovnih banaka oko 3,5 milijardi eura kreditnog potencijala. Takođe se može videti da je procenat realizacije bio uvek 100% tj da su sve ponuđene hartije narodne banke i relaizovane od strane poslovnih banaka na nedeljnom nivou.

Kada se gleda stepen restriktivnosti prate se iznosi po nedeljama odnosno da li je u sledećm krugu Narodna banka ponudila na prodaju sistemu poslovnih banaka veći ili manji iznos od prethodnog. Salda početkom i krajem periodu mere stepen restriktivnosti/ekspanzivnosti monetarne politike. U slučaju NBS još uvek je saldo povučene likvidnosti oko 3,5 -4 milijarde eura u odnosu na početak 2022 godine kada su intervencije NBS na tržištu bile za današenje vreme relativno skromne. Neto povlačenje likvidnosti u 2023 je bilo 210 milijardi dinara ili 1,8 milijardi eura (inflacije je bila 7,5%) dok  je u 2024 godini NBS polako pouštala monetarne stege pa je neto povlačebhe bilo negativno što će reći da se smanjio iznos povlačenja likvidnosti za 157 milijardi ili 1,3 milijarde eura. To korespondira i sa sniženjem refertne kamate stope i vraćanja inflacije u okvire koridora. Ovaj postupak se u monetarnoj politici naziva ’’fino doterivanje’’.