PRIVATIZACIJA NA SRPSKI NAČIN (GALEB GROUP – ZAVARIVAČ VRANJE)

Da je sprska privatizacija po mnogo čemu specifična i da je u suštini neefikasna i generator privrednog sloma u Srbiji davno je pisano i više nije nikakva eksluzivna novost. Da je preko 20% uovora o privatizaciji država raskinula i preko 600 predzeća ponovo vratila pod svoje okrilje sa veoma neizvnesnom i čini se nemogućom misijom da ih ponovo nekome proda, takodje je više nego jasno.

E sada kako su se pojedina preduzeća provela u avanturi kupovine preduzeća iz privatizacije a da predhodno nisu htela kao velika većina ostalih da iskoriste rentni princip, da prodaju imovinu, da stave zalogu na kredite koje bi koristile za svoj biznis najbolje pokazuje primer Galeba pri kupvini Zavarivača Vranje. Nekoliko reči o Galevbu:

• Galeb je najstarije  privatno preduzeće na prostorima bivše SFRJ;
• Firma je tri uzastopne godine (2005-2007) bila medju sto najuspešnijih po visini ukupnog  profita;
• Dobitnik tri Oskara kvaliteta za poslovnu izvrsnost;
• Zapošljvala je oko 900 radnika sa visinom zarade značajno iznad proseka Srbije;
• Ostvarilvao prihod u konsolidovanom bilansu preko 50 miliona eura;
• Medju sto najvećih izvoznika sa godišnjim izvozom preko 15 miliona Eur u 18 zemalja;
• Plaćao budžetu  Srbije u proseku preko 5 miliona eura godišnje;
• Plaćao bankama u Srbiji preko 2,5 miliona eura godišnje po osnovu kamata i naknada za platni promet
• Nikada u istoriji poslovanja nije imao blokiran račun niti utuženja za neplaćene obaveze

Prekretnicu čini kupovina Zavarivača u privatizaciji 31,12,2008 godini i to na bazi sledećih pretpostavki

• Netačni finansijski izveštaji (potvrda angažovanog revizora) i sa dubiozama u bilansima od preko 3 miliona eura (videti tabelu bilansa stanja i uspeha). Više je nego očigledan  fingiran rezultat  na bazi povećanaj vrednosti zaliha učinaka od preko117 miliona dinara ali samo 2008 jer je privatizacija bila baš tada. Sledeće godine je Galeb bio prinudjen da smanji vrendost zaliha za 103  miliona u cilju dovodjena na realnu vrednost , čime je neto efekta samo po ovom osnovu iznosio preko 220 miliona dinara ili preko 2,2 miliona eura tada.
• Za takve izveštaje, vredi li podsetiti niko nije odgovorao;
• Agencija za privatizaciju raskida ugovor sa Galebom krajem 2010 pozivajući se na neostvarivanje  prihoda poslovanja pre privatizacije iako se iz aviona vidi da su oni bili preduvani, i to u 2009 i delom 2010 godine u vreme najveće ekonomske kriza i pada tražnje u metalskom i gradjevinskom sektoru za preko 70%
• Raskidom ugovora  sa Galebom istom se nanosi šteta od preko 6 miliona eura;
• Galeb ima nenaplativa potraživanja od Zavarivača od preko 4,1 milion eura
• Oprema data na korišćene Zavarivaču nije vraćena posle raskida ugovora, što je obaveza, po proceni veštaka Fonda za razvoj ista je u medjuvremenu značajno oštećena
• Galeb još uvek ni  posle dve godine ne može da povuče svoja  osnovna sredstva iz Zavarivača jer po obrazloženju države Zavarivač nema sredstva za rad.

E sada specifikum:

Zavrivač uzima kredit od Fonda za razvoj u vreme kada je Galeb bio vlasnik ali sa jemstvom Galeba i odobren je namenski za Zavarivač. Normalno bi  bilo da država kada vraća Zavarivač pod  svoje okrilje preuzme  jemstvo i namenskog kredita. Ali ne. Jemstvo i dalje ostaje Galebu koga Fond za razvoj i AOFI blokira jer Zavrivač koji je gotovo 2 godine državna firma ne vraća kredit. Galeb se u cilju rešenje problema obraća svim institucijama u zemlji, angažuje na sastanak sve relevantne subjekte i oni januara 2012 donose zaključa da se posle  potpisanog zapisnika uputi zaključak vladi Srbije da se skine jemstvo. Vlada Srbije na svojoj sednici od 2. Februara 2012 da se usvoji plan finansijske konsolidacije Zavarivača, daje preporuku Fondu i AOFI da skine blokadu računa Galeba i  kredit Zavrivača usmeri na državu. Ništa se naravno od toga ne dogadja iako je Galeb ponudio sve moguće dokaze da je kredit korišćen namenski što je bio osnov za skidanje blokada. Zbog  blokade od 3 miliona eura u Galebu je situacija sledeća:

• Kompanija ne može normalno da funkconiše;
• Broj radnika  je smanjen na 500 uz tendenciju daljeg smanjenja;
• Obrtna sredstva su potrošena za servisiranje kamata i obaveza prema državi;
• Blokirani su računi 6 preduzeća u sistemu kao solidarnih dužnika

Sada je Zavarivač u restruktuiranju (trajni glagol) sa enormnim padom prihoda (iako faktički još živi naračun Galeba);

Pad prihoda je preko tri puta više nego u vreme kada je Galeb bio većinski vlasnik;

Perspektiva preduzeća je takva da je bliži likvidaciji nego ozdravljenju;

Pored toga uspešna firma je takodje u veoma teškom  stanju

Državna politika na ovaj način gasi dva preduzeća (jedno u svom vlasništvu već dve godine, i drugo uspešno sa dokazanom dobrom formulom poslovanja i gde je većina kompanije koje je Galeb kupio značajno popravile svoje poslovne rezultate)

Svako će postaviti pitanje. Zašto provera rezultata poslovanja nije  obavljena pre privatizacije. Nije ni mogla jer država ne odgovora za kvalitet i tačnost podataka subjekta koga  prodaje