Osnovni pokazatelji standardna jedne ekonomije je kretanje potrošnje, njen volumen, oblici i struktura. U svakoj nacinalnoj ekonomiji tim veličinama se bave nacionalni statistički zavodi ili insistuti, kod nas je to naravno Republički zavod za statisiku. Postoji ustaljena metodlogija zansovana na međunarodnim statističkim standardima i posebne godišnje publikacije u vidu Ankete o potrošnji domaćinstava gde se navode raspoloživa sredstva za potrošnju, sturktura potrošnje, broj domaćinstava i prosečan broj članovna po domaćinstvu. Bez namere da opovrgavam ovaj uobičajeni metod utvrđivanja raspodele nacionalnog dohotka prema komponentama, primenjen je malo drugačiji pristup upoređivanjem i uparivanjem podataka iz različitih nacionalnih izvora. Ti izvori su omogućili sa velikom dozom tačnosti da se utvrde ukupna novčna sredstva za potrošnju na bazi osnovnih komponenti koji su uporedivi a to su zarade i penzije. Dohoci od kapitala nisu dati eksplicitno jer se jako dobro zna da o njima nema iole tačne evidencije. I kod zarada analizirani su samo zvanični podaci, u Srbiji se određeni iznos zarada isplaćuje na ruke bez evidnecije i plaćanja poreza i doprinosa, neprijavljenih ili delimično prijavljenih radnika i sl. Izvori podataka su:
- Bilten – finansijski pokazateli privrednih društava, preduzetnik, ustanova, finansijskih institucija,osiguravajućih društava u godišnjem izdanju Agenicje za privredne registre;
- Podaci o isplaćenim zaradama u javnom sektru, Bilten javnih finansija – 2023 godina
- Ukupno isplaćene penzije – isti izvor
Ostali izvori prihoda (podaci Biltena javnih finansija za 2023 godinu
Ukupan raspoloživi dohodak za potrošnju u 2023 godinu na bazi novčanih primanja je bio blizu 29 milijardi eura
Međutim da bi se ova problematika sveobuhvatno sagledala pored ovih pouzdanih podataka treba se osvrnuti i na podatke o Raspoloživim prosečnim mesečnim sredstvima za potrošnju kako publikuje Republički zavod za statistiku
Prosek primanja po domaćinstvu u 2023 godini po mesecima
Očigledna su izrazita neslaganja u ove dve tabele samo kod prihoda iz redovnog radnog odnosa gde je razlika oko 7,5 milijardi eura u korist zvaničnih podataka iz više izvora.
Imajući u vidu da su ukupna raspoloživa sredsva iz redovnih primanja, penzija i socijalnih transfera oko 29 milijardi eura i da su prema statističkim podacima ostala raspoloživa sredstva od oko 2,8 milijardi eeura ukupna raspoloživa sredstva za potrošnju u Srbiji su bila oko 32 milijarde eura. Naravno da ovde treba staviti određenu ogradu jer se još uvek u Srbiji značajan deo traskacija obavlja ’’van dohvata ruke’’ odnosno u zvaničnim institucijama kao neevidetnirana sredstva, od isplate zarada na ’’ruke’’ preko svih ostalih mogućnosti neevidentirane ’’sive’’ ekonomije. Autor se neusuđuje da ovaj drugi vid raspoloživih sredstava dalje analizira.