POTROŠNJA STANOVNIŠTVA U SRBIJI PREMA MODELU UPOTREBE BRUTO DRUŠTVENOG PROIOZVODA

Upoređivanjem potrošnje stanovništva metodom Ankete o potrošnji koju svake godine objavljuje Repubički zavod za statistiku Srbije i koja je u najvećoj meri usklađena sa metodologijom evropskog statističkom sisitema i na bazi rashodnom principa odnosno upotrebe Brutod društvenog proizvoda podleže značajnim odstupanjima što se može videti u naastavku izlaganja. Naime podaci u Anketi su dati prema podacima o individualnoj potrošnji pojedinca i domaćinstava, tj. ono što je stvarno plaćeno plus naturalna potrošnja prema podacima domaćinstava koja su obuhvaćena anketom.

Kod modela upotrebe BDP polazi se od ukupne potrošnje bez obziram kako je finanansirana plus metodom procene neobuhvaćene potrošnje. Bliža objašnjenja metodlogijie izračunavanja i obuhvata BDP se može videti u veoma detlajnim metodlološkim objašnjenjima Republičkog zavoda za statistiku (stat.gov.rs/nacionalni računi/metodologija obračuna bruto domaćeg prozvoda decembar 2018 godine)

Obračun izdataka domaćinstava za finalnu potrošnju zasnovana je na konceptu i definicijama Evropskog sistema računa (ESA 2010).

Izdaci domaćinstava za finalnu potrošnju sastoje se od nabavke dobara i usluga koje se koriste za zadovoljavanje ličnih želja i potreba članova ovih domaćinstava, uključujući dobra i usluge primljene kao zarade u nature i dobra proizvedena za sopstvenu uputrebu. Podaci finalne potrošnje domaćinstava procenjuju se i prikazuju na detaljnom nivou klasifikacije u formi tzv. domaćeg koncepta (obuhvata ukupnu finalnu potrošnju i rezidenata i nerezidenata u zemlji), koji se potom na ukupnom novou finalne potrošnje pretvara u tzv. nacionalni koncept (obuhvata samo finalnu potrošnju rezidenata i u zemlji i u inostranstvu) dodavanjem stavki koje uključuju potrošnju rezidenata u inostranstvu i isključuju potrošnju nerezidenata u zemlji. Struktura proizvoda finalne potrošnje domaćinstava zasnovana je na Klasifikaciji finalne potrošnje po nameni (COICOP). Takođe, za usaglašavanje ponude i upotrebe proizvoda primenjuje se Evropska klasifikacija proizvoda po aktivnosti (CPA).

Finalna potrošnja domaćinstava obračunava se na četvoromesnom nivou COICOP-a u tekućim, stalnim cenama (obračun u cenama prethodne godine) i ulančanim cenama (referentna godina 2010). Konačni rezultati finalne potrošnje domaćinstava se proizvode procedurama standardnog Evrostovog tabelarnog pristupa, polazeći od velikog broja raznorodnih statističkih i administrativnih izvora podataka i oslanjajući se na vrlo različite metode. (videti pomenutu publikaciju)

Izvor:Isto,

Ova vrsta analitičkog prikaza značajno odstupa od podataka iz Ankete jer se određeni broj stavki ne iskazuje u anketi.

Ukupna potrošnja prema navednoj metodlogiji je preko 27 milijradi eura. Potrošnja prema Anketi je 15,2 milijarde. Navedena razlika je naročito izražena kroz sledeće stavke kod kojih obuhvat zvanične potrošnje nailazi na velike teškoće. Prva razlika je kod duvana. Prema proceni potrošnja alkoholnih pića je preko 660 miliona eura i to je veoma razumljiva cifra, jer je teško pretpostaviti da prema Anketi domaćinstvo recimo potroši samo 2,5 litra vina godišnje po stanovniku. Naime, veliki deo se potroši u ugostiteljkim objektima, a najveći deo je ipak kod rakije i vina u domaćinstvima koje Anketa ne obuhvata kompletno.

Izvor:stat.gov.rs/nacionlani računi/bdp po ESA2010/lična potrošnja stanovništva

Bilans Srbije u proizvodnji, uvozi i izvozu vina je oko 100 miliona litara. Odgovor se nameće sam po sebi. Kod rakije je slična ili još izraženija situacija. Najveći deo ’’mučenice’’ se popije

u domaćinstvima i to se finanijski naravno nigde ne evidentira. Takođe se i velika količina proda naravno bez poreskih i drugih fiskalnih efekata.

Duvan je sledeća kategorija proizvoda koja značajno odstupa. Prema Anketi i potrošnji U srbii se popuši godišnje 533 miliona evra u 2017 godini. Sami letimičnim pogledom na prodaju i uvoz cigareta četiri ključne fabrike u Srbiji (BAT, Philipp Moris, JT Interational i Monus) ukupna njihova prodaja cigareta domaće proizvodnje plus njihovih uvoznih brendova je 2,96 milijardi ili 245 miliona eura. Uvoz cigareta je oko 110 miliona eura. Očigledan jaz u podacima govori o stanju tržišta duvana u Srbiji koje i nije nešto specifično u odnosu na zemlje u okruženju. Izrazito velika prodaja duvana i cigareta ’’van dohvata ruke’’ cveta punim sjajem.

Sledeće veliko odstupanje je kod troškova stanovanja, komunalnih usluga, goriva i energije. Ovde je uključena i tzv. ’’inputiranja renta’’

Posebna vrsta zakupnine pod nazivom “imputirana renta” jeste zakupnina za usluge stanovanja koje vlasnik stana pruža sam sebi, jer sam nastanjuje svoj stan. Iako ne odgovara nikakvoj novčanoj transakciji, ovakva zakupnina predstavlja značajnu komponentu potrošnje domaćinstva. To bi praktično bio trošak koji bi plaćao stanar odnosno porodica da iznajme stan bez komunalnih usluga

Odstupanja kod telekomunikcionih usluga je pre svega kod telefonskih i drugih usluga.

Kod javnih delatnosti odsutpanja od Ankete su kod Obrazovanja jer značajan deo visokoškolskog obrazovanja je finansiran iz budžeta. Takodje i kod zdravstva gde stvarna potrošnja obuhvata i zdravsto na teret socijalnog osiguranja.

Kod usluga smeštaja nije uopšte teško pretpostaviti da se značajan deo ovih usluga obavlja van evidencije i prikazivanja, a ovde su dati i podaci o službenim potrebama smeštaja odnsno službenih putovanja.

I naravano, ono što predstavlja pravi delicates ove analize jeste procena potrošnje dve kategorije potrošnje koje Anketa ne evidentira. Potrošnja narkotika i prostitiucija.

Bez namere da posebno analiziramo ove stavke jer se njihova validnost zasniva pre svega na proceni, stanovnici Srbije su potrošili 158 miliona eura u 2017 godini a za drugo zadovoljstvo 150,5 miliona eura. Verovatno da je prava cifra i veća od procene.

Stanovništvo je potrošilo više na usluge najstarijeg zanata nego za lekove koji se bez recepta kupuju u apotekama.

I još nešto bitno: najmanja odstupanja podataka iz Ankete i potrošnje po rashodnom principu je kod onih proizvoda kod kojih praktično da sive ekonomije i nema: Novine, časopisi, knjige, obrazovanja, osnovno, predškolsko, utroška električne energije i dr.