Potrošačka korpa je pojam definisan iz nekoliko segmenataa. Kreira je i prati Ministarstvo trgovine Republike Srbije i ista ima svoj koncept kreiranja i praćenja. Detaljan opis metodologiije je dat na sajtu samog ministarstva, na ovom mestu radi lakšeg tumačenja podataka će biti dati samo osnovni izvodi.
Postoje dve kategorije potrošačke korpe i to:
1. Minimalna korpa – odnosi se na potrošnju domaćinstva, koja obezbeđuje održavanje života i radnog kapaciteta članova domaćinstva, imajući u vidu optimalni biohemijski sastav hrane (ugljeni hidrati, belančevine, masti i kalorije). Ukupnu vrednost minimalne potrošačke korpe čini zbir izdataka za hranu i ostalih proizvoda i usluga koji čine ličnu potrošnju domaćinstva.
2. Prosečna korpa – odnosi se na potrošnju proizvoda i usluga lične potrošnje prosečnog domaćinstva.
Kako se podaci o potrošnji prikupljaju na nivou domaćinstva, da bi se odredio nivo blagostanja ljudi ukupna potrošnja domaćinstva se mora raspodeliti između članova domaćinstva po određenim kriterijumima.
Ekonomija obima može se aproksimirati prilagođavanjem veličine domaćinstva varijabli koja predstavlja jedinice jednake potrošnje. Na primer, domaćinstvo koje ima 3,5 potrošačke jedinice treba da troši 3,5 puta više u odnosu na odraslog pojedinca da bi bilo na istom nivou blagostanja kao odrastao pojedinac.
U ovoj analizi je korišćena OECD-ova skala ekvivalencije, koja pored veličine domaćinstva uzima u obzir i strukturu domaćinstva prema kojoj je prvi odrastao = 1, ostali odrasli = 0,7, a deca do 13 godina starosti imaju ponder 0,5. Ovu skalu ekvivalencije, koja je preporučena od strane EUROSTAT-a/OECD-a, Republički zavod za statistiku koristi za svoje potrebe, čime je obezbeđena međunarodna uporedivost.
Decilna analiza je postupak kojim se ekvivalentna potrošnja svih domaćinstava (potrošnja domaćinstava po skali ekvivalencije) rangira od najniže ka najvišoj. Tako rangirana domaćinstva dele se u deset jednakih grupa. U prvom decilu nalaze se domaćinstva čija je ekvivalentna potrošnja najniža (najsiromašnija domaćinstva), a u desetom decilu su domaćinstva čija je ekvivalentna potrošnja najviša (najbogatija domaćinstva). Minimalna potrošačka korpa je izračunata na osnovu potrošnje hrane domaćinstava u prva tri decila, koja obuhvata 193 proizoda hrane iz Ankete o potrošnji domaćinstava. Minimalni broj kalorija koje odrastao čovek mora da unese u organizam da bi mogao da živi i radi iznosi 2280 kalorija dnevno (FAO – Food Association Organization). Prosečna potrošačka korpa je izračunata na osnovu strukture potrošnje hrane domaćinstava od trećeg do osmog decila. Naravno da je ovo samo jedna od parametara standarda jer se teško može pretpostaviti da prosečno troščano domaćinstvo može preživeti mesec sa ovom količinom namirnica. Detaljna analiza je data u narednim tabelama
Vrednost ovi statističkih podataka na kraju daje cifru koja u martu iznosi preko 82 hiljade dinara. E sada, posmatrajući svakodnevni život i realnu potrošnju veoma je teško pretpostaviti da su ovI podaci reprezentativni jer:
Količina pojedinih namirnica koji su deo svakodnevne ishrane je potpuno podscenjena i ne pokazuje ni malo realnosti. Na primer: teško je pretpostaviti da prosečno tročlano odmaćinstvo troši dnevno u proseku dva jaja ili pak 6,5 lirara jogurta mesečno, što znači jednu šolju od 2 dl denvno za tri člana, ili pak 6 jetrenih pašteta mesečno. Ovo je indikativno samo u slučaju da trošlanu domaćinstvo ima minimum kalorija za golo preživljavanje. Kada se pogleda zarada i raspoloživa potrošnja teško je pretpostaviti da veliki broj domaćinstava može preživeti mesec. Naravno da opstanak ovog naroda ipak zavisi od drugih statistički nezabeleženih transkacija kao što su naturalna potrošnja, neevidentirani prihodi, eksterni izvori snabdevanja i svaki drugi vid snalaženja. Kod mesa i prerađevina je tek posebna priča. Prosečna dnevna potrošnja po domaćinstvu je tek 150 g, ili 50 g po članu. Postavlja se pitanja koliko se doručkova, ručkova i večera može pripremiti od ovih namirica i koliko bi prosečnom tročlanom domaćinstvu trajalo dana. Za ostale izdatke se u nekim slučajevima može uzeti koliko toliko reprezentativni iznos, održavanja stanova se mogu ’’nategnuti’’na 16 hiljada ali troškovi za komunikacione usluge već jako teško.
Bilo kako bilo, ovo je samo okvirni pokazatelj standarda stanovništva i po starom pravilu pokazuje a ništa ne kazuje.