Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Sve glasnije se ovih dana čuju informacije da velike strane banke koje posluju u Srbiji svoje plasmane u Srbiji značajno smanje, a da zaredjeni novac (u proteklih 5 godina banke su samo na kamatama i kursnim razlikama od privrede Srbije isisale preko 22 milijarde eura) retrasferišu svojim centralama u cilju smanjenja enormnih gubitaka istih nastali dužničkim krizama ključnih zemalja (Grčke, Italije, Španije, Portugala). Šta to znači za privredu Srbije. Ukratko, kataklizma. Srpska privreda je u proteklih pet godina razvila narkomansku zavisnost od kredita i svoje poslovanje finansira isključivo pozajmljenim izvorima. Kako to izgleda u praksi. Da ove tvrdnje nemaju veliki značaj ukoliko se to pratkično ne pokaže autor ovog teksta jako dobro zna i da će mnogi ovo uzeti kao još jedan pesimistički scenario nekog ekonomiste sasvim je izvesno. Da bi pojasnili ovu sliku predstavićemo ukratko na nekoliko grafikona kako se to srpska privreda finansirala u proteklih pet godina po sektorima prema analizi novčanih tokova kompanija koje čine sektor (za ovu svrhu privreda je podeljena na pet ključnih sektora).
Sektor poljoprivrede
Grafikon pokazuje način na koji je sektor u poslednjih pet godina finansirao svoje poslovanje. Nema dileme, sopstvena sredstav oličena kroz prirast akcionarskog kapitala i pozitivnog novčanog toka iz poslovanja je minoran od 2007 godine. U poslednje tri goidne sektor najveći deo aktivnosti finansira kreditima ( u analizu nisu ukiljučeni dugoročni krediti, samo kratkoročni za finansiranje tekućeg poslovanja)
Sektor preradjivačke industrije
Ovaj sektor u 2010 je svoje poslovanje isključivo finansirao iz kredita. Imao je čak i smanjenje sopstvenog kapitala usled nagomilanih gubitaka velikih kompanija u domenu preradjivačke industrije.
Sektor gradjevinarstva
Poptuno identična situacija, obzirom na položaj gradjevinarstva u poslednih nekoliko godina i pada aktivnosti usled finansijske krize. Na kreditima praktično preživljava najveći broj kompanija u ovom sektoru.
Sektor trgovine
Ovaj sektor ima, pored dominantih kreditnih izvora i prirast akcionarskog kapitala kao izvor finansiranja. Medjutim, imajući u vidu delatnost, ovaj sektor bi uslučaju smanjenja plasmana bio takodje na velikom udaru.
Sektor saobraćaja i komunikacija
Ovaj sektor je prakično preslikani ostali sektori (manje-više), pa se može zaključiti Srbiji preti privredni slom ukoliko do ovakvih scenaria dodje. Pre par godina je Bečkim dogovorom sprečen sličan scenario ali je tada privrede bila čak i manje zavisna od kredita nego danas. Tada dužnička kriza nije ni izbliza toliko izbila na provršinu kao danas, na nesreću najveći broj banaka koje u Srbiji rade su banke iz ugroženih zemalja. Mislim da dalje elaboriranje ove teme nije potrebno i da svaki iole pismeni ekonomista može iz ovoga izvući dovoljno zaključaka.
Sve je to tacno ali to je samo pogled na jednu stranu sveta.Sustina je u cinjenici da je kolapsom evra Srbija u problemu sa i bez povlacenja kapitala… Krah finansijskog sistema bukvalno ce proizvesti zaustavljanje novcanih tokova.Veci je problem sada za Srbiju kriza evra od odliva kapitala,naprosto je valutna kriza starija. NBS ima alate za taj problem i verujem da je Soskic to vec razradio.Struktura deviznih rezervi je takodje veoma bitna i na tome treba poraditi. Steta ce svakako nastati ali Srbija dinarom moze i mora de se usidri sto cvrsce..
Privreda ce pak biti u problemu samim poremecajem trzista jer ce robni tokovi svakako biti zaustavljeni pa odliv kapitala u toj konstalaciji dodje kao maciji kasalj…
Nemacka ce sigurno politicki pokusati da u tom trenutku prisili drzave uvoznice na kupovinu robe i neku vrstu dodatnog zaduzivanja ali to svakako treba spreciti. Srbija ne sme u nadolazecoj krizi da se dodatno zaduzuje po cenu toga da se standard prepolovi.Vlada treba ozbiljno da razmislja o zastiti sektora proizvodnje hrane i energije…
Sto kaze Miroslav nije ovo pesimisticki scenario vec gotovo izvesan tok dogadjaja jer svi moraju biti svesni da ce SAD uciniti sve da krizu prenesu iz svog dvorista. Oni otvoreno,preko rejting agencija i spekulacijama na trzistu ,unistavaju poverenje na finasijskom trzistu a cini mi se da ce u svetlu zacetih protesta morati pod hitno da zapocnu i jedan ozbiljan rat. U tom svetlu treba ocekivati da ce Britanija i SAD krenuti na Iran sto ce EU dovesti na ivicu kolapsa. U toj prici za Srbiju je najbolje da inostranu politiku stavi u stanje hibernacije uz sto veci politicki konsenzus najvecih stranaka. Glupo je na uzburkanom moru praviti talalse.
Procene su da je evropskim bankama u ovom trenutku potrebno izmedju 100 i 200 milijardi evra dokapitalizacije (posle otpisa dela duga grckoj od 50%). Ukupan kapital i rezerve svih banaka u srbiji u avg 2011 (NBS podaci) iznose oko 5.6 milijardi evra! Hajde da slobodno procenimo da je 80% od 5.6 = 4.5 mlrd evra kapital stranih banaka kojima treba dokapitalizacija u svojim maticnim zemljama. prema tome, 4.5 mlrd od 100- 200 mlrd je u najboljem slucaju tek 4.5% od ukupnih potreba za kapitalom. Dakle kada bi hteli da iznesu CEO kapital iz srbije (sto je cak i teoretski nemoguce osim kod zatvaranje banke)“zaklali bi konja za kilo mesa“, narodski receno. Nevidim mesta za takvu vrstu panike.
Naravno da se deo kapitala stalno odliva kroz dividende (ROE, ROIC za akcionara), to je normalan proces, zato ga je i investirao.
Potrebno je obezbediti novi Becki dogovor, ali onda nema kukanja sto nam milijarde odlaze na kamate.
U svakom slucaju, dobar clanak, pozdravljam!
Nije u pitanju iznos novca niti ce se ista dobiti dokapitalizacijom.Na kraju krajeva ni u SAD, besomucno visedecenijsko stampanje dolara od strane FED-a nije donelo nikakv boljitak. Kriza nije izrazena u ciframa vec u poljuljanom poverenju.Ceo sistem pociva na poverenju,svet pociva na poverenju a ono je poljuljano…Zato nijedna ekonomska mera nema veliki uticaj. Za povratak poverenja potreban je novi svetski drustveni model zivljenja. U tome je kvaka 22. Doslo je do kvara na relaciji narodi – elite i van pameti je da bi bilo kakav predlog ili ucinjeno delo od strane elita moglo da nanovo uspostavi poverenje. Nema zavrsetka dok ne bude kraj a kraj zatvara jedno i otvara drugo…