POLOŽAJ DOMAĆIH BANAKA – KOMPARATIVNA ANALIZA

Poslednjih dana se u medijima intezivno analizira stanje domaćih banaka (Srspke banke, Poštanske štedionice, JUBMES i Privredne banke Beograd). U  analizama se čak ističe i mogućnost da Agrobanka ’’dobije društvo’’ odnosno da neka od nabrojane četiri banke vrlo brzo doživi likvidaciju. Kakva je situacija u bankama sa dominantnim državnim vlasništvom pokazaće sledeća analiza osnovnih finanisjskih pokazatelja iz bilansa stanja i uspeha  navedneih banaka u prethodne dve godine.

Izvor: nbs.rs/bankarski sistem/bilansi banaka

Šta se na bazi prezentiranih finansijskih pokazatleja može naslutiti:

Pogoršanje poslovnih performansi banaka kroz odnos izvora i plasmana. Rast plasmana banaka nije bio pokriven adekvatnih odnosom u njihovim izvorima, jer je kod Poštanske štedionice rast plasmana bio pokriven enromnim rastom obaveza, dok je kapital ostao gotovo nepromenjen ili čak smanjen. Dve banke (Srpska i JUBMES) su imale nešto bolje poslovne pokazatelje, mada je nivo datih kredita JUBMES zanemarljiv u odnosu na ukupne kreditne plasmane. Odnos kapitala i depozita je veoma povoljan. Kod Srpske banke situacija je nešto drugačija ali ne toliko alarmantna.

Učešće kapitala u izvorima sredstava banaka

Proračuna autora

Privredna banka već gotovo godinu dana svoje plasmane zasniva na pozajmljenim izvorima (depozitima i kreditima). Kod Poštanske štedionice odnos kapitala i obaveza  ubrzano klizi ka zoni neadekvanosti kapitala, odnosno obavezne dokapitalizaicje.

Banke nažalost,  snose posledice  finansijskog stanja svojih klijenata koje se pogoršava iz dana u dan. Opstanak banke će diefinitno zavisiti od finansijskog opstanka svojih najvećih komitenata. Ako se donedavno komitenti bili taoci svojih poverilaca, polako se dolazi u situaciju da poverioci budu taoci svojih dužnika.

Struktura izvora sredstava plasmana banaka pokazuje da domaće banke svoje plasmane  zasnivaju na kraktoročnim (transkacionim) i ostalim depozitima. Krediti  nemaju neko značajno učešće u izvorirma. U narednoj tabeli je data struktura izvora i za tri najveće banke sa akcionarskim kapitalom gde se vidi da primljeni krediti (od svojih matica iz domicilnih zemalja) imaju značajno učešće u plasmanima. Na taj način se relativizuje rizik jer su krediti vučeni po višestruko nižoj kamati nego što  je kamata na plasmane ili odobrene kredite. Za razliku od domaćih gde nema prirasta kapitala u anlaiziranom periodu kod tri najveće banke rast kapitala je značajan.

Izvor: Isto,

Takodje je evidnentno da domaće banke (izuzev JUBMES) imaju značajno veći udeo ‘’loših plasmana’’ u ukupno odobrenim kreditima. Ukoliko se taj trend nastavi, odnosno ako banke u narednom periodu (što je vrlo verovatno) dodju u situaciju da nastave za ispravkom vrendosti neneplativih kredita njihova finansijska pozicija će se pogoršavti kroz rezervacije troškova, pada vrednosti kapitala i naravno smanjenja odnosa kapitala i depozita. Da li će Agrobanka dobiti društvo pre svega zavisi od pomenutih tendencija.

Osnovni poslovni pokazatelji  najvećih banaka u Srbiji

Uporedjujući podatke o poslovanju navednih banaka sa četiri domaće banke vidi se da one imaju izrazite viškove likvidnosti (gotov novac i opozivi depoziti-repo operacije i sl.) upravo zbog činjenice da domaća privreda više nema adekvatnu kreditunu
sposobnost i da se banke nerado odlučuju za intezivnije kreditiranje privrede i stanovništva.

Udeo  ‘’loših’’ plasmana u odobrenim kreditima