POLJOPRIVREDNI KOMBINAT BEOGRAD – VREDNOVANJE KOMPANIJE

Bura u javnosti oko PKB (Poljoprivredni kombinat Beograd) i pored toga što je od njegove prodaje prošlo nekoliko meseci se ne stišava. Naime,  značajan deo javnosti negoduje d aje ponuđena inicijalna cena od 104 miliona evra jako niska da je to biser poljoprivrede Srbije, da snabdeva hranom Beograd i okolinu, da je potcenjen nekoliko puta, da ga nije trebalo prodavati su bile teme u javnim glasilima danima. Da li je baš tako?. Da li vredi sada ponuditi relevatne činjenice kako struka definiše i da li to može dodatno uticati da se  još uvek aktuelne priče koriguju, veliko je pitanje. No, rizikujući da navučem odijum jednog dela javnosti upotrebiću svoje skromno znanje iz finansija i valuacije kompanija, analize bilansa da pokušam relativizujući aktuelna mišljnja. Koliko ću u tome uspeti veliko je pitanje.

Osnovne kapacitete PKB Korporacije čine:

• PKB Korporacija zapošljava oko 2.000 radnika.
• Proizvodnja PKB Korporacije čini glavnu sirovinsku bazu industrije mleka i mesa, stočne hrane, industijskog i drugog povrća, a predstavlja veoma značajnog proizvođača sirovine za mlinsko pekarsku industriju i industriju šećera i ulja u Srbiji.
• PKB Korporacija se može smatrati genetskim centrom jer je i jedan od najznačajnijih proizvođača semena ratarskih kultura i priplodnih junica u Srbiji.
• PKB Korporacija raspolaže sa 28.520 ha (popis 31.12.2015) zemljišta od čega je:

Pre anаlize i donošenja zaključaka treba javnosit staviti na uvid finanisjko tržišnu poziciju PKB prema podacima za 2017 godinu:

Stočarska proizvodnja – višegodišnji prosek

PKB poseduje 30.000 grla krupne stoke:

• Muznih krava…………………………………..9.000  grla
• Priplodni podmladak…………………….9.500  grla
• Junad u tovu…………………………………….3.500 grla
• Goveda (ukupno)………………………….22.000  grla
• Svinja…………………………………………………6.000  kom.
• Ovaca  ……………………………………………….2.000kom.

 

 

 

 

Proizvodnja:

Broj krava (holštajn rase)	9,000	grla
Godišnja proizvodnja	68	mil.litara
Prosečna dnevna isporuka	180,000	litara
Meko ekstra klase	100	%
Učešće u snabdevanju Beograda	53	%

Izvor:www.pkbkorporacija.rs

Biljna proizvodnja:

RJ Hortikultura proizvodnju povrća organizuje na osam hektara, od toga dva hektara u plastenicima a ostalo na otvorenom. U plastenicima se godišnje proizvede 150 tona paradajza, 140 tona krastavaca, 40 tona paprike šilje, 15 tona babure, 180.000 komada ljute papričice, 170.000 komada zelene salate…

Na otvorenim površinama proizvede se preko 150 tona povrća: kupus, krompir, karfiol, crni luk, brokoli, koren celera, bostan, dinja…

PKB INSHRA

PKB Inshra je fabrika stočne hrane kapaciteta 120. 000 tona krmnih smeša godišnje (potpunih, dopunskih i vitaminsko – mineralnih). PKB Inshra poseduje 53.000 tona skladišnog prostora.

Na farmi koka nosilja kapaciteta 30.000 komada. Godišnje se proizvede sedam miliona konzumnih jaja.

U okviru PKB Inshre posluje pogon za proizvodnju sojinog griza i sojine pogače. Kapaciteta jedna tona sirovog zrna na sat.

Imajući u vidu strukturu proizvodnje PKB, značajan deo biljne proizvodnje služi za ishranu stoke odnosno vrednost biljne proizvodnje je uključena u vrednost outputa stočarske proizvodnje. Zbog toga je jako bitno posmatrati ukupni prihod PKB u 2017 godini.

Osnovni pokazatelji poslovanja u 000 dinara

	2017	2016
Poslovni prihod	3,994,441	4,708,342
Polsovni rashod	5,455,274	4,707,746
Poslovni rezultat	-1,460,833	866

Izvor:apr.gov.rs/finansijski pokazatelji

 

 

 

Biljna proizvodnja u 2017 godini:

Kultura	Obim proizvodnje
	Ukupno tona	Vred.proizv.
1. Pšenica	28,000	588,000,000
2. Ječam	7,000	102,340,000
3. Kukuruz semenski	3,500	770,000,000
4. Kukuruz merkantilni	25,000	362,500,000
5. Šećerna repa	70,000	315,000,000
6. Soja	7,000	252,000,000
7. Suncokret merkantilni	1,000	34,000,000
8. Suncokret semenski	300	80,100,000
9. Lucerka – seno	20,000	320,000,000
10. Kukuruz silažni	100,000	400,000,000
11. Grašak konzumni	1,800	255,600,000
12. Uljana repica	3,000	102,000,000
13. Kukuruz šećerac	1,500	180,000,000
		3,761,540,000

Izvor:sajt PKB korporacija, za cene sajt www.stips.minpolj.rs/bilten

Struktura poljoprivrednih površina:

PKB Korporacija raspolaže sa 28.520 ha (popis 31.12.2015) zemljišta od čega je:

• zemljište u državnoj svojini – 5.050 ha (popis 31.12.2015)
• zemljište u svojini društva – 23.470 ha (popis 31.12.2015)
• U ratarstvu 20.500 ha obradivih površina.

Kompaniju nije moguće proceniti na bazi prinosne metode jer beleži gubitak u poslovanju.

Procenu vrednosti kompanije je moguće uraditi primenom tzv.imovinskog pristupa, odnosno proceniti vrednost poljoprivrednog zemljišta, objekta i opreme primenom tzv. ’’supstancijalne metode’’

Vrednovanje imovine u bilansu stanja PKB Korporacije

Imovina:

Stalna imovina	58,689,550	61,471,948
Nekretnine, postr.  i oprema	56,039,411	58,583,312
Zemljište	49,135,836	51,397,702
Građevisnki objekti	5,543,428	5,656,064
Postorjenja i oprema	1,320,654	1,491,284
Investicione nekretnine	27,610	30,253
Osnovno stado	1,084,939	1,216,581

Kapital:

	2017	2016
KAPITAL	48,824,443	52,479,539
OSNOVNI KAPITAL	36,839,914	36,839,914
Akcijski kapital	10,247,974	10,061,335
Emisiona premija	37,004	37,004
Ostali osnovni kapital	26,554,936	26,554,912
REVALORIZACIONE REZERVE PO OSNOVU REVALORIZACIJE NEMATERIJALNE IMOVINE, NEKRETNINA, POSTROJENjA I OPREME	14,401,030	15,952,048
NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI	61,078	61,078
NERASPOREĐENI DOBITAK	3,120	992,907
Neraspoređeni dobitak ranijih godina	3,120	992,907
GUBITAK	2,358,543	1,244,252
Gubitak ranijih godina	251,345	0
Gubitak tekuće godine	2,107,198	1,244,252

Izvor:isto,

Kapital kompanije čine osnovni kapital i neraspoređena dobit odnosno gubita. Pažnju međutim privlači stavka ’’Ostali osnovni kapital’’ na kontu 309-Ostali osnovni kapital koga prema Pravilniku o kontnom okviru čine:

Bez bližeg određenja ovih konta u samoj kompaniji nije moguće jasno utvrditi njegovu namenu. Druga stavka su revalorizacione rezerve u iznosu od 14,4 milijarde dinara ili oko 115 miliona eura. Imovinska vrednost kompanije na bazi procene vrednosi kapitala (imovina minus obaveze je urađena na iznos koji je predstavljao donju granicu određenja vrednosi i sa stanovišta struke i nauke o valorizaciji kompanije posao je urađen profesionalno, jer:

Najvredniji resurs je zemljište i njegova cena u zemljama Evropske unije prema podacima Eurostata prikazana je u narednoj tabeli.

Cene poljoprivrednog zemljišta su varijabilna kategorija i zavisna od mnogo faktora među kojima su:

ü  Lokacija;

ü  Kvalitet zemljišta odnosno njegova prinosna snaga,

ü  Cena poljoprivrednih kultura;

ü  Bruto dodate vrednosti ostvarenog prinosa;

ü  Subvencija države;

ü  Raspoloživosti odnosno geografskih karakteristika.

Cene poljoprivrednog zemljišta u zemljama Evropske Unije u Eur:

Država	2011	2012	2013	2014
Bugarska	2,113	2,841	3,175	3,619
Češka	c	2,723	2,764	3,202
Danska	17,968	17,984	17,510	16,891
Irska			25,926	25,903
Grčka	16,857	16,391	15,229	14,538
Španija	11,866	11,573	11,469	12,192
Francuska	5,390	5,440	5,770	5,940
HRVATSKA			3,222	3,744
LATVIJA	1,165	2,182	2,427	2,552
LIETUVA	1,212	1,527	2,009	2,330
LUXEMBOURG	23,648	24,230	26,621	27,438
Mađarska	2,088	2,380	2,559	2,865
MALTA	130,000	130,000	130,000	130,000
Holandija	50,801	52,716	54,134	56,944
Poljska	4,855	6,080	6,275	7,723
Rumunija	1,366	1,666	1,653	2,423
SLOVENIJA			15,545	16,009
Slovačka	8,500	3,300	4,400	5,300
Finska	7,805	7,319	7,707	8,090
Švedska	6,811	7,043	6,797	7,408
Velika Britanija	18,531	21,624	23,100	26,410

 

Izvor: https://ec.europa.eu/eurostat/…Agricultural+Land+Prices…Europe..

Za preciznu metodologiju utvrđivanja cene zemljišta teorijski i naučno-stručni pristup pogledati rad: František STŘELEČEK, Jana LOSOSOVÁ, Radek ZDENĚK: The relations between the rent and price of agricultural land in the EU countries, Agric. Econ. – Czech, 56, 2010 (12): 558–568, Department Accounting and Finances, Faculty of Economics, University of South Bohemia, České Budějovice, Czech Republic.

Raspoloživost poljoprivrednog zemljišta i konkurentnost poljoprivredne proizvdnje pojedinih zemalja  i svi drugi preduslovi izvoznih performansi zemlje generišu tražnju i cene poljoprivrednog zemljišta.

Poljorpivredni kombinat Beograd je izdvajanjem ključnih rerpdukcionih lanaca i prerađivača (PKB Imlek, IMES i Frikom) praktipno samo sirovinska baza prerađivačima. Prodaja profitabilnih kompanija koje su i dalje ključni brendovi na tržištu je značajno smanjila vrednost kompanije. Zavisnost poljoprivredne proizvodnje od klimatksih uslova u situaciji kada se jako mali deo površina navodnjava značajno povećava proizvodni a samim tim i finansijski rizik poslovanja.

U sledećoj tabei je data vrednost proizvodnje žitarica u eurima po toni po zemljama. Najeveću vrednost po toni imaju zemlje sa najvećim prinosima. Nije slučajno da je cena zemlje najviše u onim zemljama EU koje ovde imaju i najveće prinose po jedinici. (Holandija, Irska, Norveška is l.)

GEO/TIME	2015	2016	2017
Bulgaria	148.8	141.1	:
Czechia	154.1	139.1	:
Denmark	156.2	129.3	:
Germany	155.3	136.8	:
Estonia	143.0	127.9	:
Ireland	145.0	131.9	:
Spain	182.1	160.5	:
France	156.3	145.2	:
Croatia	113.5	113.0	:
Latvia	141.8	138.6	:
Lithuania	154.4	133.0	:
Luxembourg	151.7	131.4	:
Hungary	147.7	134.9	:
Netherlands	210.5	207.4	:
Austria	147.1	126.3	:
Poland	139.7	129.0	:
Portugal	131.4	122.1	:
Slovenia	146.5	136.2	:
Finland	141.0	132.0	:
Sweden	128.6	133.9	:
United Kingdom	168.1	137.9	:
Iceland	309.4	283.3	:
Norway	292.5	289.9	296.4
Switzerland	371.6	368.4	:

Izvor:Eurostat.eu.

 

Da li je cana PKB potcenjena ili ne, moguće je objasniti kroz uporedni prikaz bilansnih pozicija i  procene vrednosti kapitala IM Matijević, koji ima zatvoren reprodukcioni lanac, svoju ratarsku proizvodnju koristi u ishrani stoke, koju potom pretvara u gotovo prozvode (meso i prerađevine)

Površina…………..28500 h

	2017	2016
Poslovni prihodi	17,321,906	16,737,422
Poslovni rashodi	15,788,741	14,545,039
Poslovna dobit	1,533,165	2,192,383
Stalna imovina	16,762,659	15,965,193
Zemljište	4,028,676	3,460,392
Objekti	4,986,028	4,494,537
Oprema	2,781,761	2,908,450
Biloška imovina	347,746	303,832
Kapital	21,712,733	20,737,885

 

Vrednovanje kompanije IM Matijević (konsolidovani bilansi)

Vrednost kompanije IM Matijević primenom modela procena i parametara Aswatha Damodarana je oko 370 miliona eura. Prema tome, uvažavajući sve parametre mišljenje je da kompanija PKB nije potcenjena ni kod osnovne odnosno bazične vrednosti ponuđene na tender.