Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Godinama i decenijama slusamo konstantnu političku propagandu kako Srbija ima najveće komparativne prednosti u poljoprivredi i da ova grana treba da bude nosilac izvozne ponude ove zemlje i glavni spoljnotrgovinski adut. Usudjujem se reći da ovakva konstatacija izvire isključivo iz izvoznog bilansa poljoprivrede koji se vešto koristi ne samo medju političarima nego, na žalost, i medju nekim kolegama ekonomistima koji su takodje postali robovi višegodišnje mantre. Da li je Srbija zaista poljoprivredna zemlja? Svi prirodni i demografski pokazatelji daju za pravo ovoj konstataciji. Srbija jeste poljoprivredna zemlja jer spram svoje površine ima izuzetno veliko učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnoj površini (kada se kaže poljoprivredno zemljište onda treba imati na umu da se to ne odnosi samo na oranice i ratarske kulture nego i na pogodnosti tla za gajenje voća, povrća, vinograda, pašnjake i sl.).
Ozbiljan analitičar prilikom ovakve vrste zaključivanja mora poći od sledećih pretpostavki:
- Kvalitativne analize poljoprivredne proizvodnje u smislu formiranja bruto dodate vrednosti;
- Učešće ekstenzivne poljoprivrede u ukupnoj dodatoj vrednosti poljoprivrede proizvodnje;
- Prinosima poljoprivrednih kulutra;
- Glavnim izvoznim proizvodima i položaju zemlje u medjunarodnoj razmeni istih;
- Trenutnoj svetskoj konjutkuri, tj. koliko na izvozne rezultate utiče trenutna cenovna konjutkura a koliko sama ponuda poljoprivrednih proizvoda i višak vrednosti u odnosu na ulaganja.
Radi detaljnije analize izvoznih mogućnosti poljoprivrede biće prezentiran jedan manji deo detaljne studije koju je autor radio za potrebe Privredne komore Srbije i koja nosi naslov ’’Sektorska analiza spoljnotrgovinske razmene i konkurentnosti privrede Srbije’’. Prikazaće se naravno samo mali deo sektora poljoprivrede jer je projekat komercijalnog karaktera.
Sektor poljoprivrede je podeljen na dve grupe:
Grupa klasifikovana prema harmonizovanoj carinskoj tarifi od 01-09;
Grupa 10 razmena cerealija odnosno ratarska proizvodnja gde Srbija ima dominantnu poziciju u izvozu svih poljoprivrednih proizvoda.
Razmena proizvoda sekotra poljoprivrede (tarifni stavovi od 01-09) u 000 eura
Poljoprivredni proizvodi svrstani u ovu grupu se mogu kvantifikovati na sledeći način:
Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski bilans kod izvoza smrznutog voća i povrća;
Negativan spoljnotrgovinski bilans je zabeležen uglavnom kod sledećih proizvoda;
- Sezonskog voća i povrća;
- Voća i povrća koje se ne proizvodi u Srbiji.
Kretanje cena osnovnih poljoprivrednih prizvoda u svetu u periodu 1981-2011 godine[1]
Kukuruz
Dobri izvozni rezulati kod žitarica, pre svega kukuruza se mogu pripisati samo dobroj svetskoj konjutkuri koja je počela od 2009 godine i koja i sada ima povoljne tendencije i pored blagog pada cena u 2010 godini. Ista situacija je i kod pšenice. Medjutim veoma je indikativno sledeće poredjenje ostverenih prinosa glavnih ratarskih kultura u Srbiji.
Pšenica
Indkes cena poljoprivrednih inputa od 1981-2011 godine
Iz tabele prinosa osnovnih poljoprivrednih kutlura u Srbiji uočljivo je da nema klvaitiativnih osnova za veliko zadovoljstvo jer Srbija godinama ima staganciju prinosa osnovnih poljoprivrednih kultura jer:
Upotreba sredstava za prihranu je na suboptimalnom nivou diktirano je devastacijom poljoprivrede, neadekvatnih otkupnih cena i velike zaduženosti samog sektora poljpoprivrede;
Nemogućnosti sopstvenog finansiranja obrtnih sredstava ili pak reprodukcionog ciklusa u poljoprivredi;
Nepostojanje jasne strategije razvoja poljoprivrede;
Neadekvatna raspodela agrarnog bužeta;
Rast inputa pre svega nafte i derivata, semena, djubirav i sl
Konkurentnost poljoprivrede Srbije (C.T. 01-09) u 2010. godini u 000 eura
Nastavak…
- Veoma velika koncentracija izvoza izražena kroz GH Indeks[1]
- Najveći deo izvoza je koncentrisan samo na nekoliko tarifnih stavova:
Smrznuto voće i povrće
Konzervisano voće i povrće
Žive životinje (goveda)
Bez difersifikacija i intezivaranja izvoza intezivnih delatnosti (proizvodnja i prerada mesa i mesnih preradjevina) proizvodnja gotovih proizvoda od voća i povrća kao i supstitucije domaće tražnje umesto uvoznih proizvoda za koje postoje izrazito povoljne pedološke i klimatske karakteristike poljoprivreda će biti praktično izvozno neaktivna grana privrede pogotovo imajući u vidu sledeće činjenice:
- Doprinos kretanja svetskih cena izvoznim rezultatima srpske proljoprivrede;
- Stanje svetske konjukture kao i neizvesnost trajanja iste.
Ono što zabrinjava je da prinosi u Srbiji stagniraju u prethodnim godinama i da prinosi u 2011 godini su na nivou od 1985 godine iako je semenski sortiment neuporedivo potentniji nego 1985 godine, posmatrajući kroz genetski potencijal rodnosti i prinosa. Takodje se površina zasejanih kultura značajno smanjuje i pored pozitivne izvozne konjukture što je svojevrsni nonsens.
[1] Izračunavanjem koeficijenata koncentracije izvoza (i uvoza) može dodatno ukazati strukturne karakteristike spoljnotrgovinske razmene Srbije. Da bi dobili odgovor na pitanje u kojoj meri je srpska izvozna ponuda specijalizovana, odnosno da li je srpski izvoz komparativno posmatrano visoko specijalizovan, koristićemo Modifikovani Gini-Hiršmanov koeficijent koncentracije robnog izvoza. Makismalna vrednost ovog indeksa je 1 ako je ceo izvoz iz jednog sektora ili robne grupe. Velika disperzija izvoza daje nisku vrednost ovog koeficijenta.
Modifikovani Gini-Hiršmanov koeficijent koncentracije robnog izvoza izračunava se na sledeći način.
i = 1…n
n – broj robnih grupa
Xij – vrednost izvoza (uvoza) sektora ‘’i’’ iz zemlje ‘’j’’ u određenoj godini
Xj – vrednost ukupnog izvoza (uvoza) date zemlje u istoj godini
[1] Izvor: www.indexmundi.com (pristupljeno 18-22.01.2012)
Sustina je u prinosu uz primenu nove tehnologije. Naravno otpor je zestok jer u Srbiji postoji vrlo tvrdo ustaljena i zastarela poljoprivredna skola . Ona proizvodi naopaku logiku.
Recimo meni oni agronomi koje je drzava „pokupila“ sa biroa nikada ne bi savetovali nikoga, ocito da nisu mogli ni sami sebe.
Ako Holandija ili Izrael imaju prinos paradajza 70 i vise kg/m2 a Srbija 20 onda je sve u nauci…A pri tom po broju suncanih dana ni jedna ni druga nisu Spanija ili Grcka…
Isto je za voce,ratarske proizvode,prinos mleka ili mesa….
O semenu ne treba ni govoriti jer nase semenarske kuce funkcionisu po starom srpskom sistemu „niti me volis niti drugom dajes“…Istrajni su u svojoj tvroglavosti i alibiju u godinama postojanja i poslovanja..
U medjuvremenu slozna braca razbucala su industriju vestackog djubriva ,traktora i mehanizacije pa Srbija samo geografski ima poljoprivredni potencijal.
O tome da ministar ne bi smeo ni da pomene ciscenje kanala jer bi neko mogao da ga priupita zasto ne postoje novi, necu ni da govorim..
Na kraju krajeva u Srbiji postoji jedan opasan presedan koji autisticno tvrdi da svaki akademski obrazovan gradjanin moze obavljati svaki javni posao.Uz dovoljan broj savetnika ??
Tako nam je ministar poljoprivrede pravnik. Njegova predispozicija je dobro pozicioniranje u sopstvenoj stranci i uspesan kurs za vatrogasca. Ovo je bilo neophodno jer prethodni kadar je bio piroman..
Cak i cenjeni Sevarlic ,koji se oglasavao na ovim stranicama,pripada jednoj polu arhaicnoj poljoprivreno-ekonomskoj skoli. Tako da su nam i savetnici nepodobni..
Najopasniji u svojim iskustvenim lutanjima je stub ministarstva poljoprivrede ,zamenik ministra Milos Milovanovic. Mladic od tridesetak godina koji je do sada promenio ili nasledio 6 ministara za stazom od 9 godina u ministarstvu kao prvom radnom mestu ??! Njega tu drzi ambicija ,trud i politicka neopredeljenost ali rezultati su porazavajaci. On u ministarstvu ne bi smeo da ostane ni sekudnu vise bez obzira na pregrst uramljenih diploma sa svih meridijana. Vreme i realnost nisu njegov saveznik.
Ja ne vidim kako je moguce da neko promeni sve sto zna za 180 stepani.Osim primene nove a meni nepoznate tehnologije u lobotomiji..
U tom grmu lezi zec i ja sam to jasno rekao jos za vakta Dragina ali obrazlozenje je da nemamo kadra..
Sto nas vraca na prastaru mudrost da je sve u kadrovima…drugovi..
Nazalost Srbija nema niti ce imati bilo kakvu stratesku granu o kojoj ce moci da visi ovakva kakva je. Motivacija, motivacija,motivacija… Kad neko iz ministarstva ili opstine pomisli kako je pozeljno i dobro da ode u uzgaivace paradajza jer se to vise ceni i materijalno i drustveno (uciteljica, prijatelji, mediji…) onda ce svaka „grana“ biti dovoljno jaka. Za tim prvim preduslovom mora da stoji i drugi, da drzava pocne aktivno da stiti svoje interese. Tako je Novi Zeland svojevremeno izdejstvovao da tehnoloski postupak na liniji klanja i obrade mesa ne zahteva veterinara (jer im je to skupo) a da ipak dobiju sve certifikacije za izvoz na najrazvijenija trzista. HCCP i slicni standardi uopste ne sluze sigurnosti potrosaca (dokaz su „ludi krastavci“ pristigli gle cuda bas iz najrazvijenijih i naj HCCP nijih) nego da napravi nepremostive necarinske barijere za izabranu robu. Takodje aktivno „biznis“ ponasanje u domenu fiskalne politike je neophodan a nikad ni razmatran preduslov. Da pojasnim. Ako pogledate iznesene grafike kretanja cena ratarskih kultura gotovo je potpuno preslikan grafik kretanja cena nafte (sto samo po sebi govori koliko je to uistinu „perspektivno“) . Donekle izuzetak predstavlja kukuruz i to iz razloga aktivne fiskalne politike SAD inace ubedljivo najveceg izvoznika i proizvodjaca kukuruza. Tako je SAD odlucila da potpuno oslobodi poreza i akciza metanol dobijen od kukuruza te uvede dodatne poreske olaksice za prodaju benzina sa 15% tog metanola u sebi. Time su sa jedne strane povecali broj zaposlenih, sa druge strane supstituisali uvoz sve skuplje nafte (u odnosu na njihov kukuruz pogotovo) i na posletku dobili znatno povoljniju cenu kukuruza na svetskoj berzi zbog drasticno smanjene ponude. Nakon dve godine istrazivanja su pokazala da im je sav kukuruz upotrebljen za proizvodnju metanola ostao „dzabe“ jer su na povecanju berzanske cene nadoknadili smanjenu prodaju. Dakle potrebno je voditi aktivnu i promisljenu fiskalnu politiku koja za prvi cilj ima „oblikovanje“ proizvodnog ambijenta a ne puko haraclijsko namestenje. Umesto da se subvencionise „Jura“ ili „Imlek“ ili „Gorenje“ neophodno je pogurati baznu hemijsku industriju, masinsku industriju… a koje bi novostvorenu vrednost „naplatile“ kroz izvezene poljoprivredne proizvode. Dakle ako podjemo od truzista (sto je jedino logicno) ocigledno je da treba povecavati izvoz poljoprivrednih proizvoda ali samo ako istovremeno smanjujemo ucesce „uvezene vrednosti u njima“. U suprotnom ne vidim kako bi pretvaranje uvozne nafte, djubriva, hemije i masinstva u jestive proizvode donele ista dobro.
Jasno je da je dugogodisnje tupljenje o poljoprivredi kao nasoj komparativnoj prednosti i izvoznoj sansi, manje-vise propaganda, medjutim… Posle ovoliko potrosenih, bolje reci – bacenih godina, nije vise pitanje da li je poljoprivreda nasa sansa, vec, da li smo mi u stanju bilo sta drugo da radimo? Citave dve decenije su ljudi, pogotovu „kadrovi“, oducavani od industrije, a poslednju deceniju smo potrosili vulgarno propagirajuci „usluzne delatnosti“, pa je zaista tesko zamisliti da je ovde moguca bilo kakva ozbiljnija proizvodnja. A da ne govorimo o drugim ozbiljnijim preduslovima za industrijska postrojenja.
I ne znam otkud prica o ovim temama, kada je odozgore jasno receno o cemu jedino moze da se prica – sneg i hladnoca.