Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Na kraju prvog dela rada, da podstetimo, dat je prinos osnovnih poljoprivrednih kultura u Srbiji od 1980-2011 godine. Tada je rečeno da Srbija praktično 25 godina ima stagnantne prinose i povremene oscilacije oko referentne vrednosti se dešavaju samo u slučajevima izrazito povoljnih klimatskih faktora odnosne godine koja pokuša da izvuče ono što čovek nije dao. Nije dao adekvatnu prihranu niti zaštitu od korova i štetočina u adekvatnoj i optimalnoj meri. Srbija je zemlja sa najmanjim postotokom navodnjavanih površina u Evropi (iznose samo 1% ukupno obradivih površina), tako da pogled u nebo i prizivanje kiše usred leta ostaje glavna nada spasa sezone i kako tako prihvatljive žetve (ako umesto kiše ne udari grad).
Kako to rade evropske zemlje. U sledećim tabelama će biti prezentirani osnovni pokazatelji proizvodnje dve glavne žitarice, pšenice i kukuruza.
Izvor: http://ec.europa.eu/agriculture/agrista
Analizom prinosa pšenice po zemljama i ukupne proizvodnje moguće je zaključiti sledeće:
Prosečan prinos po hektaru (aritmetička sredina prinosa po godinama) pokazuje da manji prinos od Srbije imaju sledeće zemlje:
Grčka (ova zemlja nema ni izbliza adekvatne klimatske i pedološke uslove za gajenje pšenice u odbnosu na Srbiju);
Bugarska (zemlja ektenzivne poljoprivrede i nepovoljnijih klimatskih uslova od Srbije);
Rumunija (poseban slučaj kvaliteta poljoprivredne proizvodnje i nedovoljnih ulaganja),
Portugal (veoma loši klimatski faktori), gde pšenica praktično zbog klime i padavina nije kultura koja može dati adekvatne rezultate.
Sve ostale zemlje, slične Srbiji po geografskom položaju i pogodnosti uslova za gajenje pšenice imaju neuporedivo veće prinose od Srbije.
Najaveće prinose pšenice imaju sledeće zemlje: Belgija, Holandija, Francuska, Danska, Italija i Austrija.
Kukuruz:
Izvor: http://ec.europa.eu/agriculture/agrista
Kod kukuruza kao glavnog izvoznog proizvoda poljoprivrede situacija je još nepovoljnija.
Najmanji prinos ima Bugarska, zatim slede Rumunija i Srbija.
Šta se analizom prinosa kukuruza može još zaključiti:
Velika oscilacija prinosa po godinama u pojedinim zemljama.
Ta oscilacija je naročito izražena u 2007 godini kod sledećih država:
- Bugarske;
- Rumunije;
- Madjarske;
- Srbije
Glavni razlog je veoma nepovoljan klimatiski faktor 2007 godine, velike vrućine u julu i avgustu i nedovoljna pokrivenost zalivnih sistema u ovim zemljama, kao i neadekvatna primena agrotehnike koja bi ublažila posledice suše.
Najveće prosečne prinose kukuruza imaju sledeće zemlje:
- Holandija;
- Austrija;
- Nemačka;
- Grčka;
- Španija
Srbija spada medju pet zemalja Evrope (koje su analizirane) prema veličini zasejanih površina, ali je prinos veoma nizak uporedjujući sa ovim zemljama tako da je ukupna proizvodnja kukuruza u Srbiji u odnosu na zasejane površine neuporedivo niža od Francuske, Italije i Španije (koja ima oko 4 puta manje zasejanih površina).
Lepo … Samo pitanje je zasto Dragovan hobisticki mora da se bavi ovom temom pored mase cinovnika Ministarstva poljoprivrede??!
Ovo bi trebalo da budu sezonski bilteni ,okaceni na sait Ministrastva poljoprivrede umesto zurnala kretanja i izjava ministra ..
Ministrastvo ima svoju marketing i pr sluzbu pa je pravo pitanje da li oni sluze drzavi i narodu ili promocij ministra…
E moja tema pa sad malo kritike, Dragovan je lepo opisao stanje ali nije dao nikakvo resenje.
Srbija poseduje oko 4,5 miliona hektara obradive povrsine i pravilnom upotrebom zemljista bi mogla da ostvari sledece prinose:
Zitarice do 18 mil. tona
Voce i povrce 15-20 mil. tona (zavisi od vrste)
Mesa do 8 mil. tona
Mleka, secera, ulja… sve u suficitu.
Problem nisu stimulacije i pare, nego mali posed i svastarenje. Neophodno je ukrupnjavanje poseda: za zitarice min 100h po zaposlenom, idealno 300h. Isto vazi i za druge kulture: Jabuke (zavisi od sadnje) min. 3-5 h po zaposlenom.
Da bi ostvarila rezultate koje sam naveo potrebno je izmedju 75000 i 100000 zaposlenih, danas od poljoprivrede zivi 800000 stanovnika.
Dokle bude dominirao posed oko 5h (prosek za Srbiju) I dok se poljoprivredom bude bavio toliki broj zaposlenih od prinosa nece biti nista, a seljak je osudjen na siromastvo.
Dragi Miso, nisam dao resenja jer sleduje jos par nastavaka ove problematike kada cu na kraju dati set mera kako ovakvu situacije treba prevazici
Pitam se-da li je velicina prosecnog nemackog domacinstva onakva koliku je naveo Misa? Nije,sigurno,a opet je njihova poljoprivreda bolja.Znaci razlog je nesto drugo-ulaganje.Da li znate da prosecno,srpski seljak baca manje od 30% vest,djubriva od tehnoloskog minimuma?I to ne zato sto ne ume ili nezna-vec zato sto nema.
S druge strane,svastarenje je produkt nesigurnosti u otkupne cene proizvoda, a to nema nikakve veze sa trzistem,jer nikad niste sigurni da neki od velikih biznismena nece dobiti dozvolu i uvesti nekoliko hiljada tona-mleka, mesa,jabuka…
A sa relativno malo ulaganja u masinski park i repromaterjal,i pre svega sa zastitom trzista od NELOJALNE konkurencije,Srbija bi za kratko vreme mogla da visestruko uveca svoj izvoz, i da omoguci i razvoj citavog niza pratecih delatnosti.Jer,hrana je neophodnost i u citavom svetu sve je skuplja,a taj trend ce biti i te kako nastavljen.
G.dine Milojević
Odličan komentar. Čitam Arčibalda Rajsa, koga ću od 1.4. do izbora, kačiti umesto ekonomskih priloga i ovaj komentar me je pogodio u nerv.
MZ
Zdravkovicu,
doneo mi je covek, kaze, necenzurisanog Arcibalda. Na koji mejl da ti posaljem?
Gosn. Mile
Na mejl koji stoji za kontakt.
Mada je, i sa cenzurom, dovoljno upečatljiv i savremen.
@ Milojevic
Prosecan posed u Nemackoj je oko 50h i to je veoma subvencionisana poljoprivreda, ali oni imaju industriju i imaju od koga da uzmu da bi dali seljacima. Ovde se stalno potencira da je poljoprivreda razvojna i izvozna sansa, sto je tacno ali ne na ovaj nacin. da bi bila „sansa“ ona mora da bude profitabilna, a ne subvencionisana. Norme u poljoprivredi su davno definisane i uce se na agronomiji: za 10h pod kukuruzom je potrebno 23 radna dana godisnje, drvo jabuke zahteva 30minuta rada godisnje.
Naravno da seljak nema ako obradjuje 10h kukuruza i ima odlicnih 8t/po hektaru on moze godisnje zaraditi 11000eur, kad odbije troskove ostaje mu oko 350 mesecno, ali on je radio samo 23 dana godisnje. I sta ti to znaci garantovani otkupo i garantovana cena u kojoj to oblasti privrede to imas? Imas samo trzisnu cenu i trziste, ako si konkurentan onda prodajes ako nisi rod propada i tako je na svetskom trzistu. Niko u svetu nece priznati tvoj nerad i neorganizaciju. Inace ja prodajem psenicu Egiptu cena je 260usd utovareno u brod u Novorosejsku, konkurisi sa srpskom psenicom.
Sta znaci carina i nelojalna konkurencija? U Rusiji je secer 23 rublj ili oko 56 din, ulje je oko 75 din, u Srbiji je to duplo skuplje, zar treba 7mil stanovnika Srbije da jede najskuplju hranu u Evropi da bi se toboze pomoglo poljoprivrednicima? Uostalom ta carina sluzi samo za punjenje dzepova Peconiju (monopol na ulje) ili Koletu (secer), u novinama pise dsa je marza na brasno isla i do 50%. Carine ne stite seljake nego globe gradjane i pune dzepove Koletu, Peconiju, Miskovicu….
A realnost je da s prase goji uci Bozica i da bi se prihvatanjem kanditature za EU ,poljoprivreda tek nasla na brisanom prostoru.
Tu bi postojao ( pod ovim uslovima samo mozda?? ) tampon u vidu bespovratnih sredstava od strane EU fondova za prilagodjavanje ali…
I ovo malo carinske barijere koja postoji nestalo bi i za ocekivati je da bi poljoprivreda ili bar veliki delovi i sistemi brzo presli u vlasnistvo velikih multikompanija.
Ono sto meni nije jasno i sto svakako nisam ocekivao je proslogodisnji ugovor o bescarinskoj razmeni sa Turskom koji je potpuno izbacio iz stroja deo nasih proizvodjaca.
Neki vrli um je jednostavno pogledao statistiku i na osnovu uvoza odlucio da je bolje smanjiti carine ne bi li uvoz bio jeftiniji ?! A zapravo trebalo je pomoci konkurentnost nasih povrtara i vocara…??
Naravno ceo taj sporazum odnosi se i na druge proizvode pa tako nesto kao dobijaju tekstilci ali to je samo privremeno.. U principu Srbiji to ne odgovara generalno..
Trenutno poljoprivreda u Srbiji ima samo 2012 i 2013 godinu da ostvari nekave rezultate pre nego sto bude pustena na milost i nemilost znatno jacoj,bogatijoj i spremijoj konkurenciji.To je kratak period i zasluge za to ima Holandski lobi koji je odlicno inkorporiran u Ministarstvo poljoprivrede.
Realnost te cinjenice bice da je Srbija imala znatno manje koristi od poljoprivrede u predpristupnom periodu od recimo Hrvatske.
Pardoks je u cinjenici da srpskoj poljoprivredi ne odgovara clanstvo u EU vec samo trziste EU.To trziste zbog kapaciteta i blizine svakao ne bi bilo izgubljeno bez kandidature.
Žalosno je što u ministarstvu poljoprivrede(kao i u Vladi) ne rade ovako edukovani ljudi iz ove oblasti,već neznalice i to decenijama.Sporazum sa Rusijom je istorijska šansa za naš agrar,gde zaista posedujemo prirodne komparativne prednosti u odnosu na sve evropske zemlje.Mora se napraviti plan,seljak se mora podsticajima“naterati“ da na manjim posedima gaji povrće i voće,a samo na velikim žitarice.Potrebno je stimulisati nezaposlene sa biro rada na bavljenje poljoprivredom,a takođe podstaći deo Dijaspore,koja potiče iz seoskih sredina,da umesto beskorisnih stambenih jedinica,kapital ulaže u formiranje savremenih gazdinstava,gde bi posao,takođe,mogao pronaći veliki broj nezaposlenih.
Cini mi se da je premalo radnika i seljaka, a previse pametnih planova. Nekako smo tu uvek u raskoraku… Ozbiljno me razocarava sto skoro niko ne shvata elementarnu stvar, dok je i najmanja sansa da se neko zaposli u drzavnu sluzbu, dok je i najmanja sansa da se zaposli partijskom knjizicom, do tada radnika i seljaka nece biti, bez obzira na genijalne planove i drzavne subvencije.
I, budimo iskreni, zasto je poljoprivreda nasa izvozna sansa? Ne sto cemo tu nesto fenomenalno zaraditi i podici standard, vec zato sto nemamo sta drugo da ponudimo. To je tragedija nase situacije.
Da Mile, to je sustina onog da su zelje vece od mogucnosti..
Srbija jeste poljoprivredna drzava kao sto je Grcka turisticka ili kao sto je Kuvajt drzava nafte.
Istorija je zabelezila i neke obrte poput Finske koja je od svastarenja i poljoprivrede tavorila sve do depresije nakon koje je u prvi plan iznikla Nokia kao telekomunikacioni gigant. To im je promenilo krvnu sliku isto kao i Norveskim vikinzima koji su tek nakon pronalaska nafte i gasa podigli svoju ekonomiju.Pre toga su vekovima pljackali…
Srbija mora da iskoristi i koristi onaj resurs koji joj je prirodno dat na koriscenje ali to ne znaci da autististicno treba gledati na ostale privredne grane.
Ne treba ocekivati da citava nacija sedi na traktoru vec da drzava fokusirano razvija ono sto joj je najkorisnije i najproduktivnije.
A to znaci da ne treba ludovati i arciti novce i vreme sa nekim turizmom,uslugama,industrijom automobila pri cemu se 90% svega uvozi..
Ne znaci to da ne treba praviti hotele itd..nego znaci da in ne treba subvencionisati i davati im druge olaksice i privilegije ..
Doslovce to znaci da ne treba pomagati Fijat vec Rakovicu i Azotaru. To je problem, jer ne mozete deklarativno reci da je poljoprivreda prioritet a onda trositi novac iz budzeta Srbije na privatnu Anjelijevu kompaniju..
Fijat nikada ne bi dosao u Srbiju da mu nije placeno za to a to je potpuna i kompletna glupost nekoga ko nema tri ciste sa ekonomijom. Tako ce i otici pre isteka jednog ekonomskog ciklusa jer zapamtite dobro da ta kompanije nece raditi 2017 godine u Srbiji.
On bi otisao i sada da to nije prevelika blamaza za kompaniju i skandal koji bi je skupo kostao.Zato i rade na minimumu..
Podici novo poljoprivrede na konkurentan nivo nije pitanje opredeljenja vec opstanka jer Srbija nema drugu odskocnu dasku niti drugu strunjacu na koju se moze prizemljiti potpunog sloma.
Tragedija nase situacije je kolektivna nepismenost i nesvest, prouzrokovana potpuno pogresnom logickom skolom misljenja.To se prenosi s’kolena na koleno i podrzava od strane obrazovnog sistema drzave Srbije.
Ovde nesvesni roditelj pogresno savetuje dete i to je problem..
Odličan zaključak.Mada, na osnovu iskustva, još dugo Srbija neće da kreće ovim putem…
Da kazem i ja svoje misljenje. Prvo Gospodine Mile apsolutno ste u pravu. Znam to i iz licnog iskustva a i iz razgovora sa prijateljima i kolegama. Dakle dok god moze da se spava u JP i Administraciji za velike pare (svake su pare velike za takav rad) nema nista ni od poljoprivrede ni od industrije. Drugo pravni sistem mora da profunkcionise tako da se zna ko pije a ko placa i da svako zaista uvidi da placanjem poreza dobija nesto za uzvrat sto sada nije slucaj (poznat vam je slucaj da su jesenas coveku pokrali-ubrali kombajnom dva hektara kukuruza i na kraju nikom nista, a za slucajeve preuzete a ne placene stoke i ratarskih kultura da i ne pominjem ni broja se nezna). Trece dinar mora da bude mnogo stabilniji ako se zeli napredak, jer napredak podrazumeva nekakvo planiranje makar na srednji rok. Stvari i politicki i ekonomski moraju biti predvidive inace nemamo o cemu da razgovaramo.
Gospodin Misa prodaje psenicu za 260 us$ tonu i kaze „ajde budi konkurentan“. Srbija je vec konkurentnija od Rusije (sto se poljoprivrede tice) ali cena psenice uglavnom zavisi od cena nafte a manje od svih ostalih stvari. Nemoguce je „konkurisati“ ruskoj psenici koja se obradjuje sa cetiri pet PUTA nizom cenom energenata. Osim primarne obrade zemljista, vestacki fertilizatori su ogroman konzument energije, a ni hemija i transport nisu za potcenjivanje. Dakle ako cemo da konkurisemo ruskoj psenici za pocetak moracemo da ukinemo i pdv i akcize na repromaterijale i energente pre svega i to po principu oslobodjenja ili povracaja po isporucenom kilogramu psenice (ne po hektaru). To nadalje dovodi do zakljucka da nam je potrebna mnogo jeftinija drzava, pravno funkcionalna i koliko toliko ociscena od korupcije. Diskreciona prava i pragmatizam administrativnih sluzbi i/ili cinovnika potrebno je zabraniti zakonom i proklamovati u krivicno delo. Poukidati nepotrebne standarde u proizvodnji i prometu hrane ( ako neko zeli da uvede HCCP slobodno neka to i uradi ali obaveza nikako). Tek nakon toga mozemo se poceti baviti strateskim planiranjem i forsiranjem komparativnih prednosti u pojedinim granama industrije ili poljoprivrede. Strateska pozicija svake zemlje gradi se strateskim razvojem energetike i poljoprivrede. Monopoli moraju ostati u drzavnom vlasnistvu ( prenosna el.energetska i telekomunikaciona mreza i nista vise) a sve ostalo privatizovati uz naplatu mnogo visih rudnih renti nego sada. Poljoprivredno zemljiste ne sme se prodavati strancima (sto ce biti moguce od 2014 cini mi se), i paradoksalno ali mislim da je neophodno uvesti zemljisni maksimum i za fizicka i za pravna lica jer verujem da bi se na taj nacin po jedinici povrsine dobijala mnogo veca novostvorena vrednost, a i barem delom otvorila perspektiva za uposljavanje veceg broja ljudi. Nakon ostvarenih preduslova potrebno je neko vreme da bi se ljudi koji rade „obogatili“ malo, pa se tek onda moze racunati na znacajne pomake u vidu domacih naucnih instituta i najsavremenijih tehnologija sa vrhunskim prinosima, pogotovo u zahtevnijoj povrtarskoj proizvodnji, te proizvodnji mesa i mleka.
Boki
Nije stvar u ceni goriva (mada ima i toga) nego u produktivnosti rada, norme koje sam dao uce se na agronomiji u Beogradu i stare su bar 30 godina, podrazumevaju zastarelu tehniku kojom upravljaju ljudi. U Rusiji se sve masovnije koriste robotizovani traktori i kombajni (tehnologija stara 20 godina), inace takva oprema je u SAD, Kanadi, Australiji malte ne pravilo. Norma za 10h pod kukuruzom za 23 radna dana mozes lobodno da pomnozis sa 10 ako radis robotizovanim masinama.
Stvar je u produktivnosti, a ne u subvencijama, ako hoces razvoj poljoprivrede ona mora da bude profitabilna i konkurentna u svetskim razmerama.
Gospodine Miso. Sto se robotizovanih traktora tice za to postoji i za i protiv. Sto se pak produktivnosti tice primarna obrada zemljista je u drugom planu, a prirodni preduslovi u prvom. Da generalizujemo, sunce, kisa, zemljiste, klima + biotip (pogodno za odredjene stetocine ili ne…) = produktivnost. Koliko sam ja upucen najvazniji inputi u ratarskoj proizvodnji su fertilizatori i gorivo, pa ne vidim da dnevnica traktoriste moze biti sporna. Bas me zanima koliko uspesno se vrsi prskanje i „spartanje“ kultura robotizovanim traktorom. Drugo robotizovani traktor ne mora da bude energetski efikasniji od nerobotizovanog. Trece preveliki posedi upravo dovode do devastacije zemljista, jer se isto koristi uglavnom u monokulturi i sa vestackim fertilizatorima cime se za 30-50 godina moze potpuno unistiti humusni sloj. Ako i ovo „ukalkulisemo u cenu“ onda stvari izgledaju malo drugacije. Uostalom Holandija kao poljoprivredna velesila (sto se produktivnosti tice) svoju strategiju i uspeh zasniva na relativno malim posedima. Pod malim posedom podrazumevao bih sve do 100 HA, a verujem da bi trebalo uvesti zemljisni maksimum oko 150HA za individualna gazdinstva i 1500HA za velika pravna lica, kao i minimum 5HA za registraciju individualnog polj. gazdinstva ne 0,5 kako je sada. Dakle sama velicina poseda nije toliko presudna a i u Srbiji a posebno Vojvodini ima itekako znacajnih poseda. Problem Srbije (uglavnom uze Srbije) je rascepkanost parcela i jako losa katastarska evidencija te ogromni troskovi i problemi prilikom komasacije i ukrupnjavanja parcela.
Ni u jednom trenutku nisam pomislio da je šansa Srbije u proizvodnji pšenice i kukuruza i izvoza tih kultura.To mogu da rade zemlje koje imaju ogromne površine i jeftine energente.Nema tu produktivnost mnogo uticaja.Šansa Srbije je u drugim granama-stočarstvu, povrtarstvu, voćarstvu-pa sve su to delatnosti u kojim smo ne tako davno ostvarivali zavidne izvozne rezultate.