POKAZATELJI RASTA GDP SRBIJE-REALNI VERSUS NOMINALNI

Ova tema je inicirana pre svega zbog značaja ove makroekonomske veličine za nacionalnu ekononimiju svake zemlje. Preko njega se meri bogastvo jedne zemlje (neadekvatan pokazatelj-bogastvo se meri kroz njegovu raspodelu), potencijal zaduživanja, potencijal fiskalne potrošnje i sl.

U ekonomiji, bruto domaći proizvod (BDP ili GDP*) predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarnu u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da BDP uključuje vrednost produkcije stranih lica
(kompanija) u zemlji, a isključuje aktivnosti firmi u vlasništvu domaćih rezidenata u inostranstvu. BDP predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak. Sama definicija BDPa po rečima osnivača tih merenja nema nikakve veze s predstavljanjem podataka o poboljšanje ili pogoršanje kvalitete života stanovnika neke države.

Bruto domaći proizvod po tržišnim cenama (Gross domestic product at market prices – po tržišnoj koncepciji) predstavlja krajnji rezultat proizvodne aktivnosti. Sastoji se od ukupne proizvodnje dobara i usluga umanjene za međufaznu potrošnju. Dobija se a) zbrajanjem bruto dodatne vrednosti svih proizvodnih jedinica rezidenata ili b) zbrajanjem svih dohodaka ostvarenih u tekućoj proizvodnji (zarade zaposlenih, poslovni višak, amortizacija osnovnih sredstava) i poreza na proizvode umanjenih za subvencije ili v) zbrajanjem vrednosti dobara i usluga za finalnu potrošnju, obračunatih po nabavnim cenama
i umanjenih za vrednost uvoza dobara i usluga.

Najčešće korišćen makroekonomski agregat u Sistemu nacionalnih računa je bruto domaći proizvod, koji predstavlja meru finalne proizvodnje. Naime, proizvodnja se u sistemu nacionalnih računa definiše po širem konceptu i obuhvata niz usluga
(finansijske, obrazovne, zdravstvene, socijalne zaštite, delatnosti državne uprave i odbrane, privrednih i stručnih udruženja, humanitarnih organizacija, udruženja građana itd.) koje nisu obuhvaćene društvenim proizvodom po materijalnom konceptu proizvodnje.

Bruto društveni proizvod ili bruto nacionalni proizvod (GNP) predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga jedne nacinalne ekonomije, u određenom periodu po tržišnim cenama. On uključuje sve dohotke domaćih lica ostvarene ekonomskim aktivnostima u zemlji i inostranstvu. GNP meri ukupan dohodak zarađen od strane nacije. Na primer, ako građanin Srbije poseduje stambenu zgradu u Minhenu, dohodak od zakupa koji zaradi je deo nemačkog GDP , zato što je zarađen u Nemačkoj.
Ali kako je ovaj dohodak od zakupa činilac plaćanja inostranstvu, u krajnjem svođenju računa ipak nije deo namčkog GDP, već srpskog. Drugim rečima, domaći bruto društveni proizvod uključuje dohotke (plate, profite i zakupninu – rentu) od ostatka sveta, a isključuje plaćanja činilaca dohotka ostatku sveta.

Postoje nekoliko načina iskazivanja GDP. Osnovni su:

• Po stalnim cenama;
• Po tekućim cenama;
• Po deviznom kursu i,
• Po paritetu kupovnih  snaga

Zbog ovakvih metoda obračuna postoji i veliki broj vrednosti samog bruto društvenog proizvoda zemlje. Najzanimljivije je posmatrati obračun BDP po tekućem kursu i prema ’’Paritetu kupovinih snaga’’ (Purchasing power parity). Paritet kupovne moći (en. Purchasing power parity – PPP) je odnos opštih indeksa cena među državama koji služe za korekciju službenih kurseva. Temelji se na načelu ’’Pravila jedne cene’’ koje kaže da se roba na svim mestima mora prodavati po istoj ceni. Ukoliko nije tako, dobit može ostati neiskorištena. Recimo, neka je neka roba skuplja na jednom tržištu od iste robe na drugom tržištu. Neko bi mogao kupiti robu po jeftinijoj ceni i prodati je na tržištu gde je ta roba skuplja, i tako zaraditi na ceni.

Prema teoriji o paritetu kupovne moći valuta mora imati istu kupovnu moć u svim zemljama, odnosno jedinica svake valute
mora imati istu realnu vrednost u svakoj zemlji.

Po deviznom kursu, GDP se izračunava tako što se ostvareni GDP po tekućim cenama podeli sa tekućim kursom sopstvene
valute u odnosu na izabranu stranu (dolar ili evro).

Kakva je situacija u Srbiji, najbolje se može videti kroz analizu kretanja GDP u periodu 2000-2012 godina

Izvor:NBS Statistički bilten januar 2013,  obračun autora

Šta se iz tabele može zaključiti:

prvo bazni pokazatelj se odnosi na 2000.godinu i zvanični podatak o vrednosti društvenog proizvoda od oko 10 milijardi dolara. Rast društvenog proizvda po godinama je bio različit i njime je na bazi lančanog indeksa množena bazna vrednost GDP. Na kraju 2012 godine, ralni rast GDP je bio samo 43% gledajući prema dolaru, takodje i 43% kada se uzmu u obzir stalne cene prema podacima republičkog zavoda za statistiku. Medjutim prema tekućim ekonomksim pokazateljima kojima se diče političari naš GDP iznos 30 milijardi eura ili 42 milijarde dolara po tekućim cenama, dok po paritetu kupovne moći naš GDP je na nivou od 10500 dolara po glavi stanovnika ili oko 78,4 milijarde dolara.

U čemu je ovde problem izrazito velike neuskladjenosti u vrednosti. Pre svega u intervalutarnim odnosima, odnosno umesto realnog rasta medjusobni odnosi valuta dinara,evra i dolara su uradili svoje.

Prvo i osnovno kurs dinara i eura i kretnaje inflacije u Srbiji i zoni eura. Zbog enormnog rasta cena GDP po tekućim cenama se uvećao za preko 8,8 puta iako je relano do samo 43%, dok je dinar depresirao prema euru za samo 94% (koeficijent 0,94), praktični ni dva puta. Enormna precenjenost dinara je učinila ovu državu prividno bogatijom nego što jeste. Kada se pogleda i
intervalutanri odnos kursa dolara i eura, onda  Srbija gledajući u eurima nema rast društvenog prozvoda koji je u početnoj iteraciji izražen u dolarima bio oko 43%. Prosečna godišnja stopa rasta GDP u relanom iznosu je od 2010-2012 iznosila 3,02%. što je medju najnižim stopama rasta u zemljama sličnih ekonomskih performansi kao Srbija.

Ovo je jedan od odgovora na katastrofalno stanje u privredi i ukupnom društvu. Reallna vrednost dinara bi dala odgovore na pitanja gde smo sada i gde možemo biti. Depresijacija dinara i svodjenje na realnu vrednost u ovom trenutku je kraj svakog ekonomskog života u Srbiji. Srbija nije uradila ono što ekonomska teorija i praksa nalažu u cilju očuvanja vrendosti sopstvene valute i njenog uticaja na ukupna privredna dešavanja. Sada je kasno ispravljati paritete (mi ipak nismo Švajcarska koja je sama snizila vrednost prejakog franka usled snage švajcarske privrede kako bi spasila izvozni sektor).