PLATNO-BILANSNA OGRANIČENJA SRBIJE

Jedna od osnovnih odrednica ekonomske politike svake zemlje je i platnobilansna politika. Kao sastavni deo ekonomske politike, platnobilansna politika se bavi pre svega ekonomsko finansijskim odnosima zemlje sa inostranstvom. Platni bilans kao bilans ekonomskih transkacija  jedne zemlje sa inostranstvom pokazuje mnogo više od prostog zbira statističkih i finansijskih pokazatelja u medjusobnim transakcijama jedne zemlje sa spoljnim svetom. Iz ekonomskih aktivnosti zemlje sa inostranstvom se  može videti kako trgovinski aspekt razmene tako i kvalitativni aspekt koji u krajnjoj liniji govori o svim slabostima i prednostima privrede jedne zemlje. Pozitivan saldo trgovinskog bilansa pokazuje snagu privrede, višak izvoza nad uvozom je indikator poverilačke u odnosu na dužničku poziciju jedne zemlje sa drugim zemljama.  Trgovinski podbilans takodje pokazuje da li je zemlja neto uvoznik ili neto izvoznik kapitala. Osnova platnog bilansa je podbilans tekućih transakcija, finansijski podibilans  pokazuje kako je tekući podbilans finansiran. Veliko olakšanje u analizi platnog bilansa zemlje je nova šema iskazivanja platnog bilansa definisanog  novom verzijom razvrstavnja transkacija u platnom bilansu, odnosno detaljnijim razvrstavanjem pozicija i davanjem dovoljnog kvantuma informacija neophodnih za donošenje odluka kreatora ekonomske politike s jedne strane, i profesionalnih analitičara s druge. Vredno je napomenuti da bilans tekućih transakcija govori o karakteru nastanka promena, dok finanskijski bilans govori kako su transkacije finansirane. Naravno da kao i svaki bilans i platni bilans mora biti u ravnoteži, tj. pozicija u platnom bilansu koja izravnjava tokove i stokove su devizne rezerve.

Kretanja u platnom bilansu mnogo govore o karakteru privrede, njenom tehnološkom razvoju i strukturnim neuskladjenostima. Konstantan deficit trgovinskog  bilansa govori o nekonkurentnosti privrede i njene konstantne zavisnosti od uvoza i vice versa.

Analizom osnovnih pozicija bilansa tekućih transkacija Srbije mogu se izvesti veoma relevanti zaključci kako tekuće pozicije tako i buduće pozicije kako privrede tako i države u celini.

Radi donošenja relevantih zaključaka mora se uraditi detaljna analiza osnovnih pozicija platnog bilansa od 2007-2015 godine. Za 2015 godinu su uzete pozicije platnog bilansa za prvih devet meseci za koje postoje relevatni statistički podaci.

Srbija beleži kostantan deficit tekućeg računa platnog bilansa odnono uvoz je daleko veći od izvoza. Deficit se kretao od 7,1 miljardi eura u 2008 do 2 milijarde u 2014 godini. U 2015 deficit će biti verovanto manji i od 2014 godine. Ovo je pre svega posledica pada uvoza robe iz nekoliko ključnih razloga. Pad kupovne moći i kriza je uslovila da se manje traži roba široke potrošnje, pad privredna atkivnosti je uslovio da se manje uvozi repromaterijala, pad  investicione potrošnje onemogućava rast uvoza kapitalnih dobara i sl.  Druga bitna stavka gde se beleži suficit su usluge ali je njihov uvoz veoma veliki i ne doprinosi

bitnim poboljšanjima deficitu bilansa robnih tokova. U uslugama je indikativna sledeća pozicija koja bi značajno mogla poboljšati situaciju u platnom bilansu – turizam. Nema privredne grane u Srbiji iz koje se odlije više sredstava u inostranstvo od turizma, uproseku preko 800 miliona eura godišnje. Neto odliv sredstava po osnovu turizma je oko 100 miliona evra u proseku. Konstacije da Srbija može biti značajna turistička destinacija ostaju samo u domenu teorije. Radi ilustracije koliko Srbija zaostaje za razvojem usluga za zemljama okruženja pokazaćemo na primeru Madjarske i Austrije, zemalja koje su sličnog prirodnog ambijenta (nepostojanje mora kao bitnog faktora razvoja turističkih usluga

Bilans usluga Madjarske

 

Izvor:trademap.org

Bilans usluga Madjarske i Austrije, zemalja sličnih demografskih i geografskih karakteristika indetičnim nivoima države   Srbije nam govori o neuporedivim  ekonomskim parametrima bilansa  usluga u odnosu na bilans usluga Srbije u pogledu bilansa i finansijskih  parametara nivoa realizovanih usluga u odnosu na nivo indetičnih usluga države Srbije. Madjarska, posebno Austrija imaju neuporedivo bolji bilans usluga od Srbije. Očigledno da nastojanje premijera da se novac za turističke destinacije troši u Srbiji nema adekvatan odgovor, medjutim Srbija ima turstičke potenicajale da ostvari pozitivan saldo u ovoj privrednoj grani. Nažalost, verovatno  nema ni znanja ni volje da se ova delatnost od esencijlanog značaja za finansijsku i ekonomsku stabilnost strategijski pozicionira u svrhu ostvarenja osnovnih ciljeva državne ekonomske  politike.

 

Austrija

 

Izvor: Isto,

Drugi deo podbilansa tekućih transakcija su primarni i sekundarni dohodak.

Primarni dohodak su uglavnom pozicije vezane za dohodak od investicija. Nažalost, Srbija i u tom segmentu beleži jako negativne pokazatelje. Pozicija primarnog dohotka obuhvata pre svega dohodak od investicija (direktnih, portfolio i ostalih) i u prethodnih osam godina uglavnom je negativan što znači da je odliv po osnovu dividende, reinvestirane dobiti , kamata i ostalih odliva preko milijardu evra godišnje u proseku. To je izrazito veliko opterećenje bilansa plaćanja koje će u slučaju daljeg pogoršanja značajno ugroziti deviznu poziciju zemlje. Definitivno je krajnje vreme da se platnobilansna politike stavi u ravan ostalih mera ekonomske politike. Politika prilagodjavanja mora postati deo ukupne ekonomske politike.  Takodje, analizirajući sekundarni bilans ili bilans tansfera vidi se da radničke doznake čini glavni stablizirajući mehanizam u smanjenju izraženog deficita tekućeg računa. Ne treba posebno isticati da je ovakva situacija veoma neizvesna zbog velikog broja faktora.

 

 

Pozicije primarnog dohotka u milionima eura

 

 

Račun sekundarnog dohotka  (transferi) konstantno beleži suficit od oko 3 milijarde u proseku godišnje.

U milionima eura

 

Imajući u vidu dosada rečeno, glavna ograničenja platnobilansne, a samim tim i ekonomske politike Srbije se mogu kvnatifikovati kao:

Deficit robne razmene je konstanta koja se mora prihvatiti u narednom periodu zbog uvoznog karaktera privrede i njene nedovoljne konkurentnosti u izvozu. Ne postoji trenutno načina da se kratkoročno reši ovaj višedecenijski problem;

Nedovoljna razvijenost sektora usluga (pre svega turizma) značajno utiče na finansijski potencijal finansiranja robnog deficita;

Račun primarnog dohotka je konstantno u deficitu i to će takodje biti trajno stanje u narednom periodu zbog činjenice da su pogrešnim konceptom privrednog razvoja posle 2000 godine stranim direktinim investicijama davane povlastice i preferencijlani položaj u odnosu na domaće investitore;

Državni dug u svrhu finansiranja budžetskog deficita konstantno raste, troškovi servisiranja već prevazilaze 1,1 milijardu evra i značajno utiču na isisavanje likvidnih sredstava iz privrede Srbije i stanovništva;

Porast poreskog opterećenja je izvestan jer je u praksi prisutan rastući trend poreske  evazije od strane moćnih stranih kompanija i selenja dobiti u inostranstvo bilo preko transfernih cena i smanjenja poreske osnovice, bilo preko podizanja dobiti i dividende. Već osam godina Srbija ima negativan saldo stranih investicija, mnogi više se iznese sredstava nego što u zemlju udje.

Definitivno pozicije platnog bilansa se moraju detlajno analizirati da bi se izbegla pasivna i zadesna  pozicija ovog veoma značajnog dela ukupne privredne i ekonomske politike.